Москопоље

Из Википедије, слободне енциклопедије
Москопоље

Црква у Москопољу подигнута 1721.
Црква у Москопољу подигнута 1721.

Основни подаци
Држава Застава Албаније Албанија
Становништво
Положај
Координате 40°36′00″N 20°34′00″E / 40.616666666, 20.58333
Временска зона централноевропска:
UTC+1
Москопоље на мапи Албаније
{{{alt}}}
Москопоље
Москопоље на мапи Албаније
Остали подаци


Координате: 40° 36′ 60" СГШ, 20° 34′ 60" ИГД
Москопоље (алб. Voskopojë, Voskopoja, аром. Moscopole, грч. Μοσχόπολις) је древни цинцарски град, који се налазио у данашњој југоисточној Албанији. Данас је мало планинско село у области Корча са 700 становника (2000).

Географски положај[уреди]

Западно од Корчанске котлине, на висоравни планине Островице, некада се уздизало Москопоље. Висораван има надморску висину од око 1200 метара, и окружена је високим планинским врховима. Главна саобраћајница, до града Корче, води низ стрму падину, тако да је пут напоран, иако је удаљеност само двадесетак километара. Ако се у обзир узме још и чињеница да у околини практично нема обрадивог земљишта, може се лако закључити да је место неподесно за формирање трајног људског станишта. Ипак, сматра се да је на том месту постојало сточарско насеље још у римско доба.

Унутрашњост цркве

Историја[уреди]

Град се именом први пут помиње у XIII, али свој највећи процват доживљава у XVII и XVIII веку. Различити извори наводе различит број становника Москопоља у његовом зениту: од 50.000 па и до 80.000.

Становништво су сачињавали готово искључиво Цинцари (Аромуни). У граду је цветало занатство и трговина, а многи његови становници су предузимали трговачка путовања и у далеке крајеве. Марљиви, добро повезани и поуздани, Цинцари су на Балкану практично представљали прву неформалну транспотрну компанију. Тако стечено богатство се углавном сливало у Москопоље, па је с тога сасвим разумљиво да је неприступачност самог места у немирним временима у ствари била и његова главна предност.

Куће су грађене од резаног камена, а улице су биле поплочане и уређене. На трговима су се налазиле зидане чесме са водом доведеном са планинских извора. По предању, град је имао чак седамдесет две цркве. Москопољске грађевине важиле су за величанствене, барем што се региона тиче, па су уз име града често помињани епитети “славно” и “сјајно”.

Москопоље је било културни и верски центар региона. Око 1730. године је основана штампарија у којој су штампане књиге на грчком и цинцарском. Ту је издата и прва граматика цинцарског језика. О толерантности и прагматичности Москопољаца сведочи и четворојезични речник (цинцарско-грчко-албанско-бугарски),[1][2][3][4][5] који је приредио извесни поп Данаил. Речник је био намењен превасходно трговцима и кирајџијама.

Пад[уреди]

Прво разарање Москопоља догодило се 1769. године, и то је крај његовог златног доба. Москопољци, по националном осећају Ромеји, здушно су подржавали пелопонеске устанике, чији је устанак против турске владавине те године био угушен. Околно муслиманско становништво, одавно љубоморно на благостање хришћанског града, једва је дочекало прећутно одобрење турских власти, и кренуло у пљачку.

После тог догађаја, Москопољци су се расули по околним земљама, носећи са собом, по правилу, и поприлично богатство. Образовани и способни, лако су се сналазили у новим срединама и брзо пробијали у интелектуалну, политичку и економску елиту.

Град је затим константно узнемираван, а још два пута је формално разаран: 1788. године, и коначно, 1821. године, под вођством Али-паше Тепелинија. Насеље се сасвим угасило тек почетком двадесетог века. Остаци рушевина се још увек могу видети.

Москопоље не треба мешати са Воскопојом, албанским селом које је касније настало у непосредној близини.

У свести Цинцара, Москопоље је добило митску димензију, постало је њихов “изгубљени рај” и симбол етничке посебности, иако су се одувек национално, културно и историјски осећали Ромејима. Ипак Мис Паулина Ирби у својој путописној књизи кроз наше земље, пише да су Грци Цинцарима усадили свијест да су они и сами Грци, тј да су их обманули.

Познате личности[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Multiculturalism, alteritate, istoricitate «Multiculturalism, Historicity and “The image of the Other”» by Alexandru Niculescu, Literary Romania (România literară), issue: 32 / 2002, pages: 22,23,
  2. ^ Angeliki Konstantakopoulou, Η ελληνική γλώσσα στα Βαλκάνια 1750-1850. Το τετράγλωσσο λεξικό του Δανιήλ Μοσχοπολίτη [The Greek language in the Balkans 1750-1850. The dictionary in four languages of Daniel Moschopolite]. Ioannina 1988, 11.
  3. ^ Peyfuss, Max Demeter: Die Druckerei von Moschopolis, 1731-1769. Buchdruck und Heiligenverehrung im Erzbistum Achrida. Wien - Köln 1989. (= Wiener Archiv f. Geschichte des Slawentums u. Osteuropas. 13), ISBN 3-205-98571-0.
  4. ^ Kahl, Thede: Wurde in Moschopolis auch Bulgarisch gesprochen? In: Probleme de filologie slavă XV, Editura Universităţii de Vest, Timişoara 2007, S. 484-494, ISSN 1453-763X.
  5. ^ "The Bulgarian National Awakening and its Spread into Macedonia", by Antonios-Aimilios Tachiaos, pp. 21-23, published by Thessaloniki's Society for Macedonian Studies, 1990., Приступљено 13. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]