Набукодоносор II

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Навукодоносор II)
Набукодоносор II

Набукодоносор II (рођен око 630-умро око 561. п. н. е.) је најмоћнији владар Новог вавилонског царства. Започео каријеру у војсци као чиновник и дошао на престо после смрти свог оца (610). Напао је Јудеју и освојио Јерусалим. Обновио је путеве, храмове у Вавилону. По веровању, за своју жену Семирамиду изградио је висеће вртове у Вавилону који се убрајају у Седам светских чуда Старог света.

Име[уреди]

Набукадоносорово име у акадском је Nabû-kudurri-ussur и обично се преводи као „О Набу брани моје кудуру“- Набу је вавилонски бог мудрости и син главног бога Мардука. Значење речи “кудуру” је нејасно и као “кудуру” је означавана камена табла са натписом која је служила као гранични камен и као споменик на значајне догађаје. Уједно се ове речи спајају и са изразима „aplu“ (наследник) и „šumu“ (потомство). Данас се историчари приклањају преводу који гласи „О Набу охрањуј моје потомство“.

Сумерска верзија Набукадоносоровог имена је na.nig.du.uri и na.nig.du.šeš.

Набукадоносор није био први владар са овим именом у Вавилону. Набукадоносор II је владао у Средњевавилонској империји од 1124. до 1103. године п. н. е. Овај Набукадоносор је своје порекло одводио чак од старих сумерских краљева и вероватно је краљ Набукадоносор II био прозван по својем славном претходнику.

У Библији се име појављује у две варијанте. Чешће נְבוּכַדְנֶצַּר (N’bukadnesar), и мање често נְבוּכַדְרֶאצַּר (N’buchadresar) које се јавља у књигама Јеремије и Езекије.

Септагинта употребљава грчко име Ναβουχοδονοσορ (Nabuchodonosor), а грчки пишући Вавилоњанин Беросос назина Набукадоносора Ναβοκοδροσσορος (Nabokodrossoros).

Родбина[уреди]

Набукадоносор је био најстарији син и наследник Набополосара, првог краља Нововавилонске империје пореклом вероватно халдејског начелника (он сам је изјављивао на не потиче из владајуће династије), којему је успело да искористи вакуум у ослабљеној асирској империји на њено уништење и обнављање независности Вавилоније. На основу Бероса је Набукодоносор узео за жену медијску принцезу Амитис кћерку или унуку медијског краља Кијаксареса, чиме се спојио са медијском краљевском породицом. Медијска принцеза сигурно није била једина супруга моћнога краља али имена даљих његових супруга нису позната. У документима су познати његових дљих седам потомака.

  • Амел-Мардук = крунски принц, владао је после свога оца али кратко, заклан је од свога шогора Нериглисара
  • Еана-шара-усур = титулисан као краљевски принц из документа 18.-те године владавине Навукодоносера II
  • Мардук-шума-усур = титулисан као краљевски принц из документа 40-те и 42-ге године владавине Набукодоносера II
  • Мардук-надин-ахи = краљевски принц
  • Мушезиб-Мардук = краљевски принц
  • Мардук-надин-шуми = краљевски принц
  • Кашаја = Навукодоносерова кћерка супруга Нериглисара (Nergal-šarra-ussura), који је добио трон после убиства Амел Мардука

Рођачке везе Набонида (Nabu-na’ida) према Навукодоносору није сасвом јасан. Могуће је да је ту ишло о његовог сина. Као веродостојније је да се ради о мужу друге Навукодоносерове кћерке којој је име непознато. На основу књиге Данијел био је и Белашазар Навукоденосеров цин али како се употребљава израз „мару“ могао је да значи и како син тако и унук и вероватно да се ради о сину Набонида што би требало да значи да је био Навукоденезеровом унуку.

Политички успеси[уреди]

Још за владе свога оца Нововавилоњани су поробљавали делове египатских области како Палестину и Сирију и једним од главних војсковођа био је управо Навукоденезор II. 605. године п. н. е. је поробио стратешки град Кархемиш на Еуфрату са египатском посадом а затим и целу Палестину и Сирију. Ове битке су означиле крај Асиријске империје и губитак утицаја египатског на Средњи исток.

После смрти свога оца 605. п. н. е. постао је Нововавилонски краљ и владао до 562. године п. н. е. Већ као краљ је наставио борбу са Сиријом а 601. године п. н. е. је неуспешно покушао да пороби Египат. 587. године је поробио Јерусалим (када га је потпуно уништио) и када је било много становника Јерусалима одведено у ропство у Вавилон. После 585. године п. н. е. слично током 13 година опседа Тирос. 585. године је успоставио мир са суседним Медијском и Лидском царством. Тада је Нововавилонија досегла свој највећи максимум по снази и величини империје. Империја је била организована према новоасирском узору.

Набукодоносор се прославио и према својем градитељском делу. Дао је преградити Вавилон и градске зидине као и Вавилонску кулу односно зигурата у храмском саставу бога Мардука итд. У Вавилон је дао да се изгради и пут до Сирије које је служила за стратегиске циљеве као и за довожење луксузне робе у Вавилон.

Литература[уреди]

  • Priručni slovnik naučni ČS Akademia vied, Praha 1966.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]