Војска Краљевине Србије (1914—1918)

У јулу 1914. године Краљевина Србија, којом је владао краљ Петар први Карађорђевић, бројала је 4.700.000 становника (рачунајући и Македонце) и Албанаца, обухватајући 98.938 квадратних километара данашње централне Србије, Рашку, Косово и Метохију и већи део Македоније, који су јој под именом „јужна Србија“ припали 30. маја 1913. године, након Првог балканског рата.

Подела по позивима

Српска војска је била састављена од јединица „првог позива" (мушкарци узраста од 21. до 31. године) и „другог позива" (мушкарци узраста од 32. до 37. године) организованих у Народну војску, и Последњу одбрану (мушкарци узраста од 18 до 20 и 46 до 50 година) чије су јединице биле на гарнизонској и стражарској дужности. Србија пре 1913. године је била организована у пет војних области које су имале статус корпуса - Моравска, Дринска, Дунавска, Шумадијска и Тимочка. Свака је названа по локалним рекама и регрутовала је једну пешадијску дивизију првог позива, три пешадијска пука трећег позива; један ескадрон коњице, који је имао статус чете, трећег позива; и одређени број позадинских пешадијских батаљона и коњичких ескадрона трећег позива. Постојали су и традиционални нередовни четнички, герилски, одреди и чете. Још пет области су у августу 1913. године организоване у јужној Србији - Ибарска, Косовска, Вардарска, Брегалничка и Манастирска (Битољска). Али до јула 1914. у овим областима је регрутована само једна комбинована пешадијска дивизија, а 1915. подигнута је Вардарска и започела организација Брегалничке дивизије. Коњичке дивизије су се регрутовале на националном нивоу. Постојао је и Краљевски гардијски пук (два коњичка ескадрона, тј. 416 људи), граничарске јединице и Армијски ваздухопловни корпус (основан 24. децембра 1912. године), као и пет паравојних жандармеријских (полцијских) батаљона.

Организација јединица

Митраљез Махим МГ 10 Српске Војске

Пешадијске дивизије првог позива, са 430 официра 19.000 људи, састојале су се од четири пешадијска пука (у пуку од 4.112 људи је било четири батаљона, а сваки батаљон од 1.112 људи је имао једну митраљеску четири пешадијске чете); коњичког пука (четири ескадрона од 130 људи); пука пољске артиљерије који се састојао од четири дивизиона, од којих је сваки имао три батерије са четири топа| дивизијских служби - две инжињеријске чете, понтонд и водови везе; снабдевачке и муницијске комон медицинске чете и четири пољске амбуланте. Дивизије другог позива су имале 15.000 људи у три пешадијска пука; коњички пук (са два ескадрона); дивизион пољске артиљерије и редуковане дивизијске службе. Коњичка дивизија са 60 официра и 11.900 људи је имала: две бригаде, свака са два коњичка пука од 850 коњаника (један ескадрон митраљезаца и четири коњаничка ескадрона са 210 људи су сачињавала пук један батаљон коњаничке артиљерије (две батерије и четири топа); дивизијске службе, коњанички вод везе и муницијску комору.

Команда

Врховни командант је био престолонаследник Александар, начелник генералштаба је био војвода Радомир Путник, а његов заменик генерал Живојин Мишић. До 30. јула 1914. године, Путник је мобилисао око 420.500 људи у пет армија, којима су командовали Путникови ученици из Српске војне академије. Војска је била организована у 1. армију којом је командовао генерал Петар Бојовић а касније војвода Мишић; 2. армију генерал Степа Степановић; 3. армију генерал Павле Јуришић Штурм; Ужичку војску генерал Милош Божановић; Армију нових области генерал Петар Бојовић и четири одреда која су имала дивизијски статус.

Први светски рат

Српска војска прекаљена у два Балканска рата је одбила три аустроугарске инвазије током 1914. године. Међутим новембра 1915, ослабљена слањем у Албанију 20.000 људи у виду Албанског одреда (генерал Драгутин Милутиновић), главнина снага која је бројала око 400.000 људи је извела повлачење преко Албаније и стигла на Крф, носећи оболелог Путника у затвореној столици преко залеђених Проклетија.

Од новембра 1915. до септембра 1918. источну Србију је анектирала Бугарска, а „стара Србија" (Србија без Косова и Македоније је била под аустроугарским војним властима, док је остатак Србије био под заједничком влашћу окупационих Централних сила. Око 3.501 аустроугарских жандарма и војних полицајаца се супротстављало четничким герилцима, док су бугарске трупе угушиле Топлички устанак (фебруар-март 1917) у источној Србији.

Неких 145.000 српских војника је евакуисано на Крф где је, до 15. априла 1916. године, обновљена Српска војска под командом војводе Мишића, са генералом Бојовићем као начелником генералштаба. Оформљене су три армије, свака са по две обновљене пешадијске дивизије 1. армија (пуковник Милош Васић), 2. армија (војвода Степа Степановић) и 3. армија (генерал Павле Јуришић Штурм); ова последња је расформирана 28. марта 1917. године. Свака дивизија снаге 20.000 људи се састојала од 3 пешадијска пука (по један првог, другог и трећег позива), сваки пук од три батаљона са три чете и једним митраљеским водом. Постојао је и ескадрон од 150 коњаника; пук пољске артиљерије (са три дивизиона по две батерије); и дивизијске службе, две инжињеријске чете и инжињеријски парк; пекарска и занатлијска чета; две коморе; медицинска чета и три пољске амбуланте.

Вардарска дивизија снаге 12.000 људи је апсорбовала Комбиновану дивизију, а оформијена је и коњичка дивизија. Крајем јуна 1916. године у Русији је од балканских ратних заробљеника формирана 1. српска добровољачка дивизија, снаге 18.000 људи, и борила се у руско-румунској Добруџа армији. У септембру 1916. је формирана и друга дивизија и обе су груписане у Српски добровољачки корпус у Одеси, под командом генерала Михаила Живковића. Током 1917. године ова јединица од 28.000 људи се прикључује српској војсци на Солунском фронту под именом Југословенска дивизија. Српска војска је предводила напад кроз Македонију у септембру 1918. године чиме је допринела избацивању бугарских и аустроугарских армија из рата. Херојски подвизи српске војске током Великог рата су задобили централно место у историји Србије, као и дивљење Антанте која је Србији гарантовала водећу улогу у Краљевини СХС, конституисаној 1. децембра 1918. године.

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Војска Краљевине Србије (1914—1918)