Напад на колону ЈНА у Сарајеву

Из Википедије, слободне енциклопедије

Напад на колону ЈНА у Сарајеву или Масакр у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године су извршиле су снаге Армије Републике Босне и Херцеговине 3. маја 1992. на колону возила Југословенске народне армије у Добровољачкој улици у Сарајеву која се повлачила према касарни у Лукавици. У нападима 3. маја убијена су 42, а рањена 73 војника[1], официра и цивила различитих националности међу којима је највише Срба.[2] У нападу дан раније, односно 2. маја 1992. убијено је 14 припадника ЈНА.[3]


Почетак[уреди]

Команда Четврте армијске области ЈНА којој је било сједиште на Бистрику у Сарајеву је нападнута минобацачима и снајперима 22. априла 1992. из правца пиваре. Дана 2. маја 1992. године, у 12 часова, извршен је напад на Дом ЈНА у Сарајеву од стране Зелених беретки. Том приликом је било опкољено десет припадника ЈНА који су у тим тренуцима пружали отпор. Напад у којем је учествовало око 200 припадника муслиманских снага и Зелених беретки предводили су Јусуф Јука Празина и Емин Швракић уз Зорана Чегара и дио Специјалне јединице МУП-а БиХ уз Керима Лучаревића Доктора — команданта Војне полиције БиХ. Лучаревић је тада распоредио двије чете људи на Скендерији: од зграде Електропривреде до Народне банке и од Народне банке до Старог града. Командири чета били су Исмет Бајрамовић — Ћело, начелник ВП и Џевад Топић — Топа, командант батаљона ВП.

На страни ЈНА, генерал Милутин Кукањац упутио је пуковника Милана Шупута из 65. змтп са 2 БОВ-а и 3 пуха и 40 војника у помоћ ка Дому ЈНА. Упадали су у засједу и остали блокирани у Улици Ђуре Ђаковића до наредног јутра када су се предали (уз 6 погинулих).

Мајор Марко Лабудовић са санитетским возилом из Војне болнице кренули су у помоћ ка групи пуковника Шупута и били су дочекани и уништени код трамвајске станице на Скендерији (уз 14 погинулих).

Истога дана, око 13 часова, извршен је напад на возило које је транспортовало храну за команду Друге војне области. У возилу су били капетан Петровић и возач. Капетан је погинуо на лицу места, а возач, тешко рањен, успео је да стигне до команде где је издахнуо. У 17 часова убијен је војник Пелемиш у команди. Напад је престао око 20 часова.


Добровољачка улица[уреди]

Дана 3. маја око осам часова одлучено је да генерал Кукањац напусти команду, међутим, војска и официри не дозвољавају. После одустајања од те одлуке вратило се поверење војске и официра. Око 13 часова у разговору између канадског генерала Мекензија (први командант УНПРОФОР-а у БиХ) и генерала Кукањца договорена је размена, тада ухапшеног Алије Изетбеговића, за извлачење војске и официра из команде ка Лукавици. Размена је договорена за 15 часова. Међутим, у команду долази лично Алија Изетбеговић са ћерком и пратњом у којој су били Златко Лагумџија, Јусуф Пушина и још неки из Изетбеговићевог врха. Како каже Маринко Милидраг уз лажни благослов и лажна обећања Алије Изетбеговића да ће конвој бити безбедан војска је напустила касарну. Покрет је почео у 18 часова.

На челу колоне, која је бројила око 40 возила са око 300 људи, били су генерал Мекензи, генерал Кукањац и Јусуф Пушина. Доласком колоне у Добровољачку улицу у близини Миљацке отворена је ватра на колону. „Пуцали су на нас са свих страна. Са кровова, прозора“, каже Милидраг. Ватра је отворена из стрељачког наоружања, а кориштене су и тромблонске мине. Пуцано је и на обележено санитетско возило у којем је погинуо примаријус др. пуковник Радуловић. Убијен је и пуковник Михајловић, официр безбедности, који је у пензију отишао дан раније. Официре су извлачили из возила и хладнокрвно убијали.

Cquote2.png
Могао сам да видим како војници територијалне одбране протурају цеви кроз прозоре цивилних аутомобила, који су били део конвоја, и пуцају. Видео сам како се крв слива низ ветробране кола.... Био је то дефинитивно најгори дан у мом животу.[4]
Cquote1.png
 
— генерал Луис Макензи, „Чувар мира - пут у Сарајево“

Према подацима МУП-а Републике Српске у нападима који су се одиграли 2. и 3. маја било је 42 погинула војника и цивила од чега 5 официра, 73 рањених а 215 је заробљено или отето.[4]


Ратни злочин[уреди]

Министарство унутрашњих послова Србије расписало је због ратног злочина потјерницу за 19 лица осумњичених за напад на касарну и болницу у Сарајеву и војну колону у Добровољачкој улици 2. и 3. маја 1992. године.

Међу оптуженима за ове ратне злочине налазе се Ејуп Ганић, Харис Силајџић, Хасан Ефендић тада командант Територијалне одбране, ТО БиХ), Сефер Халиловић, Мустафа Хајрулаховић звани Талијан, Заим Бацковић звани „Заги“, Јован Дивјак, Фикрет Муслимовић, Керим Лончаревић, Иво Комшић, Стјепан Кљујић. Тужилаштво за ратне злочине Србије је предмет „Добровољачка“ преузело од Војног суда у Београду покренутог још 1992. год, a предмет је заведен под бројем КИ 651/93.


Жртве ратног злочина[уреди]

У масакру у Добровољачкој улици у Сарајеву 2. и 3. маја 1992. године током напада на колону ЈНА су убијена 42, а рањена 73[1] војника, официра и цивила различитих националности међу којима је највише Срба. Међу убијеним војницима бивше ЈНА у Добровољачкој улици смртно је страдало и шест Хрвата, два муслимана, и два Албанца.[2] Заробљено је 218 припадника ЈНА који су били изложени психичком и физичком злостављању.

Имена жртава:[уреди]

Здравко Томовић, Гвозденовић,

Убијени војници из заседе на Скендерији[уреди]

  1. Марко Лабудовић,
  2. Обрад Гвозденовић,
  3. Ивица Цветковић,
  4. Нихад Кастрати,
  5. Бранко Поповић,
  6. Круно Бешлић,
  7. Младен Николић,
  8. Радош Пајовић,
  9. Александар Благојевић,
  10. Срђан Николић,
  11. Небојша Бојанић,
  12. Драган Витковић,
  13. Горан Дивовић – Дивац,
  14. Миломир Мојсиловић,
  15. Перица Новић,
  16. Жељко Ракић,
  17. НН Џевад,
  18. портир у Дому ЈНА

Налогодавци[уреди]

  1. Ејуп Ганић - тадашњи члан Председништва БиХ,
  2. Хасан Ефендић тадашњи командант Штаба ТО БиХ,
  3. Јусуф Пушина - тадашњи заменик шефа МУП-а,
  4. Јован Дивјак - официр бивше Армије БиХ,
  5. Фикрет Муслимовић - официр бивше Армије БиХ,
  6. Драган Викић - командант Специјалне јединице полиције,
  7. Емин Швракић - оснивач „Зелених беретки“,
  8. Заим Батковић - Заги - оснивач „Патриотске лиге“,
  9. Јовица Берковић,
  10. Решад Јусуфовић,
  11. Јусуф Кецман,
  12. Дамир Долан,
  13. Ибрахим Хоџић,
  14. Исмет Бајрамовић - Ћело,
  15. Џевад Топић - Топа

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б РТС: О Ганићевој одговорности, Приступљено 9. 4. 2013.
  2. ^ а б RTRS: Тушевљак: још једна потврда злочина у Добровољачкој, 20/03/2009, Приступљено 9. 4. 2013.
  3. ^ „Годишњица напада на колону ЈНА“ (на ср). Радио-телевизија Србије. 3. 5. 2011. Приступљено 24. 4. 2012.. 
  4. ^ а б РТС: Добровољачка, злочин без казне, 03. мај 2011, Приступљено 9. 4. 2013.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]