Битка за Купрес (1994)

С Википедије, слободне енциклопедије
Битка за Купрес
Део рата у Босни и Херцеговини

Мапа операција Јесен ’94 и Цинцар ’94
Време20. октобар3. новембар 1994.
Место
Исход Хрватско-муслиманска победа
Територијалне
промене
Купрес
Сукобљене стране
Хрватска Република Херцег-Босна Хрватско вијеће одбране
Република Босна и Херцеговина Армија Републике БиХ
Република Српска Војска Републике Српске
Команданти и вође
Хрватска Република Херцег-Босна Тихомир Блашкић
Република Босна и Херцеговина Мехмед Алагић
Република Српска Ратко Младић
Република Српска Грујо Борић
Укључене јединице
3 гардијске бригаде ХВО
7. корпус АРБиХ
2. корпус ВРС
7. купрешка мтбр. ВРС
Јачина
10.000 око 3.000
Жртве и губици
ХВО: 4 убијена, 15 рањених
АРБиХ: 41 убијен, 162 рањена
непознати

Битка за Купрес је била битка током рата у Босни и Херцеговини, између Армије Републике Босне и Херцеговине (АРБиХ) и Хрватског вијећа одбране (ХВО) на једној страни и Војске Републике Српске (ВРС) на другој страни. Борбе су вођене од 20. октобра од 3. новембра 1994. године. Ова битка је први видљиви доказ муслиманско-хрватског савеза послије склапања Вашингтонског споразума у марту 1994, посредством САД, како би се окончао Муслиманско-хрватски сукоб у Босни и Херцеговини. Снаге АРБиХ и ХВО у почетку нису биле координисане, па су покренуле одвојене операције за заузимање Купреса.

Операција[уреди | уреди извор]

Офанзива АРБиХ, кодног назива „Јесен ’94”, почела је 20. октобра, са примарним циљем напредовања од Бугојна према Доњем Вакуфу којег је држала ВРС, подржаног секундарним нападом на Купрес, чији је циљ био нарушавање одбране ВРС и угрожавање линије снабдјевања ка Доњем Вакуфу. Примарна сила напада убрзо се зауставила, помјерајући фокус операције на Купрес, гдје су распоређена значајна појачања како би се обезбједио постепени напредак АРБиХ. Дана 29. октобра, ХВО доноси одлуку да започне напад, јер је сматрано да је АРБиХ непосредно угрозила стратешко Купрешко поље. ХВО је покренуо офанзиву кодног назива „Операција Цинцар ’941. новембра. Послије кратког застоја у напредовању АРБиХ, за које је сматрано да је настало разним узроцима, на захтјев предсједника Републике Босне и Херцеговине Алије Изетбеговића да АРБиХ сарађује са ХВО, команданти АРБиХ и ХВО састали су се да координишу своје операције по први пут од Вашингтонског споразума. Купрес је заузео ХВО 3. новембра 1994. године.

Последице[уреди | уреди извор]

Осим политичког значаја битке за будућа дешавања у рату у Босни и Херцеговини, битка је била војно значајна за планирање и извршење операције Зима ’94 коју су спровеле Хрватска војска (ХВ) и ХВО крајем новембра и током децембра 1994. како би ублажили опсаду Бихаћа. Територијални добици ХВО и АРБиХ у бици за Купрес заштитили су десно крило операције Зима ’94. Постоји мишљење појединих српских политичара да је Купрес „предат без праве борбе".[1]

Литература[уреди | уреди извор]

Књиге
Новински извјештаји
Остали извори
  1. ^ Prelomni dan bitke za Kupres: Hrvati sa 5.000 vojnika s leđa napali jedinice Srpske na visoravni, 17.05.2017.