Жан-Пол Белмондо

С Википедије, слободне енциклопедије
Жан-Пол Белмондо
Жан Пол Белмондо
Лични подаци
Пуно имеЖан Пол Белмондо
Датум рођења(1933-04-09)9. април 1933.
Место рођењаНеји сир Сен, Француска
Датум смрти6. септембар 2021.(2021-09-06) (88 год.)
Место смртиПариз, Француска
Веза до IMDb-а

Жан-Пол Белмондо (франц. Jean-Paul Belmondo; Неји сир Сен, 9. април 1933Париз, 6. септембар 2021[1]) био је француски глумац који се прославио улогама у филмовима Новог таласа 1960-их, а да би 1970-их постао звезда акционих филмова.[2] Првобитно повезан са Новим таласом 1960-их, био је водећа француска филмска звезда неколико деценија од 1960-их надаље. Његове најпознатије заслуге укључују Без даха (1960), Тај човек из Рија (1964), Луди Пјеро (1965), Борсалино (1970) и Професионалац (1981). Био је најзначајнији по портретисању полицајаца у акционим трилерима и постао је познат по својој неспремности да се појављује у филмовима на енглеском језику, упркос томе што му се Холивуд додворивао.[3][4] Неоспорни шампион у благајнама попут Луја де Финеса и Алена Делона из истог периода, Белмондо је привукао скоро 160 милиона гледалаца у својој 50-годишњој каријери. Између 1969. и 1982. играо је четири пута у најпопуларнијим филмовима године у Француској: Мозак (1969), Страх над градом (1975), Животиња (1977), Ас асова (1982). У то време га је престигао само Луј де Финес.[5]

Током своје каријере звали су га француским панданом глумаца као што су Џејмс Дин, Марлон Брандо и Хамфри Богарт.[6] Описан као икона и национално благо Француске, Белмондо је виђен као утицајни глумац француске кинематографије и важна личност у обликовању европске кинематографије.[7][6][8] Године 1989, Белмондо је освојио награду Цезар за најбољег глумца за своју улогу у План пута размаженог детета. Током своје каријере био је номинован за две BAFTA награде. Године 2011, а затим 2017. добио је награду за животно дело: Златну палму током Канског филмског фестивала и почасну награду 42. Цезар.[9]

Рани живот[уреди | уреди извор]

Жан Пол Белмондо је рођен у Неји на Сени, предграђу Париза, 9. априла 1933. године.[6][10] Белмондов отац, Пол Белмондо, био је франкоалжирски вајар који је рођен у Алжиру мада италијанског порекла, чији су родитељи имали сицилијанске и пијемонтске корене.[11][12][13][14] Његова мајка, Сара Рено-Ришард, била је сликарка.[15] Као дечак, био је више заинтересован за спорт него за школу, развијајући посебно интересовање за бокс и фудбал.[16]

Белмондо је дебитовао у аматерском боксу 10. маја 1949. у Паризу када је нокаутирао Ренеа Демареа у једној рунди.[6] Белмондова боксерска каријера је била непоражена, али кратка.[16] Освојио је три узастопне победе нокаутом у првој рунди од 1949. до 1950. године.[17] „Застао сам када је лице које сам видео у огледалу почело да се мења“, рекао је касније.[16]

Одслужио је Националну службу у [French North Africa[|Француској северној Африци]][18], али се ударио кундаком пушке да би окончао војни рок.[19]

Белмондо је био заинтересован за глуму.[20] Његове касне тинејџерске године провео је у приватној драмској школи и почео је да изводи комедијске скечеве у провинцији.[20] Студирао је код Рејмона Жироа, а затим је са двадесет година похађао Конзерваторијум драмских уметности.[6] Ту је студирао три године.[20]] Вероватно би добио награду за најбољег глумца, али је учествовао у скечу који је исмевао школу, што је увредило жири; ово је резултирало његовим јединим почасним признањем, „што је умало изазвало неред међу његовим разјареним колегама студентима“ у августу 1956, према једном извештају. He would probably have won the prize for best actor, but participated in a sketch mocking the school, which offended the jury; this resulted in his only getting an honourable mention, "which nearly set off a riot among his incensed fellow students" in August 1956, according to one report.[16] The Инцидент је доспео на насловне стране.[20]

Каријера[уреди | уреди извор]

1950-е[уреди | уреди извор]

Белмондо у Риму 1962.

Белмондова глумачка каријера почела је 1953. године, са два наступа у Театру де л'Атеље у Паризу у представама Меде Жана Ануја и Заморе Жоржа Невоа.[21] Белмондо је почео да обилази провинције са пријатељима укључујући Ани Жирардо и Гај Бедос.[22]

Белмондо се први пут појавио у кратком Молијеру (1956).[6] Његова прва филмска улога била је сцена са Жан-Пјером Каселом у филму Пешке, на коњу и на точковима (1957),[23] која је изрезана из финалног филма;[24] међутим, имао је већу улогу у наставку Пас, миш и Спутњик (1958).[24]

Белмондо је имао малу улогу у комедији Буди лепа, али умукни (1958), појавивши се са Аланом Делоном,,[25] након чега је уследила улога гангстера у Младим грешницима (1958), у режији Марсела Карна.[26]

Белмондо је подржао Бурвила и Арлети у Недељном сусрету (1958).[26] Жан-Лик Годар је режирао у кратки филм Шарлота и њен дечко (1958), где је Белмондов глас синхронизовао Годар након што је Белмондо регрутован у војску.[27] У оквиру обавезне војне службе, шест месеци је служио у Алжиру као редов.[20]

Белмондова прва главна улога била је у Недељним пријатељима (1958).[28]

Имао је споредну улогу у Анђелу на точковима (1959) са Роми Шнајдер, а затим се појавио у Мрежи страсти (1959) за Клода Шаброла.[29] Играо је Д'Артањана у филму Три мускетара (1959) за француску телевизију.[30]

1960-е[уреди | уреди извор]

Белмондо 1962. године

Белмондо је глумио у Узмите у обзир све ризике (1960), гангстерској причи са Лином Вентуром.[31] Затим је играо главну улогу у филму Без даха (À bout de souffle', 1960) Жан-Лука Годара, што га је учинило главном фигуром у француском новом таласу.[27]

Без даха је био велики успех у Француској и иностранству и лансирао је Белмонда на међународном плану и као лице новог таласа – иако, како је рекао, „не знам шта то значи“ када су људи користили тај израз.[16] Према речима Њујорк Тајмса, то је довело до тога да је имао „више глумачких задатака него што може да обави“.[32]

Пратио је то филмом Заробљени страхом (1960), затим италијанским филмом Писма почетника (1960).[33] Са Жаном Моро и редитељем Питером Бруком снимио је Седам дана... Седам ноћи (1961) који је касније назвао „веома досадним”.[20]

Белмондо се појавио као жиголо у антологијском филму Љубав и Францускиња (1960).[34] Затим је снимио два италијанска филма, подржавајући Софију Лорен у Две жене (1961) као сеоског дечака са наочарима („Можда ће разочарати оне који су ме класификовали“, рекао је Белмондо. „Али тим боље.“[16]) , затим уз Клаудију Кардинале у Љубавницима (1961).[35]

Две жене и Без даха су били широко виђени у Сједињеним Државама и Великој Британији.[31] Године 1961. Њујорк Тајмс га је назвао „најимпресивнијим младим француским глумцем од доласка покојног Жерара Филипа“.[36]

Поново се ујединио са Годаром за Жена је жена (1961)[37] и направио још једну антологијску комедију свих звезда, Познате љубавне везе (1961).[35]

Касније је глумио у филозофском филму Жан-Пјера Мелвила Леон Морин, Свештеник (1961), глумећи свештеника.[38] Био је гангстер у пензији у филму Човек по имену Рока (1962),[39] а затим је имао велики хит са мегданџијom Картушом (1962), у режији Филипа де Брокa.[40] Популаран је био и рад Мајмун узиму (1962), комедија у којој су он и Жан Габен играли алкохоличаре.[41]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Preminuo Žan-Pol Belmondo
  2. ^ „Jean-Paul Belmondo | Biography, Movies, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-24. 
  3. ^ Clifford, Terry (5. 6. 1966). „Actors as Seen Thru a Director's Eyes”. Chicago Tribune. стр. i15. 
  4. ^ Blume, Mary (17. 4. 1968). „Belmondo Back on Film-Making Scene”. Los Angeles Times. стр. d12. 
  5. ^ Philippe Durant, Delon, Belmondo : regards Croisés, Carnot, 2004, page 289.
  6. ^ а б в г д ђ Lyman, Rick (6. 9. 2021). „Jean-Paul Belmondo, Magnetic Star of the French New Wave, Dies at 88”. The New York Times. Приступљено 6. 9. 2021. 
  7. ^ „Actor Jean-Paul Belmondo, the star of 'Breathless', has died aged 88”. Faroutmagazine. 6. 9. 2021. Приступљено 7. 9. 2021. 
  8. ^ „France mourns "immortal" Belmondo, will pay national tribute on Thursday”. Reuters. 7. 9. 2021. Приступљено 7. 9. 2021. 
  9. ^ Bond, Shannon (6. 9. 2021). „Jean-Paul Belmondo, The Face Of French New Wave Film, Dies At 88”. NPR. NPR. Приступљено 7. 9. 2021. 
  10. ^ Frodon, Jean-Michel (6. 9. 2021). „Jean-Paul Belmondo est mort”. Le Monde (на језику: француски). Приступљено 6. 9. 2021. 
  11. ^ Bébel – Jean-Paul Belmondo Fanlisting
  12. ^ „Famous French people of immigrant origin, Eupedia : France Guide”. Eupedia.com. 14. 4. 2013. Приступљено 28. 8. 2017. 
  13. ^ „Belmondo : "J'aimerais bien rejouer". Leparisien.fr. Le Parisien. 9. 4. 2015. Приступљено 24. 7. 2015. 
  14. ^ Beaucarnot, Jean-Louis; Dumoulin, Frédéric (11. 6. 2015). Dictionnaire étonnant des célébrités. EDI8. ISBN 978-2754070522. Приступљено 24. 7. 2015. 
  15. ^ Vandoorne, Saskya; Xu, Xiaofei; Haq, Sana Noor (6. 9. 2021). „Jean-Paul Belmondo, the battered face of French New Wave cinema, dies aged 88 - CNN Style”. CNN. Приступљено 6. 9. 2021. 
  16. ^ а б в г д ђ Schneider, PE (7. 5. 1961). „'A Punk With Charm': That role has made Belmondo a new rage”. The New York Times. стр. SM84. 
  17. ^ „Jean-Paul Belmondo - Amateur Boxing Record”. Boxing-scoop.com. Приступљено 28. 8. 2017. 
  18. ^ Callahan, Dan. „Jean-Paul Belmondo: 1933-2021 | Tributes | Roger Ebert”. www.rogerebert.com/. 
  19. ^ French, Philip (4. 7. 2009). „Philip French's screen legends: Jean-Paul Belmondo”. The Guardian. 
  20. ^ а б в г д ђ Barry, Joseph (21. 6. 1964). „'That Man' Belmondo on a Movie Merry-Go-Round”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 6. 9. 2021. 
  21. ^ „Jean Paul Belmondo”. Le Film Guide. Архивирано из оригинала 15. 8. 2018. г. Приступљено 12. 9. 2016. 
  22. ^ Guérif, François; Levy Klein, Stéphane (1976). Belmondo. PAC. стр. 81. 
  23. ^ Oscherwitz, Dayna; Higgins, MaryEllen, ур. (2009). The A to Z of French Cinema. Scarecrow Press. стр. 51. ISBN 978-0-8108-7038-3. OCLC 665838566. 
  24. ^ а б „Jean-Paul Belmondo, French Actor and Star of 'Breathless,' Dies at 88”. The Wrap. 6. 9. 2021. Приступљено 7. 9. 2021. 
  25. ^ „BELMONDO, Jean-Paul 1933–”. Contemporary AuthorsНеопходна слободна регистрација. 174. Detroit: Gale. 1999. стр. 41–44. ISBN 0-7876-2666-X. OCLC 42200439. 
  26. ^ а б „Jean-Paul Belmondo, Face of the French New Wave, Dies at Age 88”. Vanity. 6. 9. 2021. Приступљено 7. 9. 2021. 
  27. ^ а б Pulver, Andrew (6. 9. 2021). „Jean-Paul Belmondo, star of Breathless, dies aged 88”. The Guardian. 
  28. ^ O'Connor, Roisin (6. 9. 2021). „French actor Jean-Paul Belmondo has died”. The Independent (на језику: енглески). Приступљено 6. 9. 2021. 
  29. ^ „Jean-Paul Belmondo, French Actor Best Known for 'Breathless,' Dead at 88”. Pop Culture. Приступљено 7. 9. 2021. 
  30. ^ „Jean Paul Belmondo plays Artagnan in "Three Musketeers". Getty Images. Приступљено 7. 9. 2021. 
  31. ^ а б „'Breathless' star Jean-Paul Belmondo dies at 88”. Los Angeles Times. 6. 9. 2021. Приступљено 7. 9. 2021. 
  32. ^ Grenier, Cynthia (15. 5. 1960). „Movie activities along the Seine: Explosive Premieres – Idol – New Clement, Camus Features”. The New York Times. стр. X7. 
  33. ^ „Jean-Paul Belmondo”. Приступљено 7. 9. 2021. 
  34. ^ Crowther, Bosley (28. 2. 1961). „Screen: 7 Ages of l'Amour: Premiere of 'Love and the Frenchwoman'. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 6. 9. 2021. 
  35. ^ а б „Jean-Paul Belmondo: How the sensual and enviably stylish star came to epitomise French New Wave cool”. The Independent. 7. 9. 2021. Приступљено 7. 9. 2021. 
  36. ^ Thompson, Howard (25. 2. 1961). „Jean-Paul Belmondo Displays Talent for a Variety of Roles; French Actor in 'Breathless' Is Slated to Depict Priest, Gigolo, Mountaineer and Factory Worker in New Films”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 6. 9. 2021. 
  37. ^ „French film great Jean-Paul Belmondo dies at 88” (на језику: енглески). BBC News. 6. 9. 2021. Приступљено 6. 9. 2021. 
  38. ^ „Léon Morin, Priest”. The Criterion Collection. Приступљено 7. 9. 2021. 
  39. ^ „Belmondo, French film's handsome devil, dies at 88”. France24. 6. 9. 2021. Приступљено 7. 9. 2021. 
  40. ^ „Jean-Paul Belmondo dies; 'Breathless' made him a star despite 'ruffian's mug'. Mercury News. 6. 9. 2021. Приступљено 7. 9. 2021. 
  41. ^ „Monkey in Winter”. The Crimson. Приступљено 7. 9. 2021. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Austin, Guy. Contemporary French cinema: an introduction (2nd ed. 2008) excerpt
  • Harison, Casey. "The French Revolution on Film: American and French Perspectives." The History Teacher 38.3 (2005): 299-324. online[мртва веза]
  • Hayward, Susan. French national cinema (Routledge, 2004).
  • Lanzoni, Rémi Fournier. French cinema: from its beginnings to the present (A&C Black, 2004).
  • Morrey, Douglas. The legacy of the new wave in French cinema (Bloomsbury Academic, 2018).
  • Palmer, Tim and Charlie Michael (eds.) (2013). Directory of World Cinema: France, Intellect/University of Chicago Press, London & Chicago. ISBN 1-8415-0563-3.
  • Passek, Jean-Loup, ур. (1988). D'un cinéma l'autre : notes sur le cinéma français des années cinquante. Paris: Centre Georges Pompidou. ISBN 9782858504459. OCLC 19327256. 
  • Powrie, Phil. French Cinema in the 1980s: Nostalgia and the Crisis of Masculinity (Oxford University Press, 1997).

Спољашње везе[уреди | уреди извор]