Бели орлови (паравојна формација)

Из Википедије, слободне енциклопедије
White Eagles.png

Бели орлови (такође познати као Шешељевци, Четници или Осветници) су били српска паравојна формација у чијем је организовању учествовала Српска радикална странка Војислава Шешеља.[1][2]

Историја[уреди]

Бели орлови су основани крајем 1990. године. Ознака јединице је био бели двоглави орао на црвеном штиту. Учестовали су у нападима на село Слатина у западној Славонији, на Ловас у октобру и Вуковар у новембру 1991.[3]

Паравојне јединице су одговорне за неке од најбруталнијих аспеката «етничког чишћења». Две јединице које су одиграле главну улогу у кампањи «етничког чишћења» у БиХ.[4]

Извештај Уједињених нација

Улога у рату у БиХ[уреди]

Током рата у Босни и Херцеговини, јединице Белих орлова су учестовале у нападима на Бијељину[тражи се извор], и Вишеград. После заузимања ових градова Бели орлови су предњачили у злостављању и етничком чишћењу локалног муслиманског и хрватског становништва на подручју ових општина. Терете се за масакр у Вишеграду[5], масакр у Фочи[6], и за злочине у Гацку[7]. У пролеће и лето 1992. године „Шешељевци” су, заједно са „Аркановцима” учествовали у заузимању Зворника и убиству више од 300 зворничких Муслимана. Тужилаштво тврди да су ова убиства била подстакнута Шешељевим говором.[8] Један од најкрвавијих злочина на подручју БиХ се догодио у Вишеграду јуна 1992 када су Бели орлови закључали више десетина цивила (стараца, жена и деце) у једну кућу и запалили.[9] Постоје извештаји и да су Бели орлови водили сабирни логор у Лијешћу, код Брода.[10]

Такође су одговорни за отмицу у Штрпцима 1993, када је из воза Београд-Бар отета и убијена група Муслимана из Србије и Црне Горе.[11]

Улога у рату на Косову[уреди]

Шешељеви Бели орлови се помињу међу паравојним формацијама за које се сматра да су биле активне током рата на Косову. „Human Rights Watch” верује да је Служба државне безбедности помагала у организацији и наоружавању ових и других паравојних јединица.[12]

Извештај ОЕБС-а наводи да су Бели орлови, заједно са „Аркановим тигровима”, учествовали у прогону и убиствима албанског становништва Пећи.[13]

Суђења[уреди]

Многи припадници Белих орлова су оптужени за ратне злочине пред Међународним судом.[14][15][16] Милан Лукић је добио доживотну затворску казну а Средоје Лукић тридесет година затвора, за акције у Белим орловима, посебно за масакр у Вишеграду, као и друга кривична дела. Митар Васиљевић је добио петнаест година затвора.[17]

Извори[уреди]

  1. ^ "Profile: Vojislav Seselj" BBC News 27 November 2006, Приступљено 9. 4. 2013.
  2. ^ Allen 1996, стране 154-155
  3. ^ Thomas & Mikulan (2006), стр. 43.
  4. ^ The policy of ethnic cleansing (Final report of the United Nations Commission of Experts), Приступљено 9. 4. 2013.
  5. ^ "Updates From the International Criminal Courts", pp. 40, 20 July 2007, American University Washington College of Law: War Crimes Research Office
  6. ^ Testimony of Witness 52, Transcript of 27 March 2000, Приступљено 9. 4. 2013.
  7. ^ Testimony of Witness 192, Transcript of 4 May 2000, Приступљено 9. 4. 2013.
  8. ^ Detalji optužnice protiv Šešelja, Приступљено 9. 4. 2013.
  9. ^ „ICTY: Milan Lukić and Sredoje Lukić judgement“. 
  10. ^ Prison Camps, Приступљено 9. 4. 2013.
  11. ^ Otmica u štrpcima, svedočanstvo, Приступљено 9. 4. 2013.
  12. ^ Po naređenju: ratni zločini na Kosovu (Izveštaj Human Rights Watch-a)
  13. ^ Kosovo: kako viđeno, tako rečeno (Izveštaj OEBS-a)
  14. ^ "AU Washington College of Law: War Crimes Research Office - ICTY Status Reports" 21 February 2006, from Internet Archive
  15. ^ Croatian "Evening News" 9 September 2001, from Internet Archive
  16. ^ "Indictment: Milan Lukić, Sredoje Lukić and Mitar Vasiljević" Case No. IT-98-32-I, International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia
  17. ^ "Mitar Vasiljević Sentenced to 15 Years’ Imprisonment" International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia

Литература[уреди]