Музички облик
Из Википедије, слободне енциклопедије
Музички облик представља форму музичког дела тј. начин на који је његов садржај уобличен и разрађен. Заједно са садржајем музичког дела, његов облик гради заокружену целину.
Облици музичких дела, се деле на апстрактне и конкретне. Апстрактни музички облик је на пример форма A B A која описује дело коме су први и трећи одсек исти или скоро исти, док се други одсек од оба разликује. Пример конкретног музичког облика би били на пример „рондо“ или „менует“, пошто они потпуније описују и сам карактер, такт, темпо и друге особине дела.
Музички облици се такође деле на спољашње и унутрашње, при чему су на пример гореспоменуте форме попут A B A или ронда описи спољашњих музичких облика. Унутрашњи облик музичког дела би посветио пажњу на пример пропорцијама дужина одсека, њиховој тематској повезаности, распореду и разради мотива у сваком од њих итд. По овоме је анализа унутрашњег облика неког музичког дела тесно повезана са музичком естетиком.
Садржај |
[уреди] Неки појмови
Следе неки од основних појмова везаних за музичке облике:
[уреди] Познатији музички облици
[уреди] Хомофони облици
[уреди] Полифони облици
[уреди] Облици са слободнијом формом
[уреди] Сложенији облици
| Овај незавршени чланак Музички облик везан је за музику. Користећи правила Википедије, проширите га. |
[уреди] Литература
- Перичић и Сковран: Музички облици

