Масакр над Србима у Сребреници и Братунцу
Дана 12. јула 1992. године у селима Залужје и Сасе у општини Сребреница, те Биљача и Загони у општини Братунац, након напада Армије Републике Босне и Херцеговине, убијено је укупно 69 српских војника и цивила.
Историја[уреди | уреди извор]
На православни празник Петровдан 12. јула 1992. године, припадници АрБиХ, под командом Насера Орића, напале су села Залужје и Сасе у општини Сребреница и Биљачу и Загони у општини Братунац, убивши укупно 69 српских војника и цивила. [1] [2] [3] Најмање 40 убијених су били мештани Залужја. [4]
Осим убијених, нестала су и 22 Србина. Тела њих десеторо пронађена су у масовној гробници у јуну 2011. године током потраге за бошњачким жртвама изнад насеља Видиковац. Након што су њихови посмртни остаци идентификовани, сахрањени су на гробљу Залужје. [5]
Последице[уреди | уреди извор]
Орића је 2006. године Хашки трибунал осудио на две године затвора због неспречавања злостављања и смрти српских заточеника. Трибунал је 2008. године поништио осуђујућу пресуду и ослободио га за злочине над Србима почињене у Сребреници од 1992. до 1993. године. Поновљено суђење у Босни и Херцеговини резултирало је ослобађајућом пресудом 2018. године за убиство тројице српских заробљеника у местима Залазје, Лолићи и Куњерац. [5] Међутим, убиства Срба у Залужју, Сасама, Биљачи и Загонима 12. јула 1992. нису била ни у једној од оптужби против Орића. Локални званичници, заједно са породицама жртава, изразили су забринутост због недостатка одговорности и правде за починиоце који су починили убиства. [6] [1] [5]
Комеморација и заоставштина[уреди | уреди извор]
Комеморације за страдале се сваке године одржавају у селу Залужје где је подигнуто спомен обележје српским жртвама села, на месту где је спомен који обележава страдања Срба током Другог светског рата. [1] [4] То је део годишњег низа јавних манифестација које организују Влада Републике Српске и ветеранске групе око Петровдана, а централна церемонија се одржава на војном гробљу у Братунцу за српске жртве страдале на подручјима у близини Сребренице током рата. [2] [2] [7]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в BBC 12 July 2018.
- ^ а б в Lippman 2019, стр. 240.
- ^ Helms 2016, стр. 153, 162.
- ^ а б Helms 2016, стр. 153.
- ^ а б в Radio Free Europe 12 July 2021.
- ^ Deutsche Welle 12 July 2019.
- ^ Helms 2016, стр. 155–162.
Извори[уреди | уреди извор]
Вести[уреди | уреди извор]
- Sekulić, Marinko (12. 7. 2019). „Zalazje: "Ko je te ljude pobio?"” [Zalazje: "Who killed those people?"]. Deutsche Welle.
- Živić, Petra (12. 7. 2018). „Srebrenica i Bratunac: Pomen za srpske žrtve ubijene na početku rata u Bosni” [Srebrenica and Bratunac: Memorial for the Serbian victims killed at the beginning of the war in Bosnia]. BBC.
- „Obilježena godišnjica stradanja Srba u Bratuncu i Srebrenici” [The anniversary of the suffering of Serbs in Bratunac and Srebrenica was marked]. Radio Free Europe/Radio Liberty (на језику: Serbo-Croatian). 12. 7. 2021.
Књиге[уреди | уреди извор]
- Mojzes, Paul (2011). Balkan Genocides: Holocaust and Ethnic Cleansing in the 20th Century. Lanham, Maryland: Rowman & Littlefield. ISBN 978-1-4422-0665-6.
- Helms, Elissa (2016). The New Bosnian Mosaic: Identities, Memories and Moral Claims in a Post-War Society. Routledge. ISBN 978-1-31702-307-4.
- Lippman, Peter (2019). Surviving the Peace: The Struggle for Postwar Recovery in Bosnia-Herzegovina. Vanderbilt University Press. ISBN 978-0-82652-263-4.
ICTY[уреди | уреди извор]
- „Prosecutor vs. Naser Orić – Judgement” (PDF). International Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia. 30. 6. 2006.
Додатна литература[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „Serbs in Bosnia remember massacre victims”. B92. 14. 7. 2014.
