Хрватско вијеће одбране

Из Википедије, слободне енциклопедије
Question book-new.svg Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.
Хрватско вијеће одбране
Logo of Croatian Defence Council.svg
Грб ХВО-а
Основана 8. април 1992.
Распуштена 2005. (ушла у састав Оружаних снага БиХ)
Вођство
Главнокомандујући Мате Бобан
Подаци о бројном стању
Број расположивих
за војну службу		 , година 15-49
Број способних
за војну службу		 , година 15-49
Број годишње стасалих
за војну службу
Patch of 1. Infantry ( Guard ) Regiment.svg
1. пјешачка пуковија (гардијска) Оружаних снага БиХ

Хрватско вијеће одбране (ХВО) (хрв. Hrvatsko vijeće obrane, HVO) је било службена оружана снага Хрватске Републике Херцег-Босне и главна оружана снага хрватског народа у Босни и Херцеговини за време Рата у Босни и Херцеговини.

Хрватски народ у Босни и Херцеговини први се организовао политички и војно. Та његова организација била је на основу настојања да се одржи као конститутиван и суверен народ у Босни и Херцеговини. У редовима хрватских војних јединица почетком Рата у Босни и Херцеговини са Хрватима су се борили и Бошњаци. Хрватске одбрамбене снаге оснивају се 3. децембра 1991, а Хрватско вијеће одбране формира се 8. априла 1992. године, као врховно тело одбране хрватског народа у Босни и Херцеговини и заштите других народа у тој земљи од било којег непријатеља.

ХВО је контролисао западну и централну Херцеговину те велик део средње Босне (све осим Јајца). Једини већи губитак, за Хрвате, био је пад већине Босанске Посавине (није пало само Орашје) јер је та историјска и географска микрорегија била једно од најбогатијих подручја у БиХ. На том подручју, Хрвати су били већина и према попису становништва из 1991. године било их је 131.542.

Крајем октобра 1992. године избија Муслиманско-хрватски сукоб, у којем Муслимани отворено нападају своје дојучерашње савезнике Хрвате. Армија Републике Босне и Херцеговине у четири офанзиве заузела је велик део простора који су били под контролом Хрватског вијећа одбране, готово целу северну и средњу Босну (осим Новог Травника, Витеза, Бусоваче, Кисељака, Крешева, Жепча и ширег подручја око тих градова, Усоре, дела травничке општине, дела завидовићке општине, и дела варешке општине) и део Херцеговине: Коњиц, Јабланицу те источне и северне делове мостарске општине.

Муслиманско-хрватски сукоб је ескалирао током 1993. године, а слаби почетком 1994. године, када политичко-дипломатски преговори између две зараћене стране постају све јачи и значајнији. У марту 1994. године, у Вашингтону је потписано примирје између Хрвата и Бошњака, а њихови територији су уједињени у Федерацију БиХ.

Након потписивања Вашингтонског споразума, ХВО је заједно са Хрватском војском, а у неким акцијама и са Армијом Републике Босне и Херцеговине почео низати ратне победе против Војске Републике Српске. У 7 успешних победничких операција, ХВО заједно са ХВ-ом, ау неким акцијама и са Армијом РБиХ је ослободио читаву западну Босну. Круна успешних операција је била операција Јужни потез у којој су здружене хрватске снаге избиле на 23 километра од Бања Луке, што је било у досегу хрватске далекометне артиљерије. Акција Јужни потез, прекинута је на захтјев међународне заједнице 15. октобра 1995. године.

Дејтонским мировним споразумом завршио је Рат у Босни и Херцеговини. Један од најосновнијих принципа на којима је Дејтонски споразум био заснован је била подјела Босне и Херцеговине по кључу 51-49 (51% територије Федерацији БиХ и 49% Републици Српској) који је усагласила тзв. контакт група. Дејтонски мировни споразум је дјеловао да усагласи договор о проблематичним питањима неке од којих су биле: правне, државне и територијалне нагодбе.

Године 1995, при завршетку Рата у Босни и Херцеговини, ХВО је имао 50.000 војника. ХВО је након Дејтонског мировног споразума дефинисан као хрватска компонента Војске Федерације Босне и Херцеговине, а након реформе одбране 2005. године, трансформисан је у 1. пјешачку (гардијску) пуковнију, један од три пука у оквиру Оружаних снага Босне и Херцеговине.

Садржај

Организација [уреди]

1993. [уреди]

  • Оперативна зона Југоисточна Херцеговина - штаб у Широком Бријегу
  • 8 пешадијских бригада
  • 4 самосталних пешадијских батаљона
  • 1 батаљон војне полиције
  • Оперативна зона Сјеверозападна Херцеговина - штаб у Томиславграду:
  • 4 пешадијских бригада
  • 1 батаљон војне полиције
  • Оперативна зона Средња Босна - штаб у Витезу:
  • 8 пешадијских бригада
  • Јединица за посебне намене „Витезови“
  • 1 батаљон војне полиције
  • Оперативна зона Посавина - штаб у Орашју:
  • 8 пешадијских бригада
  • 1 батаљон војне полиције

1995. [уреди]

Види још [уреди]

Спољашње везе [уреди]

Broom icon.svg Овај чланак користи спољашње везе на начин који није по Википедијиним правилима или смерницима. Молимо вас да унапредите овај чланак уклањањем сувишних или неодговарајућих веза, и претварањем корисних веза у референце на одговарајућим местима.
Погледајте како се мења страна за помоћ, или страну за разговор. Уклоните ову поруку када завршите.
Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Хрватско вијеће одбране

- Добављено из „http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хрватско_вијеће_одбране&oldid=7193583“