Игра престола (књига)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили серију, погледајте чланак Игра престола (ТВ серија).
Игра престола
Игра престола корице.jpg
Аутор Џорџ Р. Р. Мартин
Оригинални
назив
A Game of Thrones
Држава САД
Језик енглески
Жанр фантазија, политичка стратегија
Врста дела Роман
Датум издања 1996.
Следећи A Clash of Kings

Игра престола је први роман серијала Песма леда и ватре писца Џорџа Р. Р. Мартина. Објављен је 6. августа 1996. Роман је 1997. године добио награду Локус,[1] а био је номинован 1998. године за Небула награду.[1] Новела Крв змаја, која обухвата поглавља из књиге о Денерис Таргарјен, а добила је 1997. године награду Хуго за најбољу новелу. У јануару 2011. роман је проглашен бестселером Њујорк тајмса,[2] а на прво мјесто се попео у јулу 2011.[3]

У роману, Мартин представља виђеније куће Вестероса, Зида, и наследнике Таргарјена, кроз различите тачке гледишта. Игра престола је основа за прву сезону истоимене ТВ серије, чију прву епизоду је HBO приказао у априлу 2011.

У Србији, књига је доступна у издању куће Лагуна, у преводу Николе Пајванчића.

Тачке гледишта[уреди]

  • Пролог: Вил, човјек из Ноћне страже
  • лорд Едард Старк, господар Сјевера и лорд Зимоврела, Краљева десница.
  • госпа Кејтлин Старк, од куће Тулија, супруга Едарда Старка.
  • Санса Старк, старија кћерка Едарда и Кејтлин Старк
  • Арја Старк, млађа кћер Едарда и Кејтлин Старк.
  • Брен Старк, седмогодишњи син Едарда и Кејтлин Старк
  • Џон Снежни, копиле Едарда Старка
  • Тирион Ланистер, кепец, брат краљице Серсеи и њеног брата близанца Џејмија, син лорда Тивина Ланистера
  • Принцеза Денерис Таргарјен, Олујрођена, принцеза Змајкамена и насљедница Таргарјена након старијег брата Висериса Таргарјена.

Референце[уреди]

  1. ^ а б „1997 Award Winners & Nominees“. Worlds Without End Приступљено 25. 7. 2009. 
  2. ^ Taylor, Ihsan. „New York Times bestseller list, 2 January 2011“. Nytimes.com Приступљено 16. 5. 2011.. 
  3. ^ Taylor, Ihsan. „New York Times bestseller list, 10. 7. 2011“. Nytimes.com Приступљено 4. 7. 2011.