Велика Плана

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Велика Плана (вишезначна одредница).
Велика Плана

Velika Plana.jpg

Грб
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Управни округ Подунавски
Општина Велика Плана
Становништво
Становништво (2011) 16088
Положај
Координате 44°19′20″N 21°04′16″E / 44.322333, 21.071166
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 107 m
Велика Плана на мапи Србије
{{{alt}}}
Велика Плана
Велика Плана на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 11320
Позивни број 026
Регистарска ознака ВП


Координате: 44° 19′ 20" СГШ, 21° 04′ 16" ИГД

Велика Плана је градско насеље у Србији у општини Велика Плана у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 16088 становника.

Географске одлике[уреди]

Манастир Покајница код Велике Плане

Велика Плана се налази на левој обали Велике Мораве. Кроз Велику Плану пролази ауто-пут Београд - Ниш као и пруга Београд - Ниш - Скопље.


Историја[уреди]

Велика Плана је старије насеље. Помиње се у време Аустријске Србије као насељено место под именом Plana. Раније је ово насеље било и Селишту, поред Мораве, одакле су се преместили на данашње место због сталних поплава и померења Моравског корита. Старо гробље из доба када је Плана била у Селишту, поред Мораве, лоцирано је у Гложи. Ту се налазе споменици из 1761. и 1764. године. У Буковици су се ископавали прстење и кости, а има трагова од зидина. И овде има трагова од старог гробља. У атару Велике Плане је и манастир Копорин, за који народ мисли да га је подигао деспот Ђурађ, мада историјска наука сматра да је то учинио Деспот Стефан, који је највероватније ту и сахрањен (а и ктиторски натпис је такав).

Године 1732. помиње се у Плани кнез Дмитар, тада је село имало 26 домова (хлебов). Године 1818. Плана је имала 98 а 1822. г. 111 кућа. Године 1846. у Плани је било 182 куће, а по попису из 1921. г. Плана је имала 995 кућа са 5107 становника. Из црне Горе су преци Татинаца (Стефановића) и Мијатовића (Славнића, Радисављевића (Павловаца), Радосављевића, Радојковића и Петронијевића). Од Сјенице су Деспотовићи, са Косова су дошли Недељковићи, Шулкићи, Јеремићи (данас разним презименима), затим има у знатном броју досељеника од Видина, из Полетковца, из крајинске Копривнице, од Параћина, из околине Крушевца. итд. (подаци крајем 1921. године).[1][2]

Привреда[уреди]

Велика Плана била је позната по кланичној индустрији. Прво је фирма Клефиш и Зојс 1889. основала кланицу за свиње, пернату живину и извоз јаја, а већ следеће године то је урадио и Вилхелм Шумахер. До почетка Првог светског рата обе кланице су напредовале и осавремењивале се. У периоду између два светска рата подигнуте су још две кланице: Тонија Клефиша и ортачка Мике Јовановића из Велике Плане са Бранком Станишићем из Београда. После Другог светског рата у Великој Плани се осавремењују циглана „Прогрес“, фабрика наместаја „Звезда“, „ИПК Србија 10. октобар - индустрија меса Плана“, „Перкон“, млинско-пекарско и трговачко предузеће „Напредак“, „Гоша-монтажа“, штампарија и многа друга предузећа и продавнице.

Лидер у привреди Велике Плане данас је циглана „Прогрес АД“.

Туризам[уреди]

Остаци старог жабарског моста на Великој Морави

Велика Плана има велике могућности у области туризма и угоститељства, понајвише због значајних културно-историјских споменика, а најзначајнији су манастир Копорин, прво гробно место Карађорђа Петровића и Црква Захвалница и старе цркве брвнаре из XVIII и XIX века (Покајница, старе цркве у Крњеву и Лозовику).

Најзначајнији сегмент у понуди и развоју туризма овог краја свакако представља етно село „Моравски конаци". У близини етно села налази се река Велика Морава са новим и старим срушеним жабарским мостом.

Демографија[уреди]

Становништво општине је разнородно, досељавано из разних крајева, са разних географских и етничких простора. Највише је дошло са Косава и Црне Горе, а поједина села захтевају миграције из Бугарске и Хомоља. Породице су долазиле различитим путевима, групно или појединачно.

У насељу Велика Плана живи 12.923 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,4 година (38,2 код мушкараца и 40,6 код жена). У насељу има 4988 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,25.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 7347 [3]
1953. 8343
1961. 9922
1971. 12657
1981. 16175
1991. 17197 16423
2002. 17387 16210
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
15.820 97,59%
Црногорци
  
71 0,43%
Македонци
  
38 0,23%
Хрвати
  
26 0,16%
Југословени
  
26 0,16%
Роми
  
23 0,14%
Горанци
  
14 0,08%
Мађари
  
11 0,06%
Албанци
  
10 0,06%
Словенци
  
6 0,03%
Бугари
  
6 0,03%
Руси
  
5 0,03%
Немци
  
3 0,01%
Власи
  
3 0,01%
Буњевци
  
2 0,01%
Чеси
  
1 0,00%
Украјинци
  
1 0,00%
Румуни
  
1 0,00%
Муслимани
  
1 0,00%
непознато
  
54 0,33%


Познатије личности[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.13 (др. Б. М. Дробњаковић.: Смедеревско Подунавље и Јасеница)) и из „Летописа“ варошице Велика плана
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани и порекло досељеника
  3. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  4. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Коришћена Литература[уреди]

  • Извор Монографија Подунавске области 1812—1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево“
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани и порекло досељеника
  • Напомена — у уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :