Кристијан IX Дански

С Википедије, слободне енциклопедије
Кристијан IX Дански
краљ Кристијан IX
Лични подаци
Датум рођења(1818-04-08)8. април 1818.
Место рођењадворац Готорф, Шлезвиг,, Шлезвиг (данас Немачка)
Датум смрти29. јануар 1906.(1906-01-29) (87 год.)
Место смртиАмалијенборг, Копенхаген,  Данска
ГробРоскилдска катедрала, Роскилде
Породица
СупружникЛујза од Хесен-Касела
ПотомствоФредерик VIII Дански, Александра од Данске, Ђорђе I Грчки, Марија Фјодоровна, Тира од Данске, Валдемар од Данске
РодитељиФридрих Вилхелм од Шлезвиг-Холштајн-Зондербург-Гликсбурга
Лујза Каролина од Хесен-Касела
Династија Шлезвиг-Холштајн-Зондербург-Гликсбург
Краљ Данске
Период15. новембар 186329. јануар 1906.
ПретходникФредерик VII
НаследникФредерик VIII


Монограм Кристијана IX

Кристијан IX (дан. Christian 9.; Шлезвиг, 8. април 1818Копенхаген, 29. јануар 1906) је био краљ Данске у периоду 1863—1906.[1][2]

Порекло, женидба[уреди | уреди извор]

Рођен је у Готорпу као четврти син и шесто дете Фридриха Вилхелма, војводе од Шлезвиг-Холштајн-Сондербург-Гликсбурга (1785—1831) и Лујзе Каролине од Хесен-Касела (1789—1867).[3][4]

По мајчиној страни био је праунук данског краља Фредерика V (1746—1766,*1723), као и чукунунук британског краља Џорџа II (1727—1760,*1683). Био је потомак још неколико европских владара, али није био директан наследник ниједног трона.

По очевој страни био је директан припадник мушке линије данске владарске куће Олденбурга. Такође он је по тој линији потомак и Хелвиге, мајке првог данског краља Кристијана I, која је била грофица од Олденбурга и чији је брат био последњи војвода од Шлезвига и гроф од Холштајна. Тако да је Кристијан био могући наследник и двојног војводства Шлезвиг-Холштајна, али не први у реду наследства.

Одрастао је у Данској и образовање стекао у Војној академији у Копенхагену. У младости је безуспешно покушавао да добије руку краљице Викторије. Оженио се 26. маја 1842. Лујзом од Хесен-Касела (1817—1898), сестричином данског краља Кристијана VIII (1839—1848,*1786).

Године 1847, он је по „благослову“ великих сила Европе изабран за вероватног наследника данског трона Кристијана VIII, јер је изгледало да будући краљ Фредерик VII Дански (1848—1863,*1808) не може да има деце. Разлог за овај избор за наследника био је у Кристијановој жени Лујзи од Хесен-Касела јер је стриц њене мајке (и краља Кристијана VIII) био дански краљ Кристијан VII (1766—1808,*1749).

Краљ[уреди | уреди извор]

краљ Кристијан са породицом
дворац „Готорф“ у граду Шлезвигу, у истоименој немачкој покрајини, место рођења краља Кристијана

Кристијан IX је наследио Фредерика V на трону 15. новембра 1863. године. Кристијан је одмах потом упао у кризу због статуса и присвајања Шлезвига и Холштајна, две покрајине на југу Данске, када је под притиском потписао Новембарски устав, документ који је Шлезвиг учинио делом Данске. Ово је изазвало краћи рат између Данске и Пруско-аустријског војног савеза 1864. Овај Други рат за Шлезвиг Данска је изгубила и тако је Шлезвиг постао део Пруске 1865. Слично је и Холштајн постао део Пруске 1865. изазивајући даље битке између Аустрије и Пруске.[5]

Владао је краљ Данске све до своје смрти у Копенхагену 29. јануара 1906. у старости од пуних 87 година. Сахрањен је у катедрали у Роскилду, Данска. Садашња данска краљица Маргарета II (на власти од 1972, рођ. 1940) је чукунунука краља Кристијана IX.

Породично стабло[уреди | уреди извор]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Peter August, Duke of Schleswig-Holstein-Sonderburg-Beck
 
 
 
 
 
 
 
8. Karl Anton August of Schleswig-Holstein-Sonderburg-Beck
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Landgravine Sophie of Hesse-Philippsthal
 
 
 
 
 
 
 
4. Friedrich Karl Ludwig, Duke of Schleswig-Holstein-Sonderburg-Beck
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Albrecht Christoph, Burgrave of Dohna-Schlobitten and Leistenau
 
 
 
 
 
 
 
9. Countess Charlotte of Dohna-Schlodien
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Sophie Henriette of Schleswig-Holstein-Sonderburg-Beck
 
 
 
 
 
 
 
2. Фридрих Вилхелм од Шлезвиг-Холштајн-Зондербург-Гликсбурга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Georg Adam III, Count of Schlieben
 
 
 
 
 
 
 
10. Count Charles Leopold von Schlieben
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Countess Katharina Dorothea Finck of Finckenstein
 
 
 
 
 
 
 
5. Countess Friederike of Schlieben
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Ahasverus Ernst, Count of Lehndorff
 
 
 
 
 
 
 
11. Countess Maria Eleonore of Lehndorff
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Baroness Maria Louise of Wallenrodt
 
 
 
 
 
 
 
1. Кристијан IX Дански
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. William VIII, Landgrave of Hesse-Kassel
 
 
 
 
 
 
 
12. Frederick II, Landgrave of Hesse-Kassel
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Dorothea Wilhelmine of Saxe-Zeitz
 
 
 
 
 
 
 
6. Карл од Хесен-Касела
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Џорџ II
 
 
 
 
 
 
 
13. Марија од Велике Британије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Каролина од Бранденбург-Ансбаха
 
 
 
 
 
 
 
3. Лујза Каролина од Хесен-Касела
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Кристијан VI Дански
 
 
 
 
 
 
 
14. Фредерик V Дански
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Софија Магдалена од Бранденбург-Кулмбаха
 
 
 
 
 
 
 
7. Лујза од Данске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Џорџ II (=26)
 
 
 
 
 
 
 
15. Лујза од Велике Британије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Каролина од Бранденбург-Ансбаха (= 27)
 
 
 
 
 
 

Породица[уреди | уреди извор]

Супружник[уреди | уреди извор]

име слика датум рођења датум смрти
Лујза од Хесен-Касела
7. септембар 1817. 29. септембар 1898.

Деца[уреди | уреди извор]

име слика датум рођења датум смрти супружник
Фредерик VIII Дански
3. јун 1843. 14. мај 1912. Лујза од Шведске
Александра од Данске
1. децембар 1844. 20. новембар 1925. Едвард VII
Ђорђе I Грчки
24. децембар 1845. 18. март 1913. Олга Константиновна
Дагмар од Данске
26. новембар 1847. 13. октобар 1928. Александар III Александрович
Тира од Данске
29. септембар 1853. 26. фебруар 1933. Ернст Август од Хановера
Валдемар од Данске
27. октобар 1858. 14. јануар 1939. Марија од Орлеана

Унуци Кристијана IX седели су на трону Данске, Норвешке, Грчке, Велике Британије и Русије. Последњих година живота зато је назван „таст (свекар) Европе“ (енгл. Europe's "Father in Law"). Данас скоро све владарске куће Европе потичу од Кристијана IX. Такође, велики број бивших владарских породица и наследника престола су његови потомци, па и сви данашњи припадници династије Карађорђевића (као потомци грчког краља Ђорђа I).

Такође, његов директни мушки потомак (праунук) је Филип, војвода од Единбурга, муж британске краљице Елизабете II, као унук грчког краља Ђорђа I од сина Андреја.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Christian IX king of Denmark”. Britannica. Приступљено 21. 1. 2021. (језик: енглески)
  2. ^ „Christian IX - Explore History”. Kongelige Slotte. Приступљено 21. 1. 2021. (језик: енглески)(језик: енглески)
  3. ^ „Christian IX 1863-1906”. The Royal Danish Collection. Приступљено 21. 1. 2021. (језик: енглески)
  4. ^ „Christian IX, King of Denmark”. British Museum. Приступљено 21. 1. 2021. 
  5. ^ „Christian IX of Denmark (1818-1906)”. Find A Grave Memorial. Приступљено 21. 1. 2021. (језик: енглески)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Дански краљеви
1863—1906