Медоносна пчела

Из Википедије, слободне енциклопедије
Медоносна пчела
Bee on Geraldton Wax Flower.JPG
Систематика
царство: Animalia
тип: Arthropoda
класа: Insecta
ред: Hymenoptera
подред: Apocrita
натпородица: Apoidea
породица: Apidae
трибус: Apini
род: Apis
Врсте

Apis andreniformis
Apis cerana
Apis dorsata
Apis florea
Apis koschevnikovi
Apis laboriosa
Apis mellifera/mellifica
Apis nigrocincta
Apis nuluensis

Екологија таксона

Медоносна пчела (лат. Apis mellifera, Apis mellifica), остали називи: евро-афричка медоносна пчела, западна медоносна пчела, домаћа пчела, врста је пчеле која спада у ред хименоптера и подред апокрита. Од 20.000 познатих врста пчела, само шест до једанаест производи и складишти мед. Четири врсте имају традицију гајења од стране човека јесу Apis mellifera, (европско-афричка медоносна пчела), Apis florea (мала индијска пчела), Apis cerana и Apis dorsata (велика индијска пчела). Оне се гаје још из времена старог Египта.

Распрострањена је по целом свету и једино се ова врста узгаја у кошницама. Истовремено, њене особине добро су познате па узгајивачи је називају домаћа пчела.

Подела[уреди]

Кожеников ову врсту медоносне пчеле дели на две подврсте: црну или тамну (Apis mellifera mellifica L.) и жуту (Apis mellifica faciata L.). Основа за ову поделу је боја пигмента кутикуле. Подврсте се деле на расе или сојеве, који имају називе према крају у ком су настали.

Медононосна пчела има четири основне расе одређене према боји пигмента кутикуле, кубитални индекс, дужини језика пчела радилица, склоности према природном ројењу, склоности према крађи, отпорности према болестима и сл. Те расе су:

  1. тамна европска пчела (Apis mellifica var. mellifica L.)
  2. кавкаска сива пчела (Apis mellifica var. caucasica Gorb.)
  3. италијанска пчела (Apis mellifica var. ligustica Spin.)
  4. крањска пчела (Apis mellifica. var carnica Polm.)

Најзаступљеније врсте[уреди]

Врста Порекло Мед Восак Полен Прополис Матична млеч Пчелињи отров
Apis mellifera Европа, Африка xx xx xx xx xx xx
Apis cerana Азија xx xx x x x x
Apis dorsata Азија xx xx x x x x
Apis florea Азија xx xx x x x x
Apis Meliponinae тропска подручја xx xx x x
  • x = сакупљено и произведено од стране пчеле
  • xx = производи за комерцијално тржиште

Порекло и развој[уреди]

Медоносна пчела је врста инсекта који потиче из југоисточне Азије (укључујући Филипине). Први трагови медоносне пчеле нађени су на фосилу од пре 40 милиона година током еокенског периода. Пре око 30 милиона година пчеле су развиле своју прву друштвену заједницу.

Медоносна, као најзаступљенија пчела, вероватно потиче из тропске Африке одакле се ширила према Европи и Азији. Назива се и западна пчела. Постоји много подврста које су се адаптирале на свој географски и климатски простор. 1622. године први европски колонисти доносе подврсту Apis mellifera mellifera у Америку. Амерички урођеници пчелу су називали „човеков бели лет“.

Развојни циклус[уреди]

Развој пчеле у данима:

  • радилица: 21—24
  • трут: 24—32
  • матица: 16—17
Развојни циклус рађања пчеле

Опште особине[уреди]

Медоносна пчела живи у друштвима која су састављена од великог броја радилица, чији број варира од 20 до 80.000 јединки, једне матице и у сезони пчелиње паше од неколико стотина до неколико хиљада трутова — мужјака. Пчела као јединка је неспособна за живот и као таква брзо пропада.

Пчелиње друштво је чврсто изграђена заједница, у којој је посао складно распоређен. Сав рад појединца једино служи друштву, па се може упоредити са организмом где свака ћелија има своју функцију. Друштвени живот темељи се на инстинкту, не умним способностима.

Састав пчелињег друштва[уреди]

Пчелиње друштво састоји се од женских (матица, радилице) и мушких (трутови) чланова друштва.

Матица[уреди]

Матица. Жуту тачку је додао пчелар да би препознао њену старост.

Матица је једина полно зрела женка у пчелињем друштву, чији је задатак ношење јаја и тиме обезбеђивање опстанка друштва, као и држање пчелињег друштва на окупу путем феромона које лучи. Из оплођених јаја се развијају женке (радилице или матице), док из неоплођених се развијају мужјаци (трутови). Дневно матица може снети од 2500 до 5000 јаја.

Једно пчелиње друштво може да има само једну матицу. Уколико се деси да се излеже више матица, доћи ће до поделе друштва природним ројењем, или пак до сукоба међу матицама ривалкама, где ће најјача и најспособнија остати, што се дешава при тихој смени матица.

Матицу оплођавају трутови. Током живота матица излеће из кошнице само једном при парењу и, изузетно, ако дође до ројења. Оплођена матица полаже јаја у ћелије саћа. Из највећег броја јаја излегу се радилице, из малог броја трутови, а из неколико посебно уграђених матичњака матице.

Матица се од пчеле радилице разликује и по изгледу: њено тело је много дуже и трбушни део тела је отвореније (бронзане) боје, ноге су дуже, а леђа без длачица. На задњим ногама она нема корице за одлагање цветног праха (као радилице), а облик њене жаоке је другачији него код радилице.

Матица се у кошници креће у правцу кретања Сунца. Ујутро је на источном делу кошнице, у подне је између средишњих рамова, а увече на западној страни.

Радилица[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Пчела радилица
Тело пчеле

Радилица је полно неразвијена женка пчеле. Излеже се из оплођених јаја и од полагања јаја до излегања јединке прође 21 дан. Она обавља све послове у пчелињем друштву: храни легло, сакупља нектар, цветни прах, прополис (пчелињу смолу), гради саће, одржава температуру и влажност ваздуха у кошници, одржава чистоћу, брани кошницу од уљеза, храни и негује матицу, производи мед, млеч. Број радилица у друштву је променљив и зависи од расе пчела, годишњег доба, плодности матице. Дужина живота радилице је такође променљив и пре свега зависи од годишњег доба.

Трут[уреди]

Трут је полно развијен мужјак и у једној кошници их је од пет до шест стотина. Изузетно, може их бити и више хиљада. Излеже се из неоплођених јаја тзв. девичанским рађањем (партеногенезом). Циљ трута је спаривање са матицом, тако да никакве друге улоге немају у друштву. За разлику од женки они не поседују жаоку.

Нешто је већи од радилице, а мањи од матице. Служи углавном да одржава микроклиму у кошници, за оплођавање матице и за подршку радилицама у смислу сигурности. Ако се деси да излегне већи број трутова него што кошница може да издржава, радилице их побију.

Стан пчела[уреди]

Vista-xmag.png За више информација видети Кошница и Саће
Рамови са саћем и пчелама извађени из кошнице

Пчеле опстају у мрачном простору који је заштићен од спољашњих негативних утицаја (топлоте, хладноће, влаге). Таква места у природи се налазе у шупљунама дрвећа, стена. Пчеле које живе у таквим срединама називају се дивље пчеле. Оне се ни анатомски, ни морфолошки ни по инстинктима не разликују од пчела које узгаја човек. Човек пчелама једино пружа заштићен простор — кошницу — и ставља их под контролу њихових инстинкта.

Сва места у којима пчеле живе могу се, у ширем смислу, назвати кошницама. Према Светској пчеларској организацији, рачуна се да на свету има око 45 милиона кошница са пчелињим друштвима.

Да би могло да живи пчелиње друштво, оно у кошници изграђује свој стан. Стан мора да има отвор кроз који улазе, односно излазе пчеле и назива се лето. За борављење, развој и смештај резерве хране (меда и полена), пчеле од воска ког луче изграћују саће. Саће изграђују младе пчеле радилице од воска који је производ њихових воштаних жлезда.

Пчеларство[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Пчеларство
Пчела на маслачку

Пчеларством се људи баве од давнина и оно спада у најстарија занимања људи. Од различитог броја инсеката, човек је изабрао да за своје потребе гаји једино пчеле, бумбаре и свилене бубе, у незнатном броју и неке друге. Пчеле се гаје готово на свим континентима и зељама света.

Медоносна пчела је колонијални инсект ког обично негују, хране и тренаспортују пчелари. Ти људи се још зову апитераписти и берачи меда.

Медоносна пчела сакупља нектар и складишти га као мед у свом саћу. Од нектара и меда пчела за себе ствара енергију и мишиће за летење, као и за загревање кошнице током зимског периода. Медоносне пчеле такође скупљају и полен који снадбева пчелу протеинима за раст. Током дугог неговања пчеле од стране човека, она је развила способност да произведе више меда него што је то друштву потребно.

Пчелари обично припреме место (кошницу) за друштво где ће оно живети и складиштити мед. Основне врсте кошница које се користе на простору бивше Југославије су: АЖ (Алберти-Жнидершичева), ДБ (Дадан-Блатова), ЛР (Лангстрот-Рутова) и полошка. Постоји још читав низ врста кошница које се користе. Углавном се ради о кошницама које су пчелари сами изумели мислећи да ће с њима лакше манипулисати и да ће имати бољи принос меда.

Модерне кошнице омогућавају пчеларима транспорт пчела, тј. пренос с једног поднебља на друго, у зависности од цветања одређене медоносне биљке.

У хладним поднебљима неки пчелари кошнице стављају у затворене просторе како би друштвима било лакше да презиме.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Медоносна пчела

Литература[уреди]

  • Др Хуснија Ћеримагић - Пчеларство, треће издање, НИП »Задругар«, Сарајево, 1977.
  • Славко Јаковљевић - Радови на пчелињаку, II издање, Београд, 2001. год.