Александар Белић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Александар Белић

Александар Белић
Александар Белић

Општи подаци
Датум рођења 13. август 1876.
Место рођења Београд (Кнежевина Србија)
Датум смрти 26. фебруар 1960.
Место смрти Београд (ФНРЈ)
Рад

Александар Белић (Београд, 1/13. август 1876Београд, 26. фебруар 1960) био је српски филолог, професор и ректор Београдског универзитета, председник САНУ и члан многих академија у Југославији и иностранству.

Биографија[уреди]

Основну школу и Прву београдску гимназију завршио је у Београду. Студије филологије започео је у Београду, а наставио на универзитетима у Москви и Одеси. По завршетку студија позван је да остане на катедри на лингвистику и филологију Московског универзитета, међутим он се вратио у Београд где је 1899. постављен за доцента Велике школе. Једну годину је провео на усавршавању у Немачкој на Универзитету у Лајпцигу, где је написао и одбранио докторску дисертацију о словенским суфиксима за умањивање и увећавање. Дисертација му је штампана на немачком језику у два дела (1901. и 1904) Пошто је најпре изабран за ванредног професора, 1906. је изабран за редовног професора Београдског универзитета и то српскохрватског језика, словенске филологије и лингвистике, што је предавао дуги низ година

Основао је 1905. часопис „Српски дијалектолошки зборник“ у издању Српске краљевске академије, који је под његовом редакцијом излазио преко 50 година.

Писао је научне студије о српскохрватском језику, о његовим дијалектима и историји. Многи радови које је објављивао посвећени су граматичким студијама словенских језика. Био је оснивач а потом и уредник часописа „Јужнословенски филолог“ и „Наш језик“. Главна дела су му:

  • Дијалекти источне и јужне Србије,
  • Дијалектолошка карта српског језика,
  • Акцентске студије,
  • О двојини у словенским језицима,
  • Галички дијалект,
  • О језичкој природи и језичком развитку (1941),
  • Правопис српско-хрватског књижевног језика (1923).

Био је главни и одговорни уредник при издавању првих томова „Речника српско-хрватског књижевног и народног језика“.

Породична гробница Александра Белића на Новом гробљу

Дописни члан Српске краљевске академије постао је 4. фебруара 1905, а њен редовни члан 3. фебруара 1906. Његова приступна беседа у академију имала је назив „Основне црте историјског развитка српског језика“. Био је ректор Београдског универзитета академске 1933/34 године. Председник Српске краљевске академије постао је 1937, наследивши на том месту Богдана Гавриловића. На тој значајној позицији био је све до своје смрти, укупно 23 године. Овај период остаће упамћен и по томе што је академија два пута мењала име, најпре у Српска академија наука, а затим у Српска академија наука и уметности (скраћено САНУ), како се и данас зове. Александар Белић ја дао значајан допринос раду академије као њен председник са највећим стажом до сада. Један је од потписника Новосадског договора 1954. године.

Био је члан неколико академија наука: југословенске, словачке, чешке, пољске, бугарске, баварске. Био је члан научних друштава у Лавову, Прагу и Данског краљевског друштва. Затим почасни професор Московског универзитета „Ломоносов“ и Универзитета у Глазгову.

Спољашње везе[уреди]



Претходник:
Владимир К. Петковић
ректор Универзитета у Београду
19331934
Наследник:
Иван Ђаја
Претходник:
Богдан Гавриловић
председник Српске академије наука и уметности
19371960
Наследник:
Илија Ђуричић
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}