Миклош Јанчо

С Википедије, слободне енциклопедије
Миклош Јанчо
Миклош Јанчо, 2000.
Датум рођења(1921-09-27)27. септембар 1921.
Место рођењаВацКраљевина Мађарска
Датум смрти31. јануар 2014.(2014-01-31) (92 год.)
Место смртиБудимпештаМађарска
Занимање
  • редитељ
  • сценариста
Активни период1950—2014.
Супружник
  • Каталин Вовесњи (в. 1949 —  р. 1958)
  • Марта Месарош (в. 1959 —  р. 1968)
  • Жужа Чакањ (в. 1981)
Деца3

Миклош Јанчо (мађ. Miklós Jancsó; Вац, 27. септембар 1921Будимпешта, 31. јануар 2014) био је мађарски редитељ и сценариста. Истакао се средином 1960-их, нарочито након рада на филму Људи без наде (1965).

Биографија[уреди | уреди извор]

Син је Мађара Шандора Јанча и Румунке Ангеле Попарде.[1][2] Након дипломирања, студирао је право у Печују, а дипломирао 1944. године у Клужу. Похађао је и курсеве историје уметности и етнографије, које је наставио да студира у Трансилванији. Након што је дипломирао, служио је у Другом светском рату, а кратко је био ратни заробљеник.[2] Регистровао се у адвокатској комори, али је одустао од адвокатске каријере.

После рата, уписао је Академију позоришне и филмске уметности у Будимпешти. Добио је диплому филмске режије 1950. године. Отприлике у то време, почео је да ради на снимцима из кинописа и извештавао о темама као што су прославе Првог маја, пољопривредне жетве и државне посете совјетских угледника.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Miklós Jancsó Interview
  2. ^ а б в Wakeman, John. World Film Directors, Volume 2. The H. W. Wilson Company. 1988. 465–472.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]