Корисник:Putinovac/Радови/Пелопонески рат

Пелопонески рат
Део Историје Античке Грчке.
Време 431. п. н. е. - 404. п. н. е. Место Грчка, Мала Азија, Сицилија, Егејско море и Јонско море. Исход Победа Пелопонеског савеза
Сукобљене стране
Делски савез на челу са Атином	Пелопонески савез на челу са Спартом
Команданти и вође
Перикле Алкибијад Клеон † Формио Никија # Демостен # Ламах † Тукидид	Архидам II Брасида † Агис II Алкибијад Ермократ Гилип Миндар † Лисандар

Пелопонески рат (Старогрчки Πελοποννησιακός Πόλεμος) (431. п. н. е. - 404. п. н. е.) је био дуготрајни оружани сукоб у Античкој Грчкој између Делског и Пелопонеског савеза. Делски савез је био предвођен Атином, док Пелопонески савез је био предвођен Спартом. Рат је почео 431. п. н. е. између Атине и Спарте и завршио се поразом Атине, 404. п. н. е. када је Спарта испоставила своју доминацију на Хеленским светом. Размере Пелопонеског рата су биле веће од било ког рата који се догодио до тада у хеленском свету, и на тај начин многи историчари га називају Античким Светским Ратом. Разлози рата лежали су у супарништву измећу Атине и Спарте током периода после грчке победе над Персијанцима код Платеје када је Атина израсла у велику поморску силу и забележила низ победа против Ахеменидског царства. То је омогућило Атини да постане водећа сила у грчком свету и уздрма доминацију Спарте која се сматрала до тада највећом војном силом у Античкој Грчкој. Поморска експанзија, као и културни и економски процват Атине током 5. века п. н. е. није прошао незапажен од стране Спарте. Атина под вођством личности попут Темистокла и Кимона, а касније и Перикла, доживела је свој највећи процват у том периоду који је касније остао познат као златно доба Атине. Нагло јачање Атине је довело до повремених сукоба између Делског савеза који се био претворио у Атинску империју и Пелопонеског савеза. Ти сукоби су се завршили Тридесетодишњим миром, 446/445. п. н. е. који је признао равниотежу силе између Атине и Спарте у Грчкој. Међутим непрекидни спорови између држава-чланица двеју савеза су довели до мањих сукоба који су се распламсали у велики општехеленски рат, 431. године п. н. е.

Пелопонески рат је углавном подељен на четири историјска периода која се доста разликију између себе. Први период је такозвани Архидамов рат који је трајао од 431. п. н. е. до 421. п. н. е. када је потписан Никијин мир. Тај део рата је добио име по спартанском краљу који је извршио инвазију на Атику, предводећи Пелопонеску војску. Други део рата је био такозвани, Средњи рат који је трајао од 420. п. н. е. до 415. године п. н. е. и водио се између савеза Атине, Аргоса и појединих градова Пелопонеза против Спарте. Трећи део Пелопонеског рата, се одвијао углавном на Сицилији током катастрофалног Атинског похода у јужној Италији, и готово комплетном уништењу атинске експедиције. Четврти и последњи део рата је био такозвани Декелијски или Јонски рат који се одвијао углавном на Егејском мору и на обалама Мале Азије. Он је добио име по декелијском утврђењу на северозападу Атике, где су се Спартанци утврдили током 413. године п. н. е. и по области Јонији, на егејским обалама Мале Азије где се одвијао већи део ратних операција.

Архидамов рат који је трајао десет година прекинут је мир из 421. п. н. е. у коме је посредовао атински генерал Никија, и повратио status quo у Грчком свету после десет година неисвесних борби на копну и намору који су потврдили атинску супериорност на мору и пелопонеску супериорност на копну. Након формирања антиспартанског савеза од стране Аргоса на Пелопонезу, у коме се укључила и Атина, дошло је до сукоба озмеђу тог савеза и Спарте, у којој су Спартанци однели победу. Атински војни поход на Сицилију био је кобан и завршио се катастрофом 413. п. н. е. када је уништена атинска војска од стране Сиракузе и Спартанаца. Спартанци су исте године утрвдили Декелију на северозападу Атине и пеузели потпуну контролу над Атиком. Упркос, олигархијском преврату 411. п. н. е. у Атини, и константним поразима Атина је успела да се опорави и да више пута победи Пелопонеску флоту, која се била саградила уз помоћ Персије. Међутим под вођством адмирала Лисандра, Спартанци ће задати одлучујући ударац Атињанима, 405. п. н. е. у месту Егоспотами и следеће године примораће Атину на предају.

Пелопонески рат је без сваке сумње био највећи рат Класичне Грчке и онај који је судбоносно ослабио његове учеснике. Тај рат се често сматра догађајем који је означио крај Класичне Грчке, чије је слабљење довело до пропада града-државе и отворила пут за потоњу доминацију хеленског света у 4. веку п. н. е. од стране Тебе, али углавном од стране Македоније.

Увод

После пропасти Друге персијске инвазије на Грчку, уследио је дугачак период мира који је био познати као Пентиконтаетија, или педесетогодишњица. Током 480 их година п. н. е. Атина под вођством темистокла је изградила моћну флоту. Са том флотом Атина је играла одлучујућу улогу у поразу персијском поразу на Саламини и код Микале. Године 479. п. н. е. после афере са спартанским краљем Паусанијом, Спарта и њени пелопонески савезници су се повукли из општехеленског савеза. Следеће 478. п. н. е. Атина заједно са великим бројем грчких поморских држава формирала је Делски савез, са циљем да ослободи преостале делове хеленског света од ахеменидске доминације. На тај начин Атина је постала водећа сила у хеленском свету, која је у будућности почела да парира Спарти као водећа војна сила. Са друге стране, Спарта после успешног окончања Платејске и Микалске битке где су Персијанци били потучени, имала је само краткотрајну водећу улогу на челу општехелнског савеза. Године 479. п. н. е. Спарта се добровољно повукла са чела тог савеза, када се испоставило да је спартански генерал Паусанија имао контакте са Ксерксом и била је велика опасност да победник код Платеје постане лојални савезник Персије, ради јачања сопствене моћи и зарад успеха сопствених циљева. Тај редослед догађаја повратио је Спарту на Пелопонез, на коме је она задржала статус локалне суперсиле који је имала пре почетка Грчко-персијских ратова али јачање Атине је много узнемирило Лакедемоњане.

Пентеконтаетија

Историјски период измећу Грчко-персијских ратова, (наводно битке код Платеје и Микале) и почетка Пелопонеског рата је остао познат као Пентеконтаетија. Тај период је био познат по томе што се у то доба утемељила хеленска култура, који је доживела тада свој највећи процват. Делски савез под вођством Атине је водио серију углавном веома успешних ратова против Ахеменидског царства. Током средине 5. века п. н. е. тензија између Атине и Спарте је почела да расте. Она се нарочито испољила током Првог пелопонеског рата (460. - 445. п. н. е.) када су се Атина и Спарта нашла у отвореном сукобу. Процес претварања Делског савеза у Атинску империју се нарочито приказао током 454. п. н. е. када је Атина преместила савезничку благајну са острва Делос на Атински Акропољ. Први пелопонески рат је прођао без већих последица за Атину и Спарту али је међутим имао један одлучујући учинак. Године 446/445. п. н. е. потписан је између Атине и Спарте такозвани Тридесетогодишњи мир. Тим миром је први пут признат Атини водећи положај у хеленском свету и она је била тада изједначена са Спартом са којом је од тада делила статус водеће хеленске силе.

Спољашње везе

• LibriVox: The History of the Peloponnesian War
• Richard Crawley: The History of the Peloponnesian War
• Peloponnesian war
• Peloponnesian war on Lycurgus.org