Ксенија Александровна

С Википедије, слободне енциклопедије
Ксенија Александровна
Лични подаци
Датум рођења(1875-04-06)6. април 1875.
Место рођењаСанкт Петербург, Руска Империја
Датум смрти20. април 1960.(1960-04-20) (85 год.)
Место смртиПалата Хемптон Корт, Уједињено Краљевство
ГробРокебрун Кап Мартин
Породица
СупружникАлександар Михаилович
РодитељиАлександар III Александрович
Марија Фјодоровна
ДинастијаРоманов

Кнегиња Ксенија Александровна (рус. Ксения Александровна Романова; рођена 13. јуна 1882. у Санкт Петербургу — умрла 20. априла 1960 у Енглеској) била је руска велика кнегиња, кћерка императора Александра III Александровича и императорке Марије Фјодоровне.

Биографија[уреди | уреди извор]

Велика војвоткиња Ксенија Александровна је 6. априла 1875. године у царској палати у Санкт Петербургу. Она је била старија ћерка од шесторо деце цара Александра III и Марије Фјодоровне. После смрти њеног деде Александра II, њен отац долази на престо. Као дете Ксенија је била веома стидљива а образовање је стицала код приватних учитеља. Нарочито је добро изучила језике па је поред руског знала и енглески, француски и немачки језик. Слободно време је проводила у цртању, гимнастици, плесању и свирању клавира. Са целом породицом, одморе је проводила у њиховом замку у Данској, где је упознала своју рођаку Марију, ћерку грчког краља Ђорђа I и његове супруге Олге, родом рускиње.

Још као релативно млада се заљубила у даљег рођака Александра Михаиловича. Већ са својих 15 година је желела да се уда али родитељи нису дозволили. Ипак је и до тога дошло са њених 19 година, 6. августа 1894. године.[1] Медени месец су провели у палати на Криму. Током меденог месеца умире јој отац, а најстари брат Николај преузима престо. Ксенија је за то време била укључена у многе хуманитарне акције. Посебно се интересовала за болнице за оболеле од туберкулозе, болести од које је умро њен брат 1899. Такође била је покровитељ удружења које је бринуло о удовицама и деци погинулих морнара.

Први светски рат је почео током Ксенијиног боравка у Француској. Вративши се у Русију, Ксенија је организовала болнички воз и отворила болницу за рањенике. Била је под утицајем безнађа које је тих година захватило царску породицу. Након фебруарске револуције заједно са мајком и сестром била је принуђена да побегне на Крим. Након пугубљења продице њеног брата цара Николаја, Црвена армија се све више приближавала Криму и онс е су уз помоћ британске морнарице избегле 11. априла 1919. године.[2]

Дана 17. маја 1920. године, Ксенија је добила потврду да је као најстарија сестра наследница имања њеног брата Николаја у ​​Енглеској, вредности од око петсто британских фунти. За то време њен супруг је живео у Паризу. Финансијска ситуација Ксеније је била врло тешка. Краљ Џорџ V, који је био њен рођак јој је доста помагао преко разних фондова. 26. фебруара 1933. умире њен муж кога су сахранили у Рокебрун Кап Мартин на југу Француске. Марта 1937 године Ксенија се сели у палату Хемптон Корт где је и умрла 1960. године.[3]

Породично стабло[уреди | уреди извор]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Павле I Петрович
 
 
 
 
 
 
 
8. Николај I Павлович
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Марија Фјодоровна
 
 
 
 
 
 
 
4. Александар II Николајевич
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Фридрих Вилхелм III
 
 
 
 
 
 
 
9. Александра Фјодоровна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Лујза од Мекленбург-Штрелица
 
 
 
 
 
 
 
2. Александар III Александрович
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Лудвиг I, велики војвода од Хесена и Рајне
 
 
 
 
 
 
 
10. Лудвиг II од Хесена и Рајне
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Луиза од Хесе-Дамстрат
 
 
 
 
 
 
 
5. Марија Александровна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Карл Лудвиг од Бадена
 
 
 
 
 
 
 
11. Вилхелмина Баденска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Амалија од Хесен-Дармштата
 
 
 
 
 
 
 
1. Олга Александровна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Фредерик Карл Лудвиг
 
 
 
 
 
 
 
12. Фридрих Вилхелм од Шлезвиг-Холштајн-Зондербург-Гликсбурга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Кристијан IX Дански
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Карл од Хесен-Касела
 
 
 
 
 
 
 
13. Лујза Каролина од Хесен-Касела
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Лујза од Данске
 
 
 
 
 
 
 
3. Марија Фјодоровна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Фредерик од Хесен-Касел
 
 
 
 
 
 
 
14. Вилхелм од Хесен-Касела
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Каролин од Насу-Усинген
 
 
 
 
 
 
 
7. Лујза од Хесен-Касела
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Фредерик
 
 
 
 
 
 
 
15. Лујза Шарлота од Данске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Софија Фредерика
 
 
 
 
 
 

Потомци[уреди | уреди извор]

Слева надесно: Ростислав, Велики војвода Александар, Војвоткиња Ксенија, Васил, Ирина, Никита (седи), Фјодор, Дмитри и Андреј

Ксенија и Александар су имали седморо деце, једну ћерку и шест синова:

  • Ирина Александровна (15. јул 1895—26. фебруар 1970)
  • Андреј Александрович (24. јануар 1897—8. мај 1981)
  • Фјодор Александрович (23. децембар 1898—30. новембар 1968)
  • Никита Александрович (16. јануар 1900—12. септембар 1974)
  • Дмитри Александрович (15. август 1901—7. јул 1980)
  • Ростислав Александрович (2. новембар 1902—31. јул 1978)
  • Васил Александрович (6. јул 1907—23. јул 1989)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ (језик: руски)„Великая княгиня Ксения Александровна Романова (видео)”. Приступљено 11. 11. 2017. 
  2. ^ „Izbegla je pokolj Romanovih, ali ih nikad nije prežalila”. Б92. 27. 5. 2017. Приступљено 11. 11. 2017. 
  3. ^ „Xenia Alexandrovna Romanova, Grand Duchess of Russia”. geni.com. Приступљено 11. 11. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Ксенија Александровна на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ксенија_Александровна&oldid=25919494”