Млаква (Перушић)

Координате: 44° 41′ 58″ С; 15° 17′ 18″ И / 44.699331° С; 15.288283° И / 44.699331; 15.288283
С Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Млаква.

Млаква
Млаква, поглед са Пражиног вршчића
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаЛичко-сењска
ОпштинаПерушић
ОбластЛика
Становништво
 — 2011.Пад 51
Географске карактеристике
Координате44° 41′ 58″ С; 15° 17′ 18″ И / 44.699331° С; 15.288283° И / 44.699331; 15.288283
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина504 m
Млаква на карти Хрватске
Млаква
Млаква
Млаква на карти Хрватске
Млаква на карти Личко-сењске жупаније
Млаква
Млаква
Млаква на карти Личко-сењске жупаније
Остали подаци
Поштански број53203 Косињ
Позивни број+385 53
Регистарска ознакаGS

Млаква је насељено мјесто у општини Перушић, у Лици, у саставу Личко-сењске жупаније, Република Хрватска.

Географија[уреди | уреди извор]

Ријека Лика ниже Бобина брда

Млаква је насеље у средњој Лици. Припада општини Перушић. У вријеме Краљевине Југославије била је у саставу општине Косињ. У њеном саставу је остала и након рата, све од 1961. године. Потом је ушла у састав општине Перушић, а од 1971. до распада Југославије се налазила у општини Госпић.

Мјесто лежи на на десној обали ријеке Лике, на 500 метара надморске висине. Лика један километар прије Млакве истиче из вјештачког језера Крушчица. Језеро је настало 1966. године. Прошавши кроз брану, након кратког тока кроз клисуру, ријеку дочекује Млаква, послије које улази у широко поље на чијем дну понирањем завршава свој надземни ток.

Повише Млакве, под врхом Караула простире се заселак Пољан, а за Караулом су Студенци. Низводно од Млакве смјештена су села Крш и Градина. На лијевој обали, наспрам Млакве, је варошица Горњи Косињ. Шума поред Млакве носи назив Дулиба. Ту се некада налазио и истоимени заселак који је по окончању Другог свјетског рата опустио.

Црква Млада Неђеља[уреди | уреди извор]

Православна црква Млада Неђеља

У Млакви се налази храм Српске православне цркве који је посвећен Рођењу Пресвете Богородице. Ова црква се у народу назива „Млада Неђеља“. Храм је изграђен 1894. прилозима Срба из Млакве. Шестог августа 1941. усташе су опколиле Млакву и у околним кућама и цркви живе запалиле 286 мјештана српске националности.[1][2][3] Храм је обновљен након завршетка Другог свјетског рата прилозима локалних Срба, а испред саме цркве је подигнут споменик (спомен костурница) са уклесаним именима 286 жртава усташког покоља. Храм се налази у саставу парохије Студенци, Архијерејско намјесништво личко, Епархија горњокарловачка.[4]

Споменик (спомен костурница)[уреди | уреди извор]

Спомен костурница српским жртвама усташког покоља се налази у центру Млакве, испред улаза у цркву Младе Неђеље. Изграђена је у љето 1955. добровољним прилозима мјештана, у исто вријеме када је обновљен храм Младе Неђеље. Споменик је у облику стуба, односно усправног монолита квадратног облика. На предњој страни споменика се налази 5 вертикално поређаних мермерних плоча са уклесаним именима становника Млакве које су усташе живе запалиле 6. августа 1941. године.[1][2]

Историја[уреди | уреди извор]

Најстарији помен насеља[уреди | уреди извор]

На мјесту данашње Млакве у средњем вијеку се налазило насеље Бањ Двор. Стјепан Павичић у своме дјелу „Сеобе и насеља у Лици“ пише да би то могли бити некакви бански двори, односно сједиште банова који су управљали Ликом, Крбавом и Гацком. Тиме би били потврђени наводи ромејског цара Константина VII Порфирогенита (905-959) који у своме дјелу „О управљању царством“ пише да Ликом, Крбавом и Гацком управља бан, док су остали хрватски крајеви потчињени жупанима.

Бањ Двор је припадао маленој жупи Бочаћ, као и насеља у доњем тока ријеке Лике: Горњи Косињ, Сраквина, Буци, Бутуци, Хотиља Вас, Мала Вас, Велики Псивићи и Мали Псивићи. Први писани спомен ове жупе налази се у исправама краљева Крешимира и Коломана у 11. и 12. вијеку. Средиште жупе било је на градини Бочај која се уздиже на лијевој обали Лике. Кроз жупу су пролазила два караванска пута: један је водио од Косиња преко ријеке Лике за Бањ Двор, а други уз Баковац преко Велебита за Јабланац.

Први свјетски рат[уреди | уреди извор]

Српски добровољци из Млакве, Косиња, Крша, Липовог Поља и Широке Куле у Банатском Карађорђеву. (На фотографији стоје слијева надесно: Дане Кокотовић Ђурин из Косиња, Миле Париповић Илијин из Крша или Косиња (била су двојица), Кокотовић Љубомир Јандријин из Липовог Поља, Почуча Миле, Репац Марко Данин из Широке Куле и Глумичић Воја. На фотографији сједе слијева надесно: Репац Буде Дмитров из Крша, командир Варићак Дане Николин из Млакве и Радовић Саво Илијин из Косиња)[5]

Дио војноспособних Срба из Млакве се 1914. године прикључио српским добровољачким одредима у саставу тадашње Војске Краљевине Србије. Са подручја тадашње Општине Госпић у добровољачке одреде је отишло 597 по завршетку рата евидентираних и преживјелих Срба, од чега 8 из Млакве.[5] Ово је списак преживјелих и евидентираних српских добровољаца из Млакве који су се населили, између осталог и у Банатском Карађорђеву:[5]

  • Бобић Василије Михајлов, Млаква
  • Варићак Буде Симин, Млаква
  • Варићак Дане Николин, Млаква
  • Варићак Илија Миладинов, Млаква
  • Глумичић Милан Јаковов, Млаква
  • Груичић Миле Ђурин, Млаква
  • Јаворина Мане Јаковов, Млаква
  • Милеуснић Саво Данин, Млаква

Становништво[уреди | уреди извор]

Одлазак на рад у Сједињене Америчке Државе је пред крај 19. вијека била честа појава у свим дијеловима Европе. Дио радно способних мушкарца из Млакве је одлазио на рад у Сједињене Америчке Државе, а касније и у Јужну Америку, па све до пред Други свјетски рат. Послије Првог свјетског рата дио српских добровољаца у саставу тадашње Војске Краљевине Србије из Млакве је насељен по Војводини, Славонији и другим областима. Према попису становништва 1921. у Краљевини СХС, у Млакви је живио 791 становник, док је попис становништва 1931. у Краљевини Југославији у Млакви забиљежио 685 становника. У периоду између два свјетска рата дио најчешће мушког становништа је радио широм Краљевине Југославије, да би се по капитулацији Југославије вратили у Млакву. Током Другог свјетског рата у периоду од 1941—1945. страдало је 597 становника Млакве српске националности.[6] На попису становништва 1948. у ФНРЈ у Млакви су евидентирана 272 становника, што представља огроман пад у броју становника који се десио у току Другог свјетског рата.

Презимена[уреди | уреди извор]

  • Бобић, Срби
  • Варићак, Срби, славе Светог Ђорђа[7]
  • Глумичић, Срби
  • Груичић, Срби
  • Јаворина, Срби
  • Кокотовић, Срби, славе Светог Јована
  • Милеуснић, Срби
  • Муњас, Срби
  • Париповић, Срби
  • Пражић, Срби
  • Цвијановић, Срби
  • Штакић, Срби, славе Светог Николу[8]
презиме националност мјесто рођења број жртава извор
Бабић Срби Млаква 1 [9]
Бобић Срби Млаква 84 [9]
Борчић Млаква 1 [9]
Варићак Срби Млаква 28 [10]
Вујиновић Млаква 1 [10]
Глумичић Срби Млаква 59 [11]
Груичић / Грујичић Срби Млаква 21 / 71 (92) [11]
Јаворина Срби Млаква 90 [12]
Кокотовић Срби Млаква 21 [13]
Лемић Срби Млаква 1 [14]
Матошевић Млаква 1 [15]
Милеуснић Срби Млаква 63 [15]
Муњас Срби Млаква 57 [15]
Париповић Срби Млаква 5 [16]
Пражић Срби Млаква 36 [16]
Радовић Срби Млаква 7 [17]
Рајчевић Млаква 2 [17]
Станковић Млаква 1 [18]
Цвијановић Срби Млаква 33 [19]
Штакић Срби Млаква 11 [20]
непознато Млаква 3 (4)
Укупно 597 (598) [6][21]

Домаћинства 1915. године[уреди | уреди извор]

Радослав М. Грујић је крајем 1915. направио попис становништва Лике и Крбаве по насељима, породицама (домаћинствима) и шпиц-неметима (надимцима породица).[22] У Млакви су том приликом забиљежене сљедеће породице:[22]

  • Бобић, Млаква (Косињ) — 14 породица
  • Варићак, Млаква (Косињ) — 11 породица
  • Глумичић, Млаква (Косињ) — 11 породица
  • Груичић, Млаква (Косињ) — 18 породица
  • Јаворина, Млаква (Косињ) — 17 породица
  • Милеуснић, Млаква (Косињ) — 10 породица
  • Муњас, Млаква (Косињ) — 12 породица
  • Пражић, Млаква (Косињ) — 2 породица
  • Цвијановић, Млаква (Косињ) — 8 породица
  • Штакић, Млаква (Косињ) — 6 породица

Демографија[уреди | уреди извор]

У пописима становништа у периоду од 1857. до 1880. године, дио података насеља Млаква је садржан у подацима насеља Доњи Косињ. У периоду Другог свјетског рата 1941—1945. страдало је 597 становника Млакве.[6] Млаква је према попису из 2011. године имала 51 становника.[23]

Националност[24] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 101 145 196 281
Југословени [а] 5 15 7 1
Хрвати 6 9 19 18
остали и непознато 5 1
Укупно 114 169 223 300
Демографија[24]
Година Становника
1857. 759
1869. 516
1880. 492
1890. 786
1900. 762
1910. 821
1921. 791
1931. 685
1948. 272
1953. 275
1961. 300
1971. 223
1981. 169
1991. 114
2001. 62
2011. 51

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ За садашњи статус Југословена види чланак Југословени.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Радио сам свој сељачки и ковачки посао: свједочанства геноцида, Ђуро Затезало, Српско културно друштво „Просвјета“, Загреб, (2005). стр. 272., 284-290, 293-294, 327, 352-354 (језик: српски)
  2. ^ а б Бездане јаме Независне Државе Хрватске: Ждерњаче српског народа: 1941, Дане Р. Ластавица, Фонд за истраживање злочина геноцида, (јануар 2008). ISBN 978-86-911119-0-8. ISBN 978-86-911119-0-8.. (језик: српски)
  3. ^ Удружење потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Јадовно 1941: Апел Хрватској електропривреди: Извадити посмртне остатке жртава усташког злочина из 6 јама код Горњег Косиња, идентификовати ДНК методом и достојанствено сахранити (језик: српски)
  4. ^ Српска православна црква: Епархија горњокарловачка: Архијерејско намјесништво личко: Парохије (језик: српски)
  5. ^ а б в Добровољачки гласник (2002) Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016) (језик: српски)
  6. ^ а б в Одбор за Јасеновац: Жртве рата 1941—1945: Делимични списак жртава 1941—1945. са подручја бивше Југославије (646.177 познатих имена): Списак места порекла жртава: По броју жртава: Млаква 597 Архивирано на сајту Wayback Machine (7. мај 2009) (језик: српски)
  7. ^ Презиме Варићак[мртва веза] (језик: српски)
  8. ^ Вести: Порекло породица: Презиме Штакић (језик: српски)
  9. ^ а б в Одбор за Јасеновац: Жртве рата 1941—1945: Делимични списак жртава 1941—1945. са подручја бивше Југославије (646.177 познатих имена): Списак жртава: Слово Б Архивирано на сајту Wayback Machine (2. децембар 2008) (језик: српски)
  10. ^ а б Одбор за Јасеновац: Жртве рата 1941—1945: Делимични списак жртава 1941—1945. са подручја бивше Југославије (646.177 познатих имена): Списак жртава: Слово В Архивирано на сајту Wayback Machine (2. децембар 2008) (језик: српски)
  11. ^ а б Одбор за Јасеновац: Жртве рата 1941—1945: Делимични списак жртава 1941—1945. са подручја бивше Југославије (646.177 познатих имена): Списак жртава: Слово Г Архивирано на сајту Wayback Machine (22. март 2011) (језик: српски)
  12. ^ Одбор за Јасеновац: Жртве рата 1941—1945: Делимични списак жртава 1941—1945. са подручја бивше Југославије (646.177 познатих имена): Списак жртава: Слово Ј Архивирано на сајту Wayback Machine (15. мај 2011) (језик: српски)
  13. ^ Одбор за Јасеновац: Жртве рата 1941—1945: Делимични списак жртава 1941—1945. са подручја бивше Југославије (646.177 познатих имена): Списак жртава: Слово К Архивирано на сајту Wayback Machine (2. децембар 2008) (језик: српски)
  14. ^ Одбор за Јасеновац: Жртве рата 1941—1945: Делимични списак жртава 1941—1945. са подручја бивше Југославије (646.177 познатих имена): Списак жртава: Слово Л Архивирано на сајту Wayback Machine (22. март 2011) (језик: српски)
  15. ^ а б в Одбор за Јасеновац: Жртве рата 1941—1945: Делимични списак жртава 1941—1945. са подручја бивше Југославије (646.177 познатих имена): Списак жртава: Слово М Архивирано на сајту Wayback Machine (8. фебруар 2009) (језик: српски)
  16. ^ а б Одбор за Јасеновац: Жртве рата 1941—1945: Делимични списак жртава 1941—1945. са подручја бивше Југославије (646.177 познатих имена): Списак жртава: Слово П Архивирано на сајту Wayback Machine (22. март 2011) (језик: српски)
  17. ^ а б Одбор за Јасеновац: Жртве рата 1941—1945: Делимични списак жртава 1941—1945. са подручја бивше Југославије (646.177 познатих имена): Списак жртава: Слово Р Архивирано на сајту Wayback Machine (22. март 2011) (језик: српски)
  18. ^ Одбор за Јасеновац: Жртве рата 1941—1945: Делимични списак жртава 1941—1945. са подручја бивше Југославије (646.177 познатих имена): Списак жртава: Слово С Архивирано на сајту Wayback Machine (2. децембар 2008) (језик: српски)
  19. ^ Одбор за Јасеновац: Жртве рата 1941—1945: Делимични списак жртава 1941—1945. са подручја бивше Југославије (646.177 познатих имена): Списак жртава: Слово Ц Архивирано на сајту Wayback Machine (2. децембар 2008) (језик: српски)
  20. ^ Одбор за Јасеновац: Жртве рата 1941—1945: Делимични списак жртава 1941—1945. са подручја бивше Југославије (646.177 познатих имена): Списак жртава: Слово Ш Архивирано на сајту Wayback Machine (7. децембар 2008) (језик: српски)
  21. ^ Jasenovac Reasearch Institute: Victims List: Place of Origin: Mlakva 598[мртва веза] (језик: енглески)
  22. ^ а б Племенски рјечник личко-крбавске жупаније: (по службеним подацима крајем 1915. године), Зборник за народни живот и обичаје Јужних Славена 21, Радослав М. Грујић, Загреб, (1917)
  23. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 19. 4. 2013. 
  24. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Млаква на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Млаква_(Перушић)&oldid=26942743”