Кадија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Кадија (арап. قاضى) је судија у муслиманском свету, који суди према шарији, исламском верском закону. Обзиром да Ислам не прави разлику између духовног живота и материјалне стварности, кадије се могу бавити свим правним проблемима муслимана.

Историја[уреди]

Абу Зајид пред кадијом маратским, 1334. година

Кадија се појављује први пут за време Омејада, када је био секретар гувернера. Улога кадије је била врло битна на почетку ислама и обликовања исламског верског права - шарије.

На острву Мајото, једном од коморских острва, титулу кади је носио Умар који је, након освајања овог оства и пријапања истог Султанату коморских острва, управљао тим острвом од 19. новембра 1835. до 1836. године.

Савремено исламско право[уреди]

У исламским земљама где је створена конституциона влада, као у случају Републике Турске, где шарија није основ правног система земље, термин кадија се и даље користи за судије или магистрате. У земљама у којима је створен хибридни правни систем, (као нпр. у Египту) кадије су главне за решавање спорова око засебног и казненог права. У неким исламским земљама, где је положај кадије био сведен само на одговорност за саслушање сведока, или је чак био укинут у процесу приближавања западњачком моделу, поново се обнавља положај кадије (нпр. у исламској покрајини Нигерије).

Када је реч о тежим пресудама, његове одлуке мора одобрити муфтија, нарочито у случајевима где је донета пресуда о највишој казни, да би се било сигурно да је пресуда у складу са исламским законом.

У Турској, кадије поставља велију емир (Veliyu l-Emr). Као последица деловања реформистичких покрета, државни судови су заменили кадије, које су некад имале широке одговорности.

Утицај[уреди]

Алкалди (Alcalde), шпански израз за градоначелника, потиче од арапске речи El Qadi, што означава кадију.

Види још[уреди]