Ен Рајс

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ен Рајс

Anne Rice.jpg
Ен Рајс

Информације
Пуно име Ен Рајс
Датум рођења 4. октобар 1941.
Место рођења Њу Орлеанс (САД)
Дела
Потпис

Ен Рајс (енгл. Anne Rice, Њу Орлеанс, 4. октобра 1941.) је америчка књижевница готичких и новијих религијских романа.

Славу је стекла Вампирским хроникама, а најчешће теме су јој љубав, смрт, бесмртност, егзистенцијализам и остала људска стања. Њене књиге су продате у око 100 милиоа примерака што је чини једном од најчитанијих ауторица данашњице.

Биографија[уреди]

Рајс је рођена у Њу Орлеансу, где је провела и већи део детињства. Касније ће Њу Орлеанс постати главно место радње њених романа.

О свом необичном имену каже: „Крсно име ми је Ховард Ален, мојој се мајци чинила згодна идеја назвати ме Ховард јер ми се отац тако звао.“ Ен је постала први дан школе, када је часна сестра питала како се зове. Одмах је бубнула „Ен“, а њена мајка која је била с њом није је исправила знајући колико је збуњена због свог правог имена.

Породица се преселила у северни Тексас 1958, кад је Ен имала 16 година. Ту је упознала Стана Рајса који ће јој касније постати муж. Започела је студије на женском универзитету у Дентону, али се преселила и скрасила са Станом у Сан Франциску, где је касније завршила Сан Франциско Стејт Јуниверсити. Родила је кћерку Мишел (1966), која је са 6 година умрла од леукемије. Син Кристофер, данас новелист, рођен је 1978. Са Станом је била у браку 41 годину, до његове смрти 2002. године.

Писање своје прве књиге „Интервју с вампиром“ завршила је 1973, а исту је објавила 1976. Касније наставља писати популарне наставке прича о вампирима. Такође је писала и књиге за одрасле под псеудонимом Ен Рамплинг, те експлицитне еротске књиге као А. Н. Рокелор.

Њена дела често се описују као богато описима, њени ликови често имају хомосексуална осећања једни према другима. Изјавила је како је бисексуалност оно што жели приказати у својим ликовима, поготово у Вампирским хроникама јер вампири нису деио људског друштва, па не морају робовати правилима. Такође, у њеним књигама наилази се и на филозофске и религијске теме. За обожаваоце, њене књиге су међу најбољим модерном фантастиком, док су за критичаре барокне, пренакичене и неинтелектуалне.

Адаптације[уреди]

Филм[уреди]

Нил Џордан је 1994. режирао адаптацију Интервјуа с вампиром према њеном новелу. У главним улогама су Том Круз као Лестат, Бред Пит као Луис и млада Кирстен Данст као Клаудија.

Друга адаптација Вампирских хроника снимљена је 2002. Филм комбинује догађаје из друге и треће књиге под насловом треће књиге, Краљица проклетих. У главној улози као Лестат овог пута је Стјуарт Тоунсенд.

Такође, екранизовани су и Излаз у рај, Живот Мејферских вештица у облику мини-серије, а Исус Христос: Излазак из Египта најављује се за јесен 2008.

Позориште[уреди]

Мјузикл Лестат, направљен према књизи из Вампирских хроника, приказан је у Бродвеју након светске премијере у Сан Франциску. Упркос Енином одушевљењу и похвалама, мјузикл се није свидео публици. Престао се приказивати месец дана касније, након 33 премијере и 39 регуларних представа.

Музика[уреди]

Cradle of Filth спомиње Лестата у песми „Libertina Grimm“ као Грофа Лестата.

Стинг је добио инспирацију за песму "Moon Over Bourbon Street" у Интервјуу с вампиром.

Рок бенд Concrete Blonde песму "Bloodletting (the Vampire Song)" базирао је на Вампиру Лестату.

Аустралијски поп бенд Savage Garden име је преузео из Вампира Лестата, у којем Лестат описује свет као „дивљи врт“ (енгл. Savage garden).

Легендарни панк бенд The Damned снимио је песму „The Dog“ о Клаудији, детету вампиру из Интервјуа с вампиром.

Италијански бенд Theatres des Vampires назвао се према локацији из Вампирских хроника, како се зове један њихов албум.

Дела[уреди]

  • Вампирске хронике (The Vampire Chronicles):
    • Интервју с вампиром (Interview with the Vampire) (1976.)
    • Вампир Лестат (The Vampire Lestat) (1985.)
    • Краљица проклетих (The Queen of the Damned) (1988.)
    • Прича крадљивца тела (The Tale of the Body Thief) (1992.)
    • Враг Мемнох (Memnoch the Devil) (1995.)
    • Вампир Арманд (The Vampire Armand) (1998.)
    • Мерик (Merrick) (2000.)
    • Крв и злато (Blood and Gold) (2001.)
    • Блеквудска фарма (Blackwood Farm) (2002.)
    • Крвни (Blood Canticle) (2003.)
  • Нове приче о вампирима (New Tales of the Vampires):
    • Пандора (Pandora) (1998.)
    • Вампир Виторио (Vittorio, the Vampire) (1999.)
  • Живот Мејферских вештица (Lives of The Mayfair Witches):
    • The Witching Hour (1990.)
    • Lasher (1993.)
    • Taltos (1994.)
  • Новеле:
    • The Feast of All Saints (1979.)
    • Cry to Heaven (1982.)
    • The Mummy, or Ramses the Damned (1989.)
    • Servant of the Bones (1996.)
    • Violina (Violin) (1997.)
  • Серија о Христу:
    • Christ the Lord: Out of Egypt (2005.)
    • Christ the Lord: The Road to Cana – bit će izdana 2008.
  • Под псеудонимом Ен Ремплинг:
    • Izlaz u raj (Exit to Eden) (1985.)
    • Belinda (Belinda) (1986.)
  • Под псеудонимом А. Н. Рокелор:
    • The Claiming of Sleeping Beauty (1983.)
    • Beauty's Punishment (1984.)
    • Beauty's Release (1985.)

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Ен Рајс