Музички облик

Из Википедије, слободне енциклопедије

Музички облик представља форму музичког дела тј. начин на који је његов садржај уобличен и разрађен. Заједно са садржајем музичког дела, његов облик гради заокружену целину.

Облици музичких дела, се деле на апстрактне и конкретне. Апстрактни музички облик је на пример форма A B A која описује дело коме су први и трећи одсек исти или скоро исти, док се други одсек од оба разликује. Пример конкретног музичког облика би били на пример „рондо“ или „менует“, пошто они потпуније описују и сам карактер, такт, темпо и друге особине дела.

Музички облици се такође деле на спољашње и унутрашње, при чему су на пример гореспоменуте форме попут A B A или ронда описи спољашњих музичких облика. Унутрашњи облик музичког дела би посветио пажњу на пример пропорцијама дужина одсека, њиховој тематској повезаности, распореду и разради мотива у сваком од њих итд. По овоме је анализа унутрашњег облика неког музичког дела тесно повезана са музичком естетиком.

Садржај 1 Неки појмови 2 Познатији музички облици 2.1 Хомофони облици 2.2 Полифони облици 2.3 Облици са слободнијом формом 2.4 Сложенији облици 3 Литература

[уреди] Неки појмови

Следе неки од основних појмова везаних за музичке облике:

• Мотив
• Фигура
• Пасаж
• Двотакт
• Реченица
• Период
• Дводелна песма
• Троделна песма
• Сложена троделна песма

[уреди] Познатији музички облици

[уреди] Хомофони облици

• Менует
• Скерцо
• Рондо

[уреди] Полифони облици

• Канон
• Фугато
• Фуга
• Инвенција

[уреди] Облици са слободнијом формом

• Токата
• Фантазија
• Прелудијум

[уреди] Сложенији облици

• Соната
• Концерт
• Опера

Овај незавршени чланак Музички облик везан је за музику. Користећи правила Википедије, проширите га.

[уреди] Литература

• Перичић и Сковран: Музички облици