Бели орлови (паравојна формација)
Бели орлови (такође познати као Шешељевци, Четници или Осветници) су били српска паравојна формација у чијем је организовању учествовала Српска радикална странка Војислава Шешеља.[1][2]
Садржај |
Историја [уреди]
Паравојне јединице су одговорне за неке од најбруталнијих аспеката «етничког чишћења». Две јединице које су одиграле главну улогу у кампањи «етничког чишћења» у БиХ.[3]
– Извештај Уједињених нација
Бели орлови под командом Драгослава Бокана никада нису оптужени званично за ниједан злочин у ратовима од 1991. до 1995.
Улога у рату у БиХ [уреди]
Током рата у Босни и Херцеговини, јединице Белих орлова су учестовале у нападима на Бијељину[тражи се извор], и Вишеград. После заузимања ових градова Бели орлови су предњачили у злостављању и етничком чишћењу локалног муслиманског и хрватског становништва на подручју ових општина. Терете се за масакр у Вишеграду[4], масакр у Фочи[5], и за злочине у Гацку[6]. У пролеће и лето 1992. године „Шешељевци” су, заједно са „Аркановцима” учествовали у заузимању Зворника и убиству више од 300 зворничких Муслимана. Тужилаштво тврди да су ова убиства била подстакнута Шешељевим говором.[7] Један од најкрвавијих злочина на подручју БиХ се догодио у Вишеграду јуна 1992 када су Бели орлови закључали више десетина цивила (стараца, жена и деце) у једну кућу и запалили.[8] Постоје извештаји и да су Бели орлови водили сабирни логор у Лијешћу, код Брода.[9]
Такође су одговорни за отмицу у Штрпцима 1993, када је из воза Београд-Бар отета и убијена група Муслимана из Србије и Црне Горе.[10]
Улога у рату на Косову [уреди]
Шешељеви Бели орлови се помињу међу паравојним формацијама за које се сматра да су биле активне током рата на Косову. „Human Rights Watch” верује да је Служба државне безбедности помагала у организацији и наоружавању ових и других паравојних јединица.[11]
Извештај ОЕБС-а наводи да су Бели орлови, заједно са „Аркановим тигровима”, учествовали у прогону и убиствима албанског становништва Пећи.[12]
Суђења [уреди]
Многи припадници Белих орлова су оптужени за ратне злочине пред Међународним судом.[13][14][15] Милан Лукић је добио доживотну затворску казну а Средоје Лукић тридесет година затвора, за акције у Белим орловима, посебно за масакр у Вишеграду, као и друга кривична дела. Митар Васиљевић је добио петнаест година затвора.[16]
Извори [уреди]
- ^ "Profile: Vojislav Seselj" BBC News 27 November 2006, Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ Allen, Beverly (1996) Rape Warfare: The Hidden Genocide in Bosnia-Herzegovina and Croatia University of Minnesota Press, Minneapolis, Minnesota, pp. 154-155, ISBN 0-8166-2818-1
- ^ The policy of ethnic cleansing (Final report of the United Nations Commission of Experts), Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ "Updates From the International Criminal Courts" p. 40, 20 July 2007, American University Washington College of Law: War Crimes Research Office
- ^ Testimony of Witness 52, Transcript of 27 March 2000, Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ Testimony of Witness 192, Transcript of 4 May 2000, Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ Detalji optužnice protiv Šešelja, Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ „ICTY: Milan Lukić and Sredoje Lukić judgement“
- ^ Prison Camps, Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ Otmica u štrpcima, svedočanstvo, Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ Po naređenju: ratni zločini na Kosovu (Izveštaj Human Rights Watch-a)
- ^ Kosovo: kako viđeno, tako rečeno (Izveštaj OEBS-a)
- ^ "AU Washington College of Law: War Crimes Research Office - ICTY Status Reports" 21 February 2006, from Internet Archive
- ^ Croatian "Evening News" 9 September 2001, from Internet Archive
- ^ "Indictment: Milan Lukić, Sredoje Lukić and Mitar Vasiljević" Case No. IT-98-32-I, International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia
- ^ "Mitar Vasiljević Sentenced to 15 Years’ Imprisonment" International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
