Вис (острво)

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 43° 2′ СГ Ш, 16° 9′ ИГД

Мапа острва Вис са околином

Вис је острво у Јадранском мору, на хрватском делу Јадрана. Удаљен је 45 km од континенталног копна.

Површина острва износи 89,24 km², до острво долази комерцијална линија трајекта из Сплита једном до двапута дневно, а лети има и везу с Анконом у Италији.

Дужина обале острва је 77 km.

Око острва Виса се налазе бројна мања острва.

Историја[уреди]

Острво је било насељено још у праисторији.

Вис је био место старогрчког насељавања, а из тог доба потиче и старовековно насеље Иса (Issa), а потом прелази под римску управу.

У раном средњем веку припадао је Неретвљанској области, а његови први словенски становници били су Срби Неретвљани, који нису прихватили хришћанство[1] када је то учинила већина Јужних Словена.

После је често мијењао владаре, односно за владаре је имао Млетке, Французе, па чак и Енглезе (тада се на острву, први пут у Хрватској, заиграо и крикет).

После пада Наполеона и Млетачке републике, Вис долази под власт Хабзбурга. Тада постаје део царске покрајине Далмације која је, реорганизацијом Аустријског царства у Аустроугарску, припала аустријском делу. Током револуционарних догађања за уједињење Италије су се појавиле аспирације за припојење Италији. Године 1866. се догодила Битка код Виса између Аустроугарске и Италије, када је италијанска морнарица поражена, а Вис остаје у саставу Аустроугарске.

Распадом Аустроугарске, Вис улази у састав Краљевине СХС, касније Краљевине Југославије.

У Другом светском рату, након што су савезници успели преузети власт, на њему је био смештен савезнички војни аеродром (данас под виноградима). Јосип Броз Тито се склонио на Вис након немачких акција на Дрвар (Десант на Дрвар или Седма офанзива), а на острву је формирана партизанска ескадрила.

У социјалистичкој Југославији, Вис је био острво затворено за странце и био је велико војно утврђење.

Клима[уреди]

Клима на острву је средоземна. Због чињенице да је острво доста удаљено од осталих острва и континенталног копна, односно доста је усамљен на пучини, Вис је изложен јачем ветру, него његова суседна јадранска острва.

Становништво[уреди]

Већинско становништво на Вису су Хрвати.

Већа насеља на Вису су: Вис и Комижа.

Економија[уреди]

У 19. веку је била солидно развијена рибопрерада и рибарство, а постојале су и бројне фабрике у Комижи.

Референце[уреди]

  1. ^ Де Администрандо Империо на вики изворима

Спољашње везе[уреди]