Матрица (математика)

С Википедије, слободне енциклопедије

У математици, матрица је правоугаона табела бројева, или општије, табела која се састоји од апстрактних објеката који се могу сабирати и множити.

Матрице се користе да опишу линеарне једначине, да се прате коефицијенти линеарних трансформација, као и за чување података који зависе од два параметра. Матрице се могу сабирати, множити, и разлагати на разне начине, што их чини кључним концептом у линеарној алгебри и теорији матрица.

Основни елементи матрице

Дефиниције и нотације[уреди | уреди извор]

Хоризонталне линије у матрици се називају врстама, а вертикалне колонама матрице.[1]

Пресликавање , такво да је поље и називамо матрицом типа над пољем F.

Матрица са m врста и n колона се назива m-са-n матрицом (каже се и записује да је формата m×n) а m и n су димензије матрице.

Члан матрице A, који се налази у i-тој врсти и у j-тој колони се назива (i,j)-ти члан матрице A. Ово се записује као Ai,j или A[i,j]. Увек се прво назначује врста, па колона.

Често се пише како би се дефинисала m × n матрица A чији се сваки члан, A[i,j] назива ai,j за све 1 ≤ im и 1 ≤ jn. Међутим, конвенција да i и j почињу од 1 није универзална: неки програмски језици започињу од нуле, у ком случају имамо 0 ≤ im − 1 и 0 ≤ jn − 1.

Матрицу чија је једна од димензија једнака јединици често називамо вектором, и интерпретирамо је као елемент реалног координатног простора. 1 × n матрица (једна врста и n колона) се назива вектор врста, а m × 1 матрица (једна колона и m врста) се назива вектор колона.

Пример[уреди | уреди извор]

Матрица

је 4×3 матрица. Елемент A[2,3] или a2,3 је 7.

Матрица

је 1×9 матрица, или вектор врста са 9 елемената.

Сабирање и множење матрица[уреди | уреди извор]

Нека су дате матрице и .

Сабирање[уреди | уреди извор]

Збир матрица А и В, у ознаци А+В је матрица за коју важи за свако .

Множење скаларом[уреди | уреди извор]

Ако узмемо матрицу A и број c, скаларни производ cA се рачуна множењем скаларом c сваког елемента A (т. ј. (cA)[i, j] = cA[i, j] ). На пример:

Операције сабирања и множења скаларом претварају скуп M(m, n, R) свих m-са-n матрица са реалним члановима у реални векторски простор димензије mn.

Међусобно множење матрица[уреди | уреди извор]

Множење две матрице је добро дефинисано само ако је број колона леве матрице једнак броју врста десне матрице. Ако је A матрица димензија m-са-n, а B је матрица димензија n-са-p, тада је њихов производ AB матрица димензија m-са-p (m врста, p колона) дат формулом:

за сваки пар i и j.

На пример:

Множење матрица има следећа својства:

  • (AB)C = A(BC) за све k-са-m матрице A, m-са-n матрице B и n-са-p матрице C (асоцијативност).
  • (A + B)C = AC + BC за све m-са-n матрице A и B и n-са-k матрице C (десна дистрибутивност).
  • C(A + B) = CA + CB за све m-са-n матрице A и B и k-са-m матрице C (лева дистрибутивност).

Ваља знати да комутативност не важи у општем случају; ако су дате матрице A и B, чак и ако су оба производа дефинисана, у општем случају је ABBA.

Посебно, скуп M(n, R) свих квадратних матрица реда n јесте реална асоцијативна алгебра са јединицом, која је некомутативна за n ≥ 2.

Линеарне трансформације, ранг, транспонована матрица[уреди | уреди извор]

Матрице могу на згодан начин да представе линеарне трансформације јер множење матрица одговара слагању пресликавања, као што ће даље бити описано. Управо ово својство матрице чини моћном структуром података у вишим програмским језицима.

Овде и у наставку, посматрамо Rn као скуп колона или n-са-1 матрица. За свако линеарно пресликавање f : RnRm постоји јединствена m-са-n матрица A, таква да f(x) = Ax за свако x у Rn. Кажемо да матрица A представља линеарно пресликавање f. Ако k-са-m матрица B представља друго линеарно пресликавање g : RmRk, тада је њихова композиција g o f такође линеарно пресликавање RmRn, и представљено је управо матрицом BA. Ово следи из горе поменуте асоцијативности множења матрица.

Општије, линеарно пресликавање из n-димензионог векторског простора у m-димензиони векторски простор је представљено m-са-n матрицом, ако су изабране базе за сваки.

Ранг матрице A је димензија слике линеарног пресликавања представљеног са A; она је иста као димензија простора генерисаног врстама A, и такође је исте димензије као простор генерисан колонама A.

Транспонована матрица, матрице m-са-n, A је n-са-m матрица Atr (некад се записује и као AT или tA), која настаје претварањем врста у колоне, и колона у врсте, то јест Atr[i, j] = A[j, i] за свако i и j. Ако A представља линеарно пресликавање у односу на две базе, тада матрица Atr представља линеарно пресликавање у односу на дуалне базе (види дуални простор).

Важи (A + B)tr = Atr + Btr и (AB)tr = Btr Atr.

Види још[уреди | уреди извор]

Особине матрица[уреди | уреди извор]

Посебне матрице[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Lang 2002

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]