Ејафјадлајекидл

Координате: 63° 38′ 00″ С; 19° 36′ 00″ З / 63.633333° С; 19.6° З / 63.633333; -19.6
С Википедије, слободне енциклопедије
Ејафјадлајекидл
Ерупција вулкана 27. марта 2010.
Географске карактеристике
Ндм. висина1.666 m
Координате63° 38′ 00″ С; 19° 36′ 00″ З / 63.633333° С; 19.6° З / 63.633333; -19.6
Географија
Ејафјадлајекидл на карти Исланда
Ејафјадлајекидл
Ејафјадлајекидл
Државе Исланд
Геологија
Последња ерупција23. мај 2010.
Глечер Ејафјадлајекидл

Ејафјадлајекидл (исл. Eyjafjallajökull) је један од мањих глечера на Исланду. Налази се северно од Скогара и западно од великог глечера Мирдалсјекидл. Ледена кора глечера скрива вулкан висок 1666 m. Вулкан је од леденог доба имао често ерупције.[1] Вулкан је 2010. имао две ерупције, од 20. марта и од 14. априла. Априлска ерупција је изазвала прекид ваздушног саобраћаја изнад северне Европе. Претходна ерупција је била од 1821. до 1823., а ерупција пре ње је била 1612. Кратер вулакана има пречник од 4 km, a глечера заузима површину од 100 km². У преводу са исландског језика назив глечера значи — „острвско-планински ледник“.,

Јужни крај планине је био некад део атлантске обале Исланда. Како се море повукло неких 5 km, на бившој обали остале су стрме литице са бројним водопадима, од којих је најпознатији Скогафос. При јачим ветровима, вода са мањих водопада може бити одувана навише уз планину.


Ерупције у XVII и XIX веку[уреди | уреди извор]

Ејафјадлајекидл у марту 2006. виђен са одмаралишта на Солхејмајекула, глечера на вулкану Катла.
Кретање облака прашине и пепела по Европи

Вулкан подно ледника је током претходног периода имао неколико значајних активности, 1612. године и у периоду 1821-1823. година. Ерупција из XIX века прекрила је већи део западног и јужног Исланда слојем вулканске прашине и пепела која је риолитског порекла.

Ерупција 2010. године[уреди | уреди извор]

Крајем 2009. године у области ледника Ејафјадлајекидл детектовано је више сеизмичких активности које су произвеле око 1000 трусова јачине 1-2 степени по Рихтеру. 26. фебруара 2010. године магма из гротла вулкана кренула ка површини и изазвала још три хиљаде мањих трусова. Крајем марта долази до мање ерупције 8 километара источно од врха кратера, да би се 14. априла, након кратке паузе, ерупција наставила, али овом приликом из самог кратера. То је изазвало поплаве отопљеног снега и леда и приморало око 800 становника да се евакуише. У висину до 8 километара избачена је велика количина прашине и пепела која се шири према западној Европи и даље према Русији и Балкану. Експлозија и облак који се креће Европом утицао је на обустављање авиосаобраћаја у првом маху у Уједињеном Краљевству, Скандинавији, Аустрији, Француској, Италији, земљама Бенелукса, на Балтику и Русији. 17. априла затворени су и ваздушни простори изнад Хрватске, Босне и Херцеговине, Србије и Црне Горе[2].

Ејафјадлајекидл и Катла - Ерупције[уреди | уреди извор]

У протеклих 1100 година, Ејафјадлајекидл је еруптирао четири пута: 920, 1612, између 1821. и 1823. и 2010. Свака од претходне три ерупције је директно претходила великој ерупцији на оближњем вулкану Катла, скривеног испод глечера.[3] Катла, који је много активнији вулкан, је познат по својим јаким субглацијалним ерупцијама и свом великом резервоару магме, много већем од оног испод Ејафјадлајекидла, које доводе до великог отапања леда и поплава.

Галерија[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]