Луис Саливан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Луис Хенри Саливан

Луис Саливан
Луис Саливан

Информације
Датум рођења 3. септембар 1856.
Место рођења Бостон (САД)
Датум смрти 14. април 1924.
Место смрти Чикаго (САД)
Дела

Луис Хенри Саливан (енгл. Louis Henry Sullivan; Бостон, 3. септембар 1856Чикаго, 14. април 1924) био је амерички архитект, једна од највећих личности чикашке школе архитектуре.

Биографија[уреди]

Саливан се родио у породици оца Ирца и мајке Швајцакиње, који су око 1840. године емигрирали у САД и одрастао је у Сут Редингу у Масачусетсу. Детињство је провео у истраживању природе на фарми својих родитеља у Масачусетсу. У каснијем добу се његова интересовања мењају. Много времена је проводио скитајући по Бостону и посматрао је зграде и према њима се оријентисао и бивао је њима фасциниран. Тако је одлучио да се бави архитектуром.

За време студија на средњој школи се сусрео са Мосес Волсоном који је на њега као предавач направио снажан утисак. После завршене средње школе он је отишао на студуј архитектуре на Масачусетс Институт за технологију, али после једне године студија одлази у Филаделфију где је радио код архитекта Френк Фурнеса.

"Prudential Building" Њујорк 1894.
Улаз из 1893. године у Чикашки "Stock Exchange building", реконструисано од Уметничког института у Чикагу

Године 1873. је Фурнесов атеље задесила велика криза и Саливан мора да оде и преселио се у Чикаго где је владао огроман бум после великог пожара из 1981. године. Радио је за Вилем Ле Барон Џенеја који је као први саградио зграду помоћу челичног скелета. Међутим после годину дана Саливан одлази у Европу у Париз на студиј у Школу лепих уметности где се сусрео са уметношћу која га је опчинила. Затим се поново враћа у Чикаго и ради за фирму Јосеф С. Џонсон & Џон Еделман и ту је успешно пројектовао ентеријер Моди Тибернекле.

1883. година је била година судбоносних сломова у његовом животу завршио је успешну сарадњу са Денкмар Адлером и избацио је младог Рајта. Уз то га је напустила супруга. Саливан је изгубио наруџбе, имање, посао и поставење и почео је да се одаје алкохолу. Своје последње године је провео живећи од прилога својих колега и умро је сиромашан и напуштен 1924. године Чикагуу једној малој хотелској собици.[1]

Саливан и Адлер[уреди]

Године 1879. Саливан се запослио код Адлера, где је после годину дана постао његов партнер у фирми. Ту су почеле Саливанове најбоље године. Они су заједно сарађивали и добили признање као учитељи архитектуре. Иако су већ имали неколико изграђених зграда славу су добили на нереализованим пројектима од Колорада до Вашингтона. Њихов врхунски пројекат је био пројекат Аудиториум билдинг, саграђена 1889. године у Чикагу где је осим позоришта за 3.000 посетилаца исто тако и хотел и административни простори и ту су Адлер и Саливан заузели највиши спрат за свој атеље који је постао познат по административним зградама које је пројектовао у Чикагу. Саливан је од многих сматран за првог архитекта који је знао потпуно да си представи и реализује велике и скупе зграде помоћу новог типа конструкције високих челичних зграда.

Projekti i realizacije[уреди]

  • „Martin Ryerson Tomb, Graceland Cemetery“ Чикаго, 1887.
  • “Auditorium Building“ Чикаго, 1889.
  • „Carrie Eliza Getty Tomb, Graceland Cemetery“ Чикаго, 18901891.
  • Административна зграда, „Wainwright Building“, Ст. Луис, 1890.
  • Небодер, „Guaranty Building Buffalo“ 18941895.
  • Робна кућа, „Schlesinger and Mayer“, Чикаго, 18991904.
  • „Carson Pirie Scott store“, Чикаго, 1899.
  • „Van Allen Building“, Клинтон, Ајова, 1914.
  • „Krause Music Store“ Чикаго 1922.'Банке
  • „National Farmer's Bank“, Ovatona, Минесота, 1908.
  • „Peoples Savings Bank“, Кедар Репидс, Ајова, 1912.
  • „Henry Adams Building“, Алгона, Ајова, 1913.
  • „Merchants' National Bank“, Гринел, Ајова, 1914.
  • "Home Building Association Company", Неварк, Охајо, 1914.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Savremena arhitektura, Udo Kulterman Novi Sad 1971.

Литература[уреди]

  • Udo Kuterman, Savremena arhitektura Novi Sad 1971.
  • Истоимени чланак из словачке Википедије

Спољашње везе[уреди]