Милорад Павловић (геолог)
| Милорад Павловић | |
|---|---|
 Милорад Павловић | |
| Лични подаци | |
| Надимак | Пећа |
| Датум рођења | 8. октобар 1931. |
| Место рођења | Азања, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 12. јануар 2018. (86 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
| Научни рад | |
| Поље | Палеонтологија неогених сисара Упоредна морфологоја фосилних кичмењака |
| Институција | Рударско-геолошки факултет Универзитета у Београду |
| Награде | „Милан Милићевић, инжењер геологије“, 1965. Орден рада са златним венцем Председништва СФРЈ, 1981. |
Милорад Павловић Пећа (Азања, 8. октобар 1931 — Београд, 12. јануар 2018) био је геолог - палеонтолог, редовни професор Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду.
Биографија[уреди | уреди извор]
Милорад Павловић је рођен 1931. године у Азањи, од оца Божидара и мајке Живке Мијатовић. Основну школу учио је у Азањи а вишу гимназију завршио у Смедеревској Паланци 1950. године. Дипломирао је 1955. на Природно-математичком факултету у Београду на Групи за геологију и палеонтологију. Докторску дисертацију под називом „Миоценски сисари Топличке котлине[1]” из уже научне области палеозоологије одбранио је 1965. на Рударско-геолошком факултету у Београду.
Радни век започео је 1957. као хонорарни сарадник у Геолошком институту „Јован Жујовић” у Бeограду. Од 1958. радиo је као асистент на Природно-математичком факултету. У звање доцента изабран је 1966. на Рударско-геолошком факултету, за ванредног професора за предмет Палеонтологија (Вертебрата) 1972, а за редовног професора 1979. године, такође на Рударско-геолошком факултету у Београду. Био је шеф Катедре за палеонтологију, руководилац Смера за регионалну геологију и палеонтологију, продекан и декан (1983—1985) Рударско-геолошког факултета, председник Савета факултета, главни и одговорни уредник часописа Геолошки анали Балканског полуострва (1994—1997). На Универзитету је руководио Стручним већем за рударска и геолошка наставничка звања. Био је секретар Српског геолошког друштва, председник скупштине Рударско-геолошко-металуршког факултета Београд-Бор и вишегодишњи руководилац ООУР Група за регионалну геологију и палеонтологију. Боравио је на студијским боравцима у Бечу, Минхену, Москви, Софији, Берклију и Атини. Сарађивао је са колегама из Природњачког музеја у Београду и дуги низ година активно учествовао у раду Одбора за палеофлору и палеофауну Српске академије наука и уметности.
Током наставничке каријере изводио је редовну додипломску и последипломску наставу, радио са дипломцима, последипломцима и докторантима. Руководио је израдом дипломских радова, био је ментор при изради магистарских теза и докторских дисертација. Написао је уџбеник Палеозоологија[2] (са коаутором), први стални универзитетски уџбеник за овај предмет у стогодишњем развоју палеонтолошке науке и наставе на Универзитету у Београду.[3]
Објавио је преко осамдесет стручних и научних радова[4][5]. Реферисао је на конгресима, симпозијумима, на Српском геолошком друштву. Учествовао је у реализацији већег броја крупних научноистраживачких пројеката, из којих су проистекле и значајне вишетомне геолошке едиције, као што су: „Геологија Србије”, „Геолошка терминологија и номенклатура”[6], „Геологија шире околине Београда[7]”, „Палеогеографска карта Србије”, „Реконструкција животних средина”, „Основна геолошка проучавања Србије” и друге.[3][4][5]
Научноистраживачки рад је из области палеонтологије неогених сисара и стратиграфије неогених наслага, углавном слатководних.[8] У палеонтологији мамалија открио је једну потпуно нову фауну (Пребрешка фауна[1]) и одредио јој место у сукцесији неогених сисарских фауна.
У 1965. години, за успехе у научноистраживачком раду, добио је награду „Милан Милићевић, инжењер геологије“. У 1981. години, за свеукупну активност, одликован је, од стране Председништва СФР Југославије, орденом рада са златним венцем.[5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Павловић, Милорад (1969). Миоценски сисари Топличке корлине (палеонтолошко-стратиграфска студија). Београд: Геолошки Анали Балканског полуострва, Рударско-геолошки факултет и Институт за регионалну геологију и палеонтологију.
- ^ Митровић Јованка; Павловић Милорад (1980). Палеозоологија. Београд: Рударско-геолошки факултет - ООУР Група за регионалну геологију и палеонтологију.
- ^ а б Јелић, Живорад (2002). Џакалар 3 – Азања – Приче и документи. Смедеревска Паланка: Центар за културу, Смед. Паланка. стр. 136—137. ISBN 86-81933-07-8.
- ^ а б Група аутора (1980). 100 година геолошке школе и науке и 35 година рударске школе и науке на високошколским установама у Бограду. Београд: Рударско-геолошки факултет у Београду. стр. 110, 353—355.
- ^ а б в Група аутора (2016). Споменица 1991. - 2015. година
135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду. Београд: Универзитет у Београду
Рударско-геолошки факултет. стр. 274, 471. ISBN 978-86-7352-294-4. - ^ Група аутора (1975). Геолошка терминологија и номенклатура. главни и одговрни уредник Петковић Коста. Завод за регионалну геологију и палеонтологију Рударско-геолошког факултета.
- ^ Група аутора (1987). М. Анђелковић, ур. Геологија шире околине Београда. Београд: Завод за регионалну геологију и палеоонтологију Рударско-геолошког факултета.
- ^ Група аутора (1977). Геологији Србије (II/3). Завод за регионалну геологију и палеонтологију Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду.
