Хрватско вијеће одбране

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хрватско вијеће одбране
Logo of Croatian Defence Council.svg
Грб ХВО-а
Основана 8. април 1992.
Распуштена 2005. (ушла у састав Оружаних снага БиХ)
Вођство
Главнокомандујући Мате Бобан
Подаци о бројном стању
Број расположивих
за војну службу
, година 15-49
Број способних
за војну службу
, година 15-49
Број годишње стасалих
за војну службу
Patch of 1. Infantry (Guard) Regiment.svg
1. пјешачка пуковија (гардијска) Оружаних снага БиХ

Хрватско вијеће одбране (ХВО) (хрв. Hrvatsko vijeće obrane, HVO) је било службена оружана снага Хрватске Републике Херцег-Босне и главна оружана снага хрватског народа у Босни и Херцеговини за време Рата у Босни и Херцеговини.

Хрватски народ у Босни и Херцеговини први се организовао политички и војно. Та његова организација имала је за основ настојање да се одржи као конститутиван и суверен народ у Босни и Херцеговини. У редовима хрватских војних јединица почетком Рата у Босни и Херцеговини са Хрватима су се борили и Бошњаци. Хрватске одбрамбене снаге оснивају се 3. децембра 1991, а Хрватско вијеће одбране формира се 8. априла 1992. године, као врховно тело одбране хрватског народа у Босни и Херцеговини и заштите других народа у тој земљи од било којег непријатеља.

ХВО је контролисао западну и централну Херцеговину те велик део средње Босне (све осим Јајца). Једини већи губитак, за Хрвате, био је пад већине Босанске Посавине (није пало само Орашје) јер је та историјска и географска микрорегија била једно од најбогатијих подручја у БиХ. На том подручју, Хрвати су били већина и према попису становништва из 1991. године било их је 131.542.

Крајем октобра 1992. године избија Муслиманско-хрватски сукоб, у којем Муслимани отворено нападају своје дојучерашње савезнике Хрвате. Армија Републике Босне и Херцеговине у четири офанзиве заузела је велик део простора који су били под контролом Хрватског вијећа одбране, готово целу северну и средњу Босну (осим Новог Травника, Витеза, Бусоваче, Кисељака, Крешева, Жепча и ширег подручја око тих градова, Усоре, дела травничке општине, дела завидовићке општине, и дела варешке општине) и део Херцеговине: Коњиц, Јабланицу те источне и северне делове мостарске општине.

Муслиманско-хрватски сукоб је ескалирао током 1993. године, а слаби почетком 1994. године, када политичко-дипломатски преговори између две зараћене стране постају све јачи и значајнији. У марту 1994. године, у Вашингтону је потписано примирје између Хрвата и Бошњака, а њихови територији су уједињени у Федерацију БиХ.

Након потписивања Вашингтонског споразума, ХВО је заједно са Хрватском војском, а у неким акцијама и са Армијом Републике Босне и Херцеговине почео низати ратне победе против Војске Републике Српске. У 7 успешних победничких операција, ХВО заједно са ХВ-ом, ау неким акцијама и са Армијом РБиХ је заузео читаву западну Босну. Круна успешних операција је била операција Јужни потез у којој су здружене хрватске снаге избиле на 23 километра од Бања Луке, што је било у досегу хрватске далекометне артиљерије. Акција Јужни потез, прекинута је на захтјев међународне заједнице 15. октобра 1995. године.

Дејтонским мировним споразумом завршио је Рат у Босни и Херцеговини. Један од најосновнијих принципа на којима је Дејтонски споразум био заснован је била подјела Босне и Херцеговине по кључу 51-49 (51% територије Федерацији БиХ и 49% Републици Српској) који је усагласила тзв. контакт група. Дејтонски мировни споразум је дјеловао да усагласи договор о проблематичним питањима неке од којих су биле: правне, државне и територијалне нагодбе.

Године 1995, при завршетку Рата у Босни и Херцеговини, ХВО је имао 50.000 војника. ХВО је након Дејтонског мировног споразума дефинисан као хрватска компонента Војске Федерације Босне и Херцеговине, а након реформе одбране 2005. године, трансформисан је у 1. пјешачку (гардијску) пуковнију, један од три пука у оквиру Оружаних снага Босне и Херцеговине.

Организација[уреди]

1993.[уреди]

  • Оперативна зона Југоисточна Херцеговина - штаб у Широком Бријегу
  • 8 пешадијских бригада
  • 4 самосталних пешадијских батаљона
  • 1 батаљон војне полиције
  • Оперативна зона Сјеверозападна Херцеговина - штаб у Томиславграду:
  • 4 пешадијских бригада
  • 1 батаљон војне полиције
  • Оперативна зона Средња Босна - штаб у Витезу:
  • 8 пешадијских бригада
  • Јединица за посебне намене „Витезови“
  • 1 батаљон војне полиције
  • Оперативна зона Посавина - штаб у Орашју:
  • 8 пешадијских бригада
  • 1 батаљон војне полиције

1995.[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Хрватско вијеће одбране