Карасули

Координате: 41° 00′ 00″ С; 22° 34′ 00″ И / 41° С; 22.566667° И / 41; 22.566667
С Википедије, слободне енциклопедије
Карасули
Πολύκαστρο
Панорама Карасулија/Поликастра
Административни подаци
Држава Грчка
ПериферијаСредишња Македонија
ОкругКукуш
ОпштинаПеонија
Становништво
Становништво
 — 20016.497
Географске карактеристике
Координате41° 00′ 00″ С; 22° 34′ 00″ И / 41° С; 22.566667° И / 41; 22.566667
Временска зонаUTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Апс. висина45 m
Карасули на карти Грчке
Карасули
Карасули
Карасули на карти Грчке
Поштански број61200
Регистарска ознакаKI

Карасули[1] (Карасуле, Ругуновец, грч. Πολύκαστρο, Поликастро) град је у Грчкој, други по величини у округу Кукуш, на северу периферије Средишња Македонија.

Положај[уреди | уреди извор]

Град се налази у северном делу Егејске Македоније, на око 50 километара северно од Солуна, а близу границе са Северном Македонијом — 15 километара јужније. Град се сместио на северу Солунског поља, на реци Вардар. Околно подручје је равничарско и плодно, а на западу се издиже горостасни Кајмакчалан. Надморска висина града је 40-50 метара.

Историја[уреди | уреди извор]

Подручје Карасулија насељено је у античко доба. У доба старе Грчке ово подручје је било на само ободу грчког света, у оквиру Античке Македоније. У раздобљу 7. и 8. века на овом подручју насељавају се Словени и јавља се насеље под именом „Ругуновац“. Град је био и у оквиру Душаново царства током 14. века, да би 1390. г. са остатком Македоније пао под власт Османлија.

Карасули се током Грчког устанка 20-их година 19. века јавља као мешовито насеље, где две значајне скупине чине Турци и Словени. После Грчко-турског рата месно муслиманско становништво исељено је у Турску, а на њихово место досељени су Грци из Мале Азије.

Становништво[уреди | уреди извор]

Карасули данас има око 6.500 становника, а око 12.000 са ближом околином.

Данашње становништво је махом грчко са јаким словенским елементом. У граду живи и мања скупина Рома.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Цвијић 1911, стр. 917.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Цвијић, Јован (1911). Основе за географију и геологију Македоније. Том 19. Београд. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]