Логор Мусала

С Википедије, слободне енциклопедије

Логор Мусала је био заробљенички логор у Коњицу, у Босни и Херцеговини, којим је управљала Армија Републике Босне и Херцеговине (АРБиХ) који је кориштен за заточење Срба и Хрвата из БиХ. [1]

Историја[уреди | уреди извор]

Српски заробљеници су првобитно заробљени током заједничких војних операција које су извеле заједничко Хрватско вијеће обране (ХВО) и босанске Територијалне обрамбене снаге (ТО) у селима око општине Коњиц у мају 1992. године. [2] Док су многи мушкарци одведени у логор Челебићи, неки су превезени у спортску дворану Мусала у Коњицу. [2] Спортска хала је преуређена у притворски објекат. [3] Са Хрватско-бошњачким ратом логор би се користио и за заточење Хрвата од стране АРБиХ.

Према речима сведока, 15. јуна 1992. године заточеницима је наређено да заузму своја места у логорској теретани током гранатирања логора од стране АРБиХ, чиме су били онемогућени да се заклоне док су стражари у логору отишли да се заклоне на безбедније место. [4] Услед тога је убијено 13 српских заробљеника, док је десетине других тешко или лакше рањено. [4]

У јулу 2013. Ибро Мацић, бивши припадник АРБиХ, оптужен је за нечовечно поступање и малтретирање затвореника у логору од априла до октобра 1993. године. [5] Према оптужници, Мацић је, заједно са још неким припадницима Армије БиХ, наредио сексуалне нападе на четири затвореника. [6] Били су тучени, сексуално злостављани и спаљивани су им гениталије. [6] Мацић је 2015. године осуђен на десет година затвора након што је проглашен кривим за учешће у малтретирању и физичком, психичком и сексуалном злостављању више затвореника Срба и Хрвата. [7] Мацић је проглашен кривим и за масакр четири старије Српкиње у селу Блаца. [7]

Бивши војни полицајац Едхем Жилић оптужен је 2016. године за ратни злочин против цивилног становништва на подручју Коњица, укључујући премлаћивање и злостављање заточеника Хрвата и Срба у логору. [8] Жилић, који је био вршилац дужности управника објекта, осуђен је у новембру 2017. и осуђен на девет година; казна му је смањена након жалбе на шест година у мају 2018. године. [9]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Musala Sports Hall
  2. ^ а б „Delalic et al. Judgement - Part II”. ICTY.org. International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia. 
  3. ^ „Bosnia Activists Mark More Wartime 'Suffering Sites'. BalkanInsight. BIRN. 8. 8. 2019. 
  4. ^ а б „Report Against Commander of Guard in Camp Musala for Abuse of Serbs”. SRNA.rs. 23. 11. 2017. Архивирано из оригинала 14. 03. 2022. г. Приступљено 04. 05. 2022. 
  5. ^ Brkanic, Dzana (5. 7. 2013). „Trial of Brkan and Macic Begins”. justice-report.com. BIRN. Архивирано из оригинала 12. 05. 2021. г. Приступљено 04. 05. 2022. 
  6. ^ а б „Bosniak Troops 'Sexually Abused Prisoners at Sports Centre'. BalkanInsight. BIRN. 17. 1. 2014. 
  7. ^ а б Brkanic, Dzana (17. 4. 2015). „Macic Sentenced to Ten Years in Prison”. justice-report.com. BIRN. Архивирано из оригинала 18. 08. 2021. г. Приступљено 04. 05. 2022. 
  8. ^ „Bosniak Military Policeman Indicted for Prisoner Abuse”. BalkanInsight. BIRN. 11. 1. 2016. 
  9. ^ Dizdarevic, Emina (25. 5. 2018). „Bosniak Ex-Soldier Jailed for Prisoner Abuses”. BalkanInsight. BIRN.