Игуман Василије (Мишић)
| Василије (Мишић) | |
|---|---|
| Основни подаци | |
| Помесна црква | Српска православна црква |
| Епархија | Епархија браничевска |
| Манастир | Манастир Покајница |
| Чин | схи-игуман |
| Титула | сх-игуман Манастира Покајнице |
| Седиште | Манастир Покајница |
| Године службе | од 1954. до 1977. |
| Претходна епархија | Манастир Преображење |
| Године службе | од 1942. до 1954. |
| Наследник | Евстатије (Ракић) |
| Лични подаци | |
| Световно име | Владимир Мишић |
| Датум рођења | 1. септембар 1901. |
| Место рођења | Војилово код Голупца, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 11. април 1977. (75 год.) |
| Место смрти | Манастир Покајница, СФРЈ |
| Гроб | Манастир Покајница |
Василије (световно Владимир Мишић; Војилово код Голупца, 1. септембар 1901 — Манастир Покајница, 11. април 1977) био је схи-игуман и старешина Манастира Преображења и Покајнице.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Схи-игуман Василије (Васијан) Мишић рођен је 1. септембра 1901. године у селу Војилову код Голупца, од благочестивих и побожних родитеља.[2] По завршеној основној школи у своме селу изучио је и ковачки занат. Приликом крштења је добио име Владимир.[3]
Упознавши се са богомољачким покретом одлази у Македонију, 1934. године у Манастир Светог Наума на Охридском језеру.[4] Монашки постриг у малу схиму је примио 11. августа 1936. године у Светом Науму, од стране епископа охридско-битољскога господина Николаја (Велимировића), добивши монашко име Васијан.[5] Рукоположен је у чин јерођакона 5. маја у Науму, а у чин јеромонаха 6. маја 1937. године у цркви Светог Климента на охридском језеру, од стране епископа охридско-битољскога Николаја.[6]
Владика Николај је 1939. године са собом из Македоније, довео оца Васијана у Манастир Жичу код Краљева, и причислио га братству тог манастира, одакле су обојица радили на мисији богомољачког покрета, и организацији богомољачких скупова.[7] Николај и отац Васијан имали су велику улогу у организацији великог скупа, прославе ПНХЗ Епархије браничевске, 2. августа 1940. године.[8] Отац Васијан је за време њемачке окупације заједно провео са јеромонахом Евстатијем (Ракићем), у Крњеву.[9]
Заменик епископа жичкога господин Викентије (Проданов), 6. јула 1936. године у Манастиру Никољу Кабларском, производи оца Васијана у чин синђела.[10] Потом му 1942. године поверава управу Манастира Преображења код Овчар Бање. Митрополит скопски Јосиф (Цвијовић), производи оца Васијана у чин игумана 5. маја 1950. године у Преображењу.[11]
После добијања канонског отпуста из Епархије жичке у родну Епархију браничевску, 16. априла 1954. године постављен је старешину новообразовног Манастира Покајнице код Велике Плане.[12] Већ наредне 1955. године прекинуо је службу у Покајници, и по потреби службе постављен је за настојатеља Манастира Тумане код Голупца.[13] Потом је 1959. године постављен за служашчега духовника Манастира Миљково.[14]
Отац Васијан 9. априла 1960. године поново прима управу Манастира Покајнице.[15] Примио је велику схиму 6. марта 1963. године у Покајници, од јеромонаха Теодула (Стојимировића), добивши ново монашко име Василије. Упокојио се у Господу 11. априла 1977. године у Покајници. Сахрањен је 12. априла поред манастирске цркве, опело је извршио епископа браничевски господин Хризостом (Војиновић), уз саслужење свештеномонаха и монахиња.[16]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „БОРБА ЗА ВЕРУ - Монашко-богомољачки светосавски свет који нестаје”. borbazaveru.info. Приступљено 2024-05-07.
- ^ „БОРБА ЗА ВЕРУ - Монашко-богомољачки светосавски свет који нестаје”. borbazaveru.info. Приступљено 2024-05-07.
- ^ „БОГОМОЉЦИ... Бранислав Жорж - СРПСКА ИСТОРИЈА” (на језику: српски). 2016-10-03. Приступљено 2024-05-07.
- ^ „БОГОМОЉЦИ... Бранислав Жорж - СРПСКА ИСТОРИЈА” (на језику: српски). 2016-10-03. Приступљено 2024-05-07.
- ^ Васељенска 2 (2022-01-27). „Монашко-богомољачки светосавски свет који нестаје”. Васељенска ТВ (на језику: српски). Приступљено 2024-05-07.
- ^ Васељенска 2 (2022-01-27). „Монашко-богомољачки светосавски свет који нестаје”. Васељенска ТВ (на језику: српски). Приступљено 2024-05-07.
- ^ „БОРБА ЗА ВЕРУ - Свети Владика Николај под окупацијом”. borbazaveru.info. Приступљено 2024-05-07.
- ^ „БОРБА ЗА ВЕРУ - Свети Владика Николај под окупацијом”. borbazaveru.info. Приступљено 2024-05-07.
- ^ etnosrb (2023-08-19). „МАНАСТИР ПРЕОБРАЖЕЊЕ КОД ЧАЧКА БИСЕР ОВЧАРСКО-КАБЛАРСКИХ СВЕТИЊА”. Етно Србија (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-07.
- ^ etnosrb (2023-08-19). „МАНАСТИР ПРЕОБРАЖЕЊЕ КОД ЧАЧКА БИСЕР ОВЧАРСКО-КАБЛАРСКИХ СВЕТИЊА”. Етно Србија (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-07.
- ^ „Манастир Покајница”. Доброчинство (на језику: српски). Приступљено 2024-05-07.
- ^ „Манастир Покајница”. Доброчинство (на језику: српски). Приступљено 2024-05-07.
- ^ „Богомољачки протоколи – III део – Свети Николај Жички”. Православни мисионарски центар "о. Данил Сисојев" (на језику: српски). Приступљено 2024-05-07.
- ^ „Богомољачки протоколи – III део – Свети Николај Жички”. Православни мисионарски центар "о. Данил Сисојев" (на језику: српски). Приступљено 2024-05-07.
- ^ „Untitled Document”. www.manastir-lepavina.htnet.hr. Приступљено 2024-05-07.
- ^ „Untitled Document”. www.manastir-lepavina.htnet.hr. Приступљено 2024-05-07.
