Велика Плана

Друга значења су пописана у чланку Велика Плана (вишезначна одредница).

Велика Плана
Основни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Подунавски
Општина	Велика Плана
Становништво
Становништво (2011)	16210
Положај
Координате	44°19′20″N 21°04′16″E
Временска зона	средњоевропска: UTC+1
Надморска висина	107 m
Велика Плана Велика Плана на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број	11320
Позивни број	026
Регистарска ознака	ВП

Велика Плана је градско насеље у Србији у општини Велика Плана у Подунавском округу. Према попису из 2002. било је 16210 становника (према попису из 1991. било је 17197 становника).

Географске одлике

Манастир Покајница код Велике Плане

Велика Плана се налази на левој обали Велике Мораве. Кроз Велику Плану пролази ауто-пут Београд - Ниш као и пруга Београд - Ниш - Скопље.

Историја

Велика Плана је старије насеље. Помиње се у време Аустријске Србије као насељено место под именом Plana. Раније је ово насеље било и Селишту, поред Мораве, одакле су се преместили на данашње место због сталних поплава и померења Моравског корита. Старо гробље из доба када је Плана била у Селишту, поред Мораве, лоцирано је у Гложи. Ту се налазе споменици из 1761. и 1764. године. У Буковици су се ископавали прстење и кости, а има трагова од зидина. И овде има трагова од старог гробља. У атару Велике Плане је и манастир Копорин, за који народ мисли да га је подигао деспот Ђурађ, мада историјска наука сматра да је то учинио Деспот Стефан, који је највероватније ту и сахрањен (а и ктиторски натпис је такав).

Године 1732. помиње се у Плани кнез Дмитар, тада је село имало 26 домова (хлебов). Године 1818. Плана је имала 98 а 1822. г. 111 кућа. Године 1846. у Плани је било 182 куће, а по попису из 1921. г. Плана је имала 995 кућа са 5107 становника. Из црне Горе су преци Татинаца (Стефановића) и Мијатовића (Славнића, Радосављевића, Радојковића и Петронијевића). Од Сјенице су Деспотовићи, са Косова су дошли Недељковићи, Шулкићи, Јеремићи (данас разним презименима), затим има у знатном броју досељеника од Видина, из Полетковца, из крајинске Копривнице, од Параћина, из околине Крушевца. итд. (подаци крајем 1921. године).

Привреда

Велика Плана била је позната по кланичној индустрији. Прво је фирма Клефиш и Зојс 1889. основала кланицу за свиње, пернату живину и извоз јаја, а већ следеће године то је урадио и Вилхелм Шумахер. До почетка Првог светског рата обе кланице су напредовале и осавремењивале се. У периоду између два светска рата подигнуте су још две кланице: Тонија Клефиша и ортачка Мике Јовановића из Велике Плане са Бранком Станишићем из Београда. После Другог светског рата у Великој Плани се осавремењују циглана „Прогрес“, фабрика наместаја „Звезда“, „ИПК Србија 10. октобар - индустрија меса Плана“, „Перкон“, млинско-пекарско и трговачко предузеће „Напредак“, „Гоша-монтажа“, штампарија и многа друга предузећа и продавнице.

Лидер у привреди Велике Плане данас је циглана „Прогрес АД“.

Туризам

Велика Плана има велике могућности у области туризма и угоститељства, понајвише због значајних културно-историјских споменика, а најзначајнији су манастир Копорин, прво гробно место Карађорђа Петровића и Црква Захвалница и старе цркве брвнаре из XVIII и XIX века (Покајница, старе цркве у Крњеву и Лозовику).

Најзначајнији сегмент у понуди и развоју туризма овог краја свакако представља етно село „Моравски конаци".

Демографија

Становништво општине је разнородно, досељавано из разних крајева, са разних географских и етничких простора. Највише је дошло са Косава и Црне Горе, а поједина села захтевају миграције из Бугарске и Хомоља. Породице су долазиле различитим путевима, групно или појединачно.

У насељу Велика Плана живи 12.923 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,4 година (38,2 код мушкараца и 40,6 код жена). У насељу има 4988 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,25.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 7347 1953. 8343 1961. 9922 1971. 12657 1981. 16175 1991. 17197 16423 2002. 17387 16210

Етнички састав према попису из 2002.
Срби			15.820	97,59%
Црногорци			71	0,43%
Македонци			38	0,23%
Хрвати			26	0,16%
Југословени			26	0,16%
Роми			23	0,14%
Горанци			14	0,08%
Мађари			11	0,06%
Албанци			10	0,06%
Словенци			6	0,03%
Бугари			6	0,03%
Руси			5	0,03%
Немци			3	0,01%
Власи			3	0,01%
Буњевци			2	0,01%
Чеси			1	0,00%
Украјинци			1	0,00%
Румуни			1	0,00%
Муслимани			1	0,00%
непознато			54	0,33%

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	25			33
80+	90			179
75-79	192			303
70-74	290			462
65-69	442			484
60-64	432			503
55-59	364			421
50-54	616			619
45-49	749			679
40-44	531			612
35-39	534			567
30-34	539			531
25-29	547			568
20-24	597			546
15-19	600			539
10-14	502			477
5-9	456			458
0-4	352			371
просек	38.2			40.6

Домаћинства

Број домаћинстава по пописима од 1948-2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 1822 2131 2774 3647 4708 5127 4988

Домаћинства по броју чланова по попису од 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова Број домаћинстава 824 1096 900 1112 566 320 117 33 11 9 3.25

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	6548	2064	4005	265	207	7
Женски	7046	1524	4036	1126	349	11

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	3399	297	-	5	849	111	553	493	137	404
Женски	2198	130	-	4	593	33	84	418	119	84
Оба	5597	427	-	9	1442	144	637	911	256	488
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	17	76	200	105	62	57	-	-	33
Женски	34	32	142	198	244	69	3	-	11
Оба	51	108	342	303	306	126	3	-	44

Референце

Коришћена Литература

• Извор Монографија Подунавске области 1812-1927. објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
• „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани и порекло досељеника
  

• Напомена
  

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Спољашње везе

• Велика Плана (velikaplana.info)
• Велика Плана (velikaplana.org.rs)
• Етно Село Велика Плана www.etnoselo.rs
• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)