Лерин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Лерин
Φλώρινα

Sakoulevas.jpg
Поглед на средиште града

Основни подаци
Држава Застава Грчке Грчка
Периферија Западна Македонија
Становништво
Становништво (2001) 16.771
Густина становништва 111 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 40°47′N 21°24′E / 40.78, 21.4
Временска зона UTC+2, лети +3
Надморска висина 663 м
Површина 150.6 км²
Лерин на мапи Грчке
{{{alt}}}
Лерин
Лерин на мапи Грчке
Остали подаци
Поштански код 531 00
Регистарска ознака ρα

Лерин (гр: Φλώρινα - Флорина) је главни град округа Лерин, на северу периферије Западна Македонија, у Грчкој.

Име[уреди]

Данашње име града „Флорина“ - „Лерин“ везано је за име овог насеља из византијског времена, када се ово место звало Χλέρινον (Chlérinon), у преводу „место пуно зеленила“. Постепено се ово име променило у облик „Флорина“, док је код месних Македонаца задржан други словенски облик „Лерин“, ближи првобитном.

Природни услови[уреди]

Лерин се налази на крајњем западном делу историјске покрајине Егејска Македонија, на знатној надморској висини (663 м н. в.). Град се налази на јужном ободу равнице Пелагоније, на месту где из ове равнице одваја пут ка Преспанском језеру. У Пелагонији се северније налазе и Битољ и Прилеп, данас градови у Републици Македонији. Јужно од града уздиже се планина Баба (Варнундас) и Нередска планина (Верно). Кроз Лерин протиче Јелашка река (Сакулевас, Сакулева).

Клима у Лерину је због надморске висине града и затворнеости овог подручја континетнална, за коју су особене изузетно жарна лета и хладније и кишовите зиме са честим снегом.

Историја[уреди]

Иако је околина Лерина била насељена током праисторије и антике, први помен града Лерина везује се за средњовековну Србију, која је овим просторима владала неколико деценија (1331-85. г.). 1334. г. Цар Душан се обратио месном Грку, надзорнику тврђаве Хлеренон. 1385. г.

Подручје Лерина је пало под отоманску власт 1385. године и остало следећих 5 векова. Током овог периода град и околина су изгубили грчку особеност - у граду су живели Грци, Турци, Македонци и Јевреји, а у околним селима највише Македонци. Тек 1912. године град припада савременој Грчкој. После Првог светског рата и Грчко-турског рата исељено је турско становништво. Током Другог светског рата у логорима нестало је јеврејско, да би током Грчког грађанског рата, у коме је град био јако комунистичко упориште, била и исељена и већина Македонаца. Тако је овај некада етнички и верски мешовит град постао претежно грчки. Последњих деценија град је осавремењен, али је и поред тога остао место ван главних токова живота у Грчкој, што је условило исељавање становништва, нарочито из околних села.

Вековну владавину Турске над Лерином окончала је српска војска 1912., која је прва ушла у град приликом гоњења разбијене турске војске према југу (након Битољске битке).[1] Тада је у град ушла српска коњица генерала Петра Бојoвића.

Становништво[уреди]

Лерин данас има око 15.000 становника у граду и околини. Становништво су углавном етнички Грци, мада још постоји омања македонска мањина, без икаквих националних права. Кретање становништва по годинама било је следеће:

  • 1981. године, град 12.573 ст, општина -
  • 1991. године, град 12.355 ст, општина 14.873 становника.
  • 2001. године, град - 14.985 ст, општина 17.500 становника.

Привреда[уреди]

Привреда Лерина се највише ослања на природна богатства околине (сточарство, воћарство, шумарство), па су развијени дрвопрерада, планински туризам, прехрамбена индустрија. Савремена привреда је новијег датума. Пре тога подручје је било јако неразвијено, а током 50их и 60их година много месног становништва се иселило у веће градове Грчке или иностранство.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Живојин Мишић: Моје успомене, стр. 244

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Лерин