Живко Ђак
| Живко Ђак | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1942. |
| Место рођења | Београд, Окупирана Србија |
| Датум смрти | 2. јануар 2011. (68/69 год.) |
| Место смрти | Нови Сад, Србија |
Живко Ђак (1942 — 2. јануар 2011) био је српски уметник.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 1942. године у Београду, где је дипломирао на Академији ликовних уметности у класи професора Бошка Карановића 1968.[1] Усавршавао се у Централној школи уметности у Лондону 1969.[2] Године 1970. је завршио постдипломске студије на Академији ликовних уметности у Београду.[1][3] Одмах након дипломирања је излагао у Графичком колективу. Био је типичан представник своје генерације која је била присутна на ликовној сцени седамдесетих година прошлог века.[2] До пензионисања је био професор на Академији уметности у Новом Саду.[1]
Самостално је излагао у Београду 1967—1971, Загребу 1968, Новом Саду, Врбасу и Лондону 1969, Милану и Брауншвајгу 1970, Љубљани 1971, Риму 1972, Падови, Равену, Бреши и Пепори 1973. године.[4] Учествовао је на скоро сто групних изложби у земљи и иностранству 1967—1973.[4] Добио је низ значајних награда и признања за своје стваралаштво међу којима су прва награда за графику на изложби младих у Београду 1967, награда УЛУС-а за графику 1968, награда за графику на Октобарском салону 1968, откупна награда на Осмој међународној изложби графике у Љубљани и прва награда за цртеж на Трећем бијеналу цртежа 1969, сребрна медаља Интернационалне академије „Томасо Кампанела” у Риму, сребрна медаља на интернационалној графичкој изложби у Трсту 1971,[5] награда Песаро 1973,[4] златна медаља на Бијеналу графике у Трсту, Златна игла за графику УЛУС-а, Гран при на Тријеналу југословенског цртежа у Сомбору и посебно признање за допринос уметности и култури Србије.[1][6] Био је члан Удружења ликовних уметника Србије од 1968. и Академије наука и уметности Томазо Кампанела у Риму.[1]
Његова дела се чувају у Музеју савремене уметности, Народном музеју и Музеју града Београда, Збирци Албертина у Бечу, Краљевској библиотеци у Бриселу, Музеју Викторије и Алберта, Музеју модерне уметности у Њујорку, Музеју модерних уметности Љубљана, кабинету графике Хрватске академије знаности и уметности и многим другим јавним и приватним колекцијама.[1] Преминуо је 2. јануара 2011. у Новом Саду.[2]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ „Живко Ђак (1942—2011): 175 Графикa”. www.galerija73.com (на језику: српски). Приступљено 2022-10-06.
- ^ а б в „Živko Đak | Autori | Aukcijska Kuća Srbinovski”. srbinovski-art.com. Приступљено 2022-10-06.
- ^ „Zivko Djak”. Galerija prodaja slika Beli Andjeo Beograd GLAVNI SAJT slike slikar cena (на језику: српски). Приступљено 2022-10-06.
- ^ а б в Изложба дела Сталног фонда за унапређење стваралаштва младих уметника ликовних и примењених уметности. Београд: Удружење ликовних уметника Србије. 1974.
- ^ Млади 1972—1973. Београд: Удружење ликовних уметника Србије. 1973.
- ^ „Zivko Djak”. Umetnicke slike (на језику: енглески). Приступљено 2022-10-06.
