Лерин
Из Википедија
| Лерин Φλώρινα |
|
|---|---|
| Периферија (περιφέρεια) |
Западна Македонија |
| Префектура (νομός) |
Лерин |
| Географске координате | 40°47' С, 21°24' И |
| Надморска Висина | 663 m |
| Становништво | 16.771 ([[2001]]) |
| Површина | 150.6 km² |
| Густина насељености | 111/km² |
| Поштански фах | 531 00 |
| Обласна ознака | 23850 |
| Ауто ознака | ρα |
Лерин или Флорина (гр: Φλώρινα - Florina) је главни град префектуре Лерин, на северу периферије Западна Македонија, у Грчкој.
Садржај |
[уреди] Име
Данашње име града "Флорина" - "Лерин" везано је за име овог насеља из византијског времена, када се ово место звало Χλέρινον (Chlérinon), у преводу "место пуно зеленила". Постепено се ово име променило у облик "Флорина", док је код месних Македонаца задржана други облик "Лерин", ближи првобитном.
[уреди] Природни услови
Град Флорина се налази у крајње западном делу историјске покрајине Егејска Македонија, на знатној надморској висини (663 м н.в.). Град се налази на јужном ободу равнице Пелагоније, на месту где из ове равнице одваја пут ка Преспанском језеру. У Пелагонији се северније налазе и Битољ и Прилеп, данас градови у Републици Македонији. Јужно од града уздиже се планина Верно. Кроз Флорину протиче река Сакулева.
Клима у Флорини је због надморске висине града и затворнеости овог подручја континетнална, за коју су особене изузетно жарна лета и хладније и кишовите зиме са честим снегом.
[уреди] Историја
Иако је околина Флорине била насељена током праисторије и антике, први помен града Флорине везује се за средњовековну Србију, која је овим просторима владала неколико деценија (1331-85. г.). 1334. г. Цар Душан се обратио месном Грку, надзорнику тврђаве Хлеренон. 1385. г.
Подручје Флорине је пало под отоманску власт 1385. г. и остало следећих 5 векова. Током овог праздобља град и околина су изгубили грчку особеност - у граду су живели Грци, Турци, Македонци и Јевреји, а у околним селима највише Македонци. Тек 1912. г. град припада савременој Грчкој. После Првог светског рата и Грчко-Турског рата исељено је турско становништво. Током Другог светског рата у логорима нестало је јеврејско, да би током Грчког грађанског рата, у коме је град био јако комунистичко упориште, била и исељена и већина Македонаца. Тако је овај некада етнички и верски мешовит град постао претежно грчки. Последњих деценија град је осавремењен, али је и поред тога остао место ван главних токова живота у Грчкој, што је условило исељавање становништва, нарочито из околних села.
[уреди] Становништво
Касторија данас има око 15.000 становника у граду и околини. Становништво су углавном етнички Грци, мада још постоји омања македонска мањина, без икаквих националних права. Кретање становништва по годинама било је следеће:
- 1981. г., град 12.573 ст., префектура -
- 1991. г., град 12.355 ст., префектура 14.873 ст.
- 2003. г., град - ............., префектура 14.318 ст.
[уреди] Привреда
Привреда Флорине највише се ослања на природна богатства околине (сточарство, воћарство, шумарство), па су развијени дрвопрерада, планински туризам, прехрамбена индустрија. Савремена привреда је новијег датума. Пре тога подручје је било јако неразвијено, а током 50их и 60их година много месног становништва се иселило у веће градове Грчке или иностранство.
