Кристијан IX Дански
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
|
|
| Кристијан IX | |
|---|---|
|
|
|
| Датум рођења | 8. април 1818. |
| Место рођења | Готорп (Немачка) |
| Датум смрти | 29. јануар 1906. |
| Место смрти | Копенхаген (Данска) |
| Порекло и породица | |
Кристијан IX (дан. Christian 9.; 8. април 1818 — 29. јануар 1906) је био краљ Данске у периоду 1863-1906.
Садржај |
Порекло, женидба[уреди]
Рођен је у Готорпу као четврти син и шесто дете Фридриха Вилхелма, војводе од Шлезвиг-Холштајн-Сондербург-Гликсбурга (1785-1831) и Лујзе Каролине од Хесе-Касела (1789-1867).
По мајчиној страни био је праунук данског краља Фредерика V (1746-1766,*1723), као и чукунунук британског краља Џорџа II (1727-1760,*1683). Био је потомак још неколико европских владара, али није био директан наследник ниједног трона.
По очевој страни био је директан припадник мушке линије данске владарске куће Олденбурга. Такође он је по тој линији потомак и Хелвиге, мајке првог данског краља Кристијана I, која је била контеса Олденбург и чији је брат био последњи војвода од Шлезвига и конте од Холштајна. Тако да је Кристијан био могући наследник и двојног војводства Шлезвиг-Холштајна, али не први у реду наследства.
Одрастао је у Данској и образовање стекао у Војној академији у Копенхагену. У младости је безуспешно покушавао да добије руку краљице Викторије. Оженио се 26. маја 1842. Лујзом од Хесе-Касела (1817-1898), сестричином данског краља Кристијана VIII (1839-1848,*1786).
1847. он је по „благослову“ великих сила Европе изабран за вероватног наследника данског трона Кристијана VIII, јер је изгледало да будући краљ Фредерик VII Дански (1848-1863,*1808) не може да има деце. Разлог за овај избор за наследника био је у Кристијановој жени Лујзи од Хесе-Касела јер је стриц њене мајке (и краља Кристијана VIII) био дански краљ Кристијан VII (1766-1808,*1749).
Краљ[уреди]
Кристијан IX је наследио Фредерика V на трону 15. новембра 1863. године. Кристијан је одмах потом упао у кризу због статуса и присвајања Шлезвига и Холштајна, две покрајине на југу Данске, када је под притиском потписао Новембарски устав, документ који је Шлезвиг учинио делом Данске. Ово је изазвало краћи рат између Данске и Пруско-аустријског војног савеза 1864. Овај Други рат за Шлезвиг Данска је изгубила и тако је Шлезвиг постао део Пруске 1865. Слично је и Холштајн постао део Пруске 1865. изазивајући даље битке између Аустрије и Пруске.
Владао је краљ Данске све до своје смрти у Копенхагену 29. јануара 1906. у старости од пуних 87 година. Сахрањен је у катедрали у Роскилду, Данска. Садашња данска краљица Маргарета II (на власти од 1972, рођ. 1940) је чукунунука краља Кристијана IX.
Потомци, „таст Европе“[уреди]
Кристијан и Лујза имали су шесторо деце од којих су имали велики број потомака.
- Фредерик VIII Дански (1843-1912), дански краљ 1906-1912, ожењен принцезом Лујзом од Шведске, имали су осморо деце, међу њима краљ Кристијан X Дански (1912-1947,*1870) и краљ Хакон VII Норвешки (1905-1957,*1872).
- принцеза Александра од Данске (1844-1925), удата за британског краља Евдарда VII (1901-1910,*1841), имали су шесторо деце, међу њима краљ Џорџ V (1910-1936,*1865).
- принц Вилхелм, касније краљ Ђорђе I Грчки (1845-1913), грчки краљ 1863-1913, ожењен Олгом Константиновном Романов (1851-1926), имали су осморо деце, међу њима краљ Константин I Грчки (1868-1923; владао 1913-1917, 1920-1922).
- принцеза Дагмар од Данске (1847-1928), удата за руског цара Александра III (1881-1894,*1845) и позната као царица Марија Фјодоровна, имали су шесторо деце, међу њима руски цар Николај II Романов (вл. 1894-1917, живео 1868-1918).
- принцеза Тајра од Данске (1853-1933), удата за Ернеста Августа од Хановера, војводу од Камберленда (1878-1923,*1845), имали су шесторо деце.
- принц Валдемар од Данске (1858-1939), ожењен Маријом од Орлеана (1865-1909), имали су петоро деце.
Унуци Кристијана IX седели су на трону Данске, Норвешке, Грчке, Велике Британије и Русије. Последњих година живота зато је назван „таст (свекар) Европе“ (енгл. Europe's "Father in Law"). Данас скоро све владарске куће Европе потичу од Кристијана IX. Такође, велики број бивших владарских породица и наследника престола су његови потомци, па и сви данашњи припадници династије Карађорђевића (као потомци грчког краља Ђорђа I). Такође, његов директни мушки потомак (праунук) је Филип, војвода од Единбурга, муж британске краљице Елизабете II, као унук грчког краља Ђорђа I од сина Андреја.
Спољашње везе[уреди]
