Конститутивна држава

Из Википедије, слободне енциклопедије

Конститутивна држава је термин који се користи у контексту када одређена земља чини саставни део ширег политичког ентитета, попут суверене државе. Термин нема дефинисано правно значење већ се користи за једноставно описивање државе која је конститутивни део нечег другог.

У унитарним државама[уреди]

Данска[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Данско краљевство

Данско краљевство се састоји од три конститутивна дела, од којих се сваки у одређеним ситуацијама назива државом:

Терминологија није устаљена. Фарска Острва се у Данској политици често називају самоуправном територијом а Гренланд аутономном провинцијом.

Француска[уреди]

Француски региони попут Земље Лоаре (Pays de la Loire) се понекада стављају у контекст земље у смислу конститутивне државе и пореде се са другим сувереним државама попут Холандије (Pays-Bas).

Статус прекоморске заједнице Француске Полинезије је промењен 2004. у статус „прекоморске државе унутар Републике“ (pays d'outre-mer au sein de la République). Касније је Уставни савет Француске пресудио да се ради о промени назива а не о уставној промени статуса.

Холандија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Краљевина Холандија

Од 10. октобра 2010. Краљевина Холандија се састоји од четири државе:

Свака од ових територија је јасно означена као земља (land) у Статуту за Краљевину Холандију. Холандска Влада доследно у друге језике назив ових територија преводи као држава.

Нови Зеланд[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Краљевство Нови Зеланд

Краљевство Нови Зеланд се састоји од три дела који се обично називају државама:

Статус ових територија није дефинисан у правним актима.

Уједињено Краљевство[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Конститутивне државе Уједињеног Краљевства

Уједињено Краљевство се састоји од четити конститутивне државе:

Уједињено Краљевство је, међутим, унитарна држава а не персонална унија. Кнежевина Велс је нестала 1542, Краљевина Енглеска и Краљевина Шкотска 1707. године а Краљевина Ирска 1801. (или законски 1953) године. Реч држава се не користи у свим актима којима је формирана савремена заједница. Посебно је контроверзно коришћење термина држава према Северној Ирској која је настала поделом Ирске 1921. године.

Северна Ирска је имала одвојени парламент од 1921. до 1973, скупштину од 1973. до 1974. и од 1982. до 1986. и од 1999. до данас. Након референдума у Шкотској и Велсу 1997. формиране су одвојене извршне власти у Шкотској и Велсу али не и у Енглеској која је под директном управом Парламента Уједињеног Краљевства.

У одређеним спортовима користи се назив Home Nations али он понекад укључује и целу Ирску.

У савезним државама[уреди]

Совјетски Савез[уреди]

Совјетски Савез је Уставом био дефинисан као слободни савез Совјетских Социјалистичких Република. У реалности Савез је био попут унитарне државе.

Немачка и Аустрија[уреди]

Државе Немачке и Аустрије се називају „Савезне земље“ (Bundesländer) и „Државе чланице“ (Gliedstaaten) на немачком. Ови називи сугеришу суверенитет у рангу америчких држава (states, на немачком Bundesstaaten или Gliedstaaten). Оне, међутим, нису државе у сопственом праву и зато се у другим језицима обично називају покрајинама, како би се избегла забуна.

Види још[уреди]