Марија Петрових
Марија Петрових | |
|---|---|
 Марија Петрових, тридесетих година (друга са лева) | |
| Датум рођења | 26. март 1908. |
| Место рођења | Јарослављ, Руска Империја |
| Датум смрти | 1. јул 1979. (71 год.) |
| Место смрти | Москва, СССР |
| Занимање | песникиња и преводилац |
Марија Сергејевна Петрових (рус. Мари́я Серге́евна Петровы́х; Јарослављ, 26. март 1908 — Москва, 1. јул 1979) била је руска и совјетска песникиња и преводилац.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођена је 26. марта 1908. године у насељу Норски посад које се налази у склопу града Јарослављ, где је њен отац, инжењер, радио у фабрици памука. Њени родитељи су се ванчали 1896. године, а Марија је била најмлађа од петоро деце.[1]. Маријин ујак Димитри Смирнов (1870–1940) и стриц Иван Петрових били су свештеници, а убијени су током владавине Јосифа Стаљина.
Од 1922. године живела је у Јарослављу где је завршила школу и присуствовала састанцима писаца, када је и заволела поезију.[2]
Каријера и приватан живот[уреди | уреди извор]
Године 1925. Марија се преселила у Москву, где је наставила школовање на Вишем државном литературном курсу. У то време удала се за Петра Грандитског, са којим није била дугу у браку. Марија се спријатељила са Аном Ахматовом, руском песникињом, преводиоцем и критичарком.[3][4]
Године 1936. удала се за Виталија Головачева, а 1937. године добили су ћерку Арину. Неколико месеци касније након рођења детета, њен супруг је ухапшен и осуђен на петогодишњу робију у Гулагу, где је преминуо 1942. године.
Марија Петрових је радила као уредник преводила за Московску издавачку кућу.
У лето 1941. године, заједно са ћерком евакуисана је у Чистопољ, где је живела током Другог светског рата. Њени преводи били су углавном са пољског и јерменског језика, али и са српскохрватског, бугарског и осталих језика на руски. У периоду до 1959. до 1964. године водила је семинар за младе преводиоце, заједно са Давидом Самоловом.
Као песник била је изузетно цењена у кругу других уметника, а врло мало позната широј јавности. Једина књига песама коју је објавила била је Дрво на дистанци, објављена 1968. године у Јеревану.[5]
Преминула је 1. јула 1979. године у Москви.[тражи се извор]
Издања[уреди | уреди извор]
- Дрво на дистанци (1968)
- Сврха (1983)
- Линија хоризонта: стихови и преводи (1986)
- Фаворити (1991)
- Чувајте се пре песама (1999)
- Додир ветра (2000)
Награде и признања[уреди | уреди извор]
По њој је добила име библиотека у Јарослављу.
- Почасни уметник Јерменије (1970)
- Награда Савеза писаца Јерменије (1979)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Ledkovsky, Rosenthal, and Zirin (eds), Dictionary of Russian Women Writers. pp. 502.
- ^ Мария Петровых
- ^ Akhmatova 1997, стр. 90
- ^ The Moscow Notebooks (Bloodaxe Books) (1991). pp. 86.
- ^ Wilson, Encyclopedia of Continental Women Writers. pp. 985.
Литература[уреди | уреди извор]
- Akhmatova, Anna (1997). My Half Century. Northwestern University Press. стр. 90. ISBN 978-0-8101-1485-2.
- Marina Ledkovsky, Charlotte Rosenthal, Mary Fleming Zirin, ур. (1994). Dictionary of Russian Women Writers. (Greenwood Publishing Group). ISBN 978-0-313-26265-4.
- Wilson, Katharina M. (1991). An Encyclopedia of Continental Women Writers. (Taylor & Francis). ISBN 978-0-8240-8547-6.
- Pamela Chester, Sibelan Forrester, ур. (1996). Engendering Slavic Literatures. (Indiana University Press. ). ISBN 978-0-253-21042-5.
- Library.ru biography, with photo (in Russian)
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Уметничке | |
| Остале | |
