Калијум цијанид
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Калијум-цијанид | |
|---|---|
| Идентификација | |
| CAS регистарски број | 151-50-8 |
| EINECS број | |
| MeSH | |
| RTECS | TS8750000 |
| Својства | |
| Молекулска формула | KCN |
| Моларна маса | 65.12 g/mol |
| Тачка топљења |
634°C |
| Растворљивост у други растварачи | 71.6 g/100 ml (25°C) |
| Термохемија | |
| Стандардна енталпија стварања једињења ΔfH |
−131.5 kJ/mol |
| Стандардна моларна ентропија S |
127.8 J.K–1.mol–1 |
| Опасност | |
| ЕУ-класификација | Веома токсичан (T+) Опасан за животну средину (N) |
| Р-ознаке | R26/27/28, R32 R50/53 |
| С-ознаке | (S1/2), S7, S28, S29 S45, S60, S61 |
| LD50 | 5–10 mg/kg (орално за пацове, мишеве, зечеве)[1] |
| Сродна једињења | |
| Други катјони | Натријум-цијанид |
| Сродна једињења | Хидроген-цијанид |
| Осим уколико није наведено другачије, информације су дате за једињења при стандардним хемијским условима (на 25 °C, 100 kPa) |
|
Калијум цијанид (молекулска формула - KCN) је веома јак отров. Гради безбојне кристале (растворљивост у води на температури од 20°C - 33,3%). Температура топљења калијум цијанида износи 634,5°C. Молекулска маса 65,12, густина на температури од 20°C: 1,55 g/cm³, раствара се у метанолу и осталим органским растварачима.[2][3] Минимална токсичност при тровању хране цени се на око 3 mg/kg масе тела, тј. за просечног човека тежине 70 kg. - око 0,2 g.
Коришћен је као отров за извршење самоубиства нпр. од стране агената у случају неуспеха мисије. Вероватно се и Адолф Хитлер отровао овим једињењем 1945.
Примена:
- у металургији сребра и злата
- у галванотехници
- у многим хемијским синтезама
За неутралисање тровања калијум цијанидом најчешће се користи активан угаљ.
Референце [уреди]
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Калијум цијанид
- ^ Bernard Martel. Chemical Risk Analysis: A Practical Handbook. Kogan, 2004, page 361. ISBN 1903996651.
- ^ Lide David R., ed. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th ed.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3.
- ^ Susan Budavari, ed. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th ed.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
|
|||||