Инсекти у музици

С Википедије, слободне енциклопедије
Крпа "Kissing-Bug", Charles L. Johnson, 1909

Имена инсеката су се појављивала у музици од Римског-Корсакова "Бумбаров лет" до популарних песама као што су "Jimmy Crack Corn“ и народне песме La Cucaracha која говори о бубашваби. Поменуте групе инсеката укључују пчеле, мрави, муве и разне инсекте који певају као што су цикаде, цврчци и тврдокрилци, док се друге песме односе на бубе уопште.

Преглед[уреди | уреди извор]

Инсекти укључујући пчеле, цикаде, цврчке и скакавце производе звукове, било летењем или стридулацијом, привлачећи интересовање људи.[1] Сходно томе, звуци инсеката су били инспирација за разне облике музике. Међу западним композиторима, Николај Римски-Корсаков имитира брзо зујање вибрато бумбара у свом чувеном „Лету бумбара“; Едвард Григ је био инспирисан мувама у својој књизи Said the Gadfly to the Fly.[1][2] Популарне песме са темом инсеката укључују "Glow-Worm", "Poor Butterfly", "La Cucaracha", "The Boll Weevil", and "The Blue-Tailed Fly". Опере као што су Пучинијева "Мадам Батерфлај" и Роуселов "Le Festin de L’Araignée" на сличан начин упућују на зглавкаре.[3] Поп групе назване по инсектима су Buddy Holly and The Crickets, Битлси, Adam and the Ants и многи други.[4] Познато је да певају неки измишљени цврчци у западној популарној култури, као што су Цврчак Цврча и Cri-Cri.[5][6]

У класичној музици[уреди | уреди извор]

У делу се јављају два лајтмотива, једноставна основна тема и мотив брзог зујања бумбарског лета.

Француски ренесансни композитор Жоскин де Пре, који је радио у Италији, написао је дело у стилу фротоле под насловом El Grillo (Цврчак). Једно је од најчешће певаних његових дела.[7]

Николај Римски-Корсаков је написао „Бумбаров лет“ као оркестарски интерлудијум за своју оперу „Бајка о цару Султану“, компоновану 1899–1900. Комад затвара трећи чин, слика 1, током којег магична птица лабуд претвара принца Гвидона Салтановича (Царевог сина) у бумбара како би он одлетео у посету свом оцу, који не зна да је жив. Композиција је једна од најпрепознатљивијих у класичној музици. Брз темпо музике довео је до њене масовне привлачности, као и да је отежава свирање. Музичари су одговорили на изазов постављајући светске рекорде за најбрже извођење на гитари, клавиру и виолини.[8]

Канадски виолиниста Ерик Спид оборио је рекорд за најбрже извођење "Бумбаровог лета" на фестивалу "Just For Laughs" у Монтреалу 22. јула 2011, одсвиравши комад за 53 секунде.[9] Песма има директну везу са мајстором борилачких вештина Брусом Лијем, који је глумио у радијском програму Green Hornet. „Лет“ је била тематска музика емисије, помешана са зујањем стршљена створеним на теремину.[10] Представа на којој је опера заснована – коју је написао Александар Пушкин – првобитно је имала још две теме о инсектима: Лет комарца и Лет муве. Ни једно ни друго није направљено у музичке комаде. Један је направљен као илустрација за оригиналну публикацију.[11]

Бизарно емпатичан комад Беле Бартока, From the Diary of a Fly, for piano (Mikrokosmos Vol. 6/142), покушава да прикаже поступке муве ухваћене у паучину, из перспективе муве – тј. дневника. Звукови зујања означавају очајну жељу муве да побегне.[12] Средњи део покрета Adagio religioso у Бартоковом "Концерту за клавир бр. 3" из 1945. садржи имитације природних звукова инсеката и позива птица.[13]

У популарној музици[уреди | уреди извор]

"Ants Marching" је песма групе Dave Matthews Band. Песма садржи теме монотоније свакодневног живота као мрави који бесконачно марширају тамо-амо. И тема и музика песме обожавају обожаваоци, а свирана је преко 1000 пута уживо на концерту. Сам Дејв Метјуз је једном изјавио: „Ова песма је наша химна“.[14] Ирска фолк певачица Шинејд Лохан укључила је песму „"Bee In The Bottle"“ на свој албум из 1995. Who Do You Think I Am.[15]

Певајући инсекти[уреди | уреди извор]

Стридулација скакаваца у музичком запису у Simeon Pease Cheney's Wood Notes Wild, 1892

Џез музичар и професор филозофије Дејвид Ротенберг свира дуете са певачким инсектима, укључујући цикаде, цврчке и бубе.[16]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Louis, Morris (2006). Morris Louis now : an American master revisited. High Museum of Art. ISBN 1-932543-10-4. OCLC 77641363. 
  2. ^ Cooper, B. Lee (2012). „Treme: Music from the HBO Original Series, Season 1”. Popular Music and Society. 35 (1): 141—142. ISSN 0300-7766. S2CID 194075253. doi:10.1080/03007766.2011.632612. 
  3. ^ Hogue, C. L. (1987). „Cultural Entomology”. Annual Review of Entomology. 32: 181—199. doi:10.1146/annurev.en.32.010187.001145. 
  4. ^ Whistler's Poetry, Routledge, 2016-04-08, стр. 25—48, ISBN 9781315567969, doi:10.4324/9781315567969-4, Приступљено 2022-03-21 
  5. ^ Learning from Mickey, Donald and Walt : essays on Disney's edutainment films. A. Bowdoin Van Riper. Jefferson, N.C.: McFarland. 2011. ISBN 978-0-7864-5957-5. OCLC 664656908. 
  6. ^ Touchstone, Ellen E.; Homer, Pamela M.; Koslow, Scott (2014-06-11), Spanish language billboard advertising in the US: are there effects on Anglos? 1, Routledge, стр. 257—272, ISBN 978-1-315-84024-6, doi:10.4324/9781315840246-11, Приступљено 2022-03-21 
  7. ^ Macey, Patrick Paul (1998). Bonfire songs : Savonarola's musical legacy. Oxford: Clarendon Press. ISBN 0-19-816669-9. OCLC 38061704. 
  8. ^ Taruskin, Richard (2002), „Rimsky-Korsakov, Nikolay Andreyevich (opera)”, Oxford University Press, ISBN 9781561592630, doi:10.1093/gmo/9781561592630.article.o002126, Приступљено 2022-03-21  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  9. ^ „Stern, Isaac, (21 July 1920–22 Sept. 2001), violinist”, Who Was Who, Oxford University Press, 2007-12-01, doi:10.1093/ww/9780199540884.013.u36165, Приступљено 2022-03-21 
  10. ^ „APPENDIX: Victims of CTA Green Hornet Streetcar Disaster”, The Green Hornet Street Car Disaster, Cornell University Press, 2012-06-15, стр. 121—122, ISBN 9781501757754, doi:10.1515/9781501757754-013, Приступљено 2022-03-21 
  11. ^ Taruskin, Richard (2002), „Tale of Tsar Saltan, The”, Oxford University Press, ISBN 9781561592630, doi:10.1093/gmo/9781561592630.article.o905025, Приступљено 2022-03-21  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  12. ^ Mikrokosmos, Sz. 107, Indiana University Press, стр. 117—150, doi:10.2307/j.ctt2005xt9.36, Приступљено 2022-03-21 
  13. ^ Carnovale, Norbert; Schuller, Gunther (1997). „Three Concertos: Concerto no. 1 for Horn and Orchestra. Concerto for Piano and Orchestra. Concerto for Bassoon and Orchestra”. American Music. 15 (3): 413. ISSN 0734-4392. JSTOR 3052333. doi:10.2307/3052333. 
  14. ^ Laurel, Heather (2013-02-11), „Dave Matthews Band, the”, Oxford University Press, doi:10.1093/gmo/9781561592630.article.a2234905, Приступљено 2022-03-21  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  15. ^ Mount, Andre (2013). „AllMusic. http://www.allmusic.com/”. Journal of the Society for American Music. 7 (3): 359—361. ISSN 1752-1963. S2CID 232396521. doi:10.1017/s1752196313000345.  Спољашња веза у |title= (помоћ)
  16. ^ Von Glahn, D. (2013-11-24). „Bug Music: How Insects Gave Us Rhythm and Noise”. Interdisciplinary Studies in Literature and Environment. 20 (4): 914—916. ISSN 1076-0962. doi:10.1093/isle/ist102. 

Литература[уреди | уреди извор]


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Инсекти_у_музици&oldid=27439110”