Овај чланак је део пројектасеминарских радова на Географском факултету у Београду. Датум уноса: новембар 2019 — јануар 2020. Ова група студената уређиваће у простору чланака. Немојте пребацивати чланак у друге именске просторе. Позивамо вас да допринесете његовом квалитету и помогнете студентима при уређивању.
Око је локалитет у склопу планине и парка природе Златибор, од чијег је центра удаљен мање од 4 km. Налази се у општини Чајетина у Златиборском округу. Људи који су често боравили на Златибору сматрали су да је Око један од његових најздравијих делова. Поред изванредне климе која прија и здравима и оболелима, на овом локалитету налази се и извор воде за који се везују легенде о лековитости.
У склопу локалитета и дан данас се може наћи лековити извор воде за који народна предања кажу да је лечио болести очију, и зато је читав предео око извора добио назив Око. Како је велики број људи долази на извор здраве и питке воде, вода се често мутила, што је подстакло ужичког проту Радосава Симића да покрене народ и на том месту изгради спомен чесму. Поред практичне намене коју је чесма имала, она је и данас представља вечни спомен борцима овог краја, изгинулим за ослобођење и уједињење од 1912. до 1918. године.
На Видовдан, 1929. године, на народном вашару објављена је идеја о градњи спомен чесме, формиран одбор од виђенијих мештана и почело се са прикупљањем средстава за градњу. Обласни одбор је градњу помогао са десет хиљада динара и већ 1931. године била је готова чесма, али и камени обелиск, као спомен палим борцима из села Семегњева, Бранежаца и Шљивовице. Пројекат чесме и споменика урадио је инжењер Велисав Томашевић, а радове је изводио предузимач Никола Прохоров из Ужица. Велики број људи присуствовао је свечаном откривању споменика, 3. августа 1931. године, а спомен чесма и обелиск и данас стоје на истом месту да буду вечна захвалност храбрим и предузимљивим људима овог краја.[1]
Панорама око округа локалитета
Прота Радосав Симић имао је велику визију да се на Оку изгради модерно летовалиште где би могао да одседа већи број љубитеља и посетиоца Златибора. Након изградње спомен чесме и уређења извора, прота је Хигијенском заводу из Београдa предложио да се на Оку подигне дечије одмаралиште, понудивши да за изградњу таквог објекта поклони део своје земље. Како им се свидела идеја и пошто су чланови комисије изашли на терен, управа Хигијенског завода из Београда и Дом народног здравља из Ужица приступили су градњи најпре отвореног летњег купатила, а затим и зграде одмаралишта.[2] Летње купатило имало је два базена за децу и одрасле, два туша, четири свлачионице, плажу и рибњак, који су свечано освештани и пуштени у рад 17. јула 1932. године. Градња одмаралишта завршена је 1934. године. Приземље је било озидано од тесаног камена, а спрат од брвана. У овом објекту и још неколико дрвених павиљона где су били смештени амбуланта, кухиња, трпезарија и магацин преко лета је боравило и 300 или 400 дечака и девојчица. Почетком школске године одмаралиште је било затворе, да би се опет отворило у зиму када су њему боравили ученици београдских школа и курсева смучања.[3]
Упоредо са изградњом овог одмаралишног центра прота Радосав Симић на Оку отвара и ресторан “Око” са пекаром и неколико дрвених павиљона у којима је било двадесетак соба за семштај гостију. Главни циљ протине градње на Оку било је његово мишљење како не би требало сву градњу усмерити на Краљеве Воде и Палисад, већ треба тежити да се на Златибору створи неколико колонија здравља које ће бити распоређене свуда по планини. Једна од таквих колонија здравља била је свакако и Око.[4]
Успешан развој Ока прекинула су ратна разарања у којима је под налетом непријатељских бомби страдало и дечије одмаралиште и народно купатило. Данас је на том простору остала само спомен чесма са истом хладном и здравом водом, и неколико степеника дечијег одмаралишта да сведоче о златном периоду када је Оком шетао велики број деце и осталих посетиоца.
Локалитет Oко се одликује алпском и субалпском климом, као и сам Златибор. Зиме су доста дуге, са обилним падавинама, али нису веома оштре, а лета се одликују свежим ноћима и топлим данима. Најобилније падавине су у периоду од маја до октобра, а најсушинији месец је март. Снег интензивно пада од октобра до маја, на тлу се задржава у просеку око сто дана. Овај предео нема много ветровитих периода, просечно 50 дана у години. Летње температуре прелазе 33°C, што је последица присуства ветрова који се укрштају у ружу ветрова изнад Златибора. Око се као и сам Златибор одликује изузетно великом инсолацијом (број часова са сунчаним сијањем), у просеку 2000 сати у години. Највећи број сунчаних сати забележено је у летњим месецима, јулу (267 сати) и августу (260 сати), а најмањи у децембру (76 сати).
Веверица је један од симбола окаЖивотињски свет локалитета није толико разноврсан, могу се пронаћи поједине веверице, зечеви, куне и по неки јазавац (дубоко у шумама). На другим местима, ван локалитета дозвољен је лов ових животиња (нису на сваком месту исти услови, зависи од Закона о ловству), али у пределима локалитета оно је строго забрањено. У одређеном периоду године, најчешће мај – септембар одвија се посматрање птица, када је и највећи број туриста на овим просторима. Међу најпопуларнијим птицама су јаребице, препелице, фазани и лештанке. Птице певачице су веома заштићене врсте, а ловни туризам у овом пределу Златибора је недозвољен.
.jpg)