Легат Исидоре Секулић
| Легат Исидоре Секулић | |
|---|---|
 Легат Исидоре Секулић | |
| Оснивање | 1958. |
| Локација | Београд Република Србија |
| Врста | Легат |
Легат Исидоре Секулић је посебан, пошто је позната књижевница, усменом жељом, која је касније одлуком Другог среског суда у Београду и законски потврђена, оставила своју личну библиотеку Универзитетској библиотеци Светозар Марковић.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
Исидора Секулић била је српска књижевница, академик и прва жена члан Српске академије наука и уметности.
У оквиру фонда Универзитетске библиотеке Светозар Марковић у Београду, са ознаком ПБ20, налази се легат, као и Спомен-соба Исидоре Секулић.
Исидора Секулић није хтела да остави писани тестамент, нити било какву опоруку. Своју последњу жељу изјавила је пред блиским пријатељима, међу којима су били: Ели Финци, Васко Попа, Миодраг Павловић и Живорад Стојковић.[2] На основу решења Другог среског суда у Београду, Универзитетска библиотека Светозар Марковић добила је заоставштину Исидоре Секулић, и то:
- Библиотеку
- Збирку рукописа
- 21 уметничку слику
- Намештај радне собе са писаћом машином и
- Личне предмете
Ова библиотека броји близу 2.000 наслова у преко 3.000 свезака књига и осамдесетак наслова разних часописа.[1]
О легату[уреди | уреди извор]
У Библиотеци се налазе, поред дела аутора и оргинална издања страних аутора које је преводила и дела других домаћих писаца. Књиге су углавном из области сликарства, језика, музике и историје филозофије. Збирка садржи рукописе, дактилографисане радове са исправкама и нека лична документа.
На сајту Универзитетска библиотеке налазе се дигитализовани рукописи Исидоре Секулић.
Предмети из легата Исидоре Секулић[уреди | уреди извор]
Међу предметима из легата налазе се:
Признанице[уреди | уреди извор]
Исидора је педантно чувала своје признанице, којих је било више од хиљаду. Доста новца издвајала је за претплату на стране часописе и књиге. Ту су још признанице о плаћеној струји, станарини, услуге димничара, куповина траке за машину, затим признанице о прилогу Српској православној цркви итд.[2]
Разгледнице[уреди | уреди извор]
Поред књижевности, Исидорина велика љубав била су и путовања са којих је доносила разгледнице. У збирци се налази 187 разгледница градова, катедрала и уметничких дела.
Лични предмети[уреди | уреди извор]
У збирци се од личних ствари налази пасош, рецепти, округле наочаре, кључ од радног стола, мала сребрна икона са приказом крштења, лупа за читање, слике са путовања и др.
Уметничке слике[уреди | уреди извор]
У спомен соби налазе се слике њених пријатеља и савременика: Милана Коњовића, Зоре Петровић, неколико акварела Александра Белића, Радовића, Емануела Видовића, као и цртеж Милене Павловић-Барили.[2]
Намештај радне собе[уреди | уреди извор]
Намештај Спомен собе чини: стилски кожни табуре, четри кожне фотеље, секретер, ормар, сет малих столова, зидни сат, радио "Космај", лампа са извезеним абажуром, два месенгана чирака.[3]
Књиге са посветом[уреди | уреди извор]
У легату се налази око 180 књига са посветом, међу којима су и посвете великих имена српске културе као што су: Иво Андрић, Милош Црњански, Александар Белић, Јован Дучић, Десанка Максимовић, Аница Савић-Ребац.[2] На тридесетак књига налазе се и посвете страних писаца.
Исидорине белешке[уреди | уреди извор]
На маргинама појединих књига Исидора је остављала и своје белешке писане обичном оловком.
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Зграда легата Исидоре Секулић -
Табла са натписом -
Писаћи прибор Исидоре Секулић -
Исидора Секулић посвета Миодрагу Павловићу -
Легат Исидоре Секулић -
Спомен соба Исидоре Секулић
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Филиповић, Даница. „Посебне библиотеке (легати) у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду”. Растко. Приступљено 30. 9. 2020.
- ^ а б в г Пуцаревић, Светлана. „Легат Исидоре Секулић у Универзитетској библиотеци "Светозар Марковић"”. Легати и библиотеке целине (Библионет 2016, Крагујевац, 26-28. мај. - Београд : Заједница матичних библиотека Србије ; Крагујевац : Народна библиотека "Вук Караџић", 2016.): 92-100.
- ^ „Библиотеке легати као чувари културног наслеђа”. Кућа-Стил. Приступљено 30. 9. 2020.