Вавилонска кула

Из Википедије, слободне енциклопедије
Вавилонска кула Питера Бројгела Старијег
Археолошки остаци Вавилона

Вавилонска кула (хеб. מגדל בבל) је у основи приче из старозаветне Књига постања. Према тој причи, уједињено човечанство, које је неколико генерација након Великог потопа говорило једним језиком и које се доселило са истока, је дошло у земљу Сенар, где је одлучило да сагради град са кулом „којој ће врх бити до неба, да стечемо себи име, да се не бисмо расијали по земљи“. Бог је сишао и рекао: „Народ један, и један језик у свијех, и то почеше радити, и неће им сметати ништа да не ураде што су наумили. Хајде да сиђемо, и да им пометимо језик, да не разумију један другога што говоре.“ И Бог их је расуо по целом свету и помешао им језике, тако да нису могли да се врате и прекинули су градњу града, који је назван Вавилон, јер „ондје помете Господ језик цијеле земље“.

Вавилонска кула се често повезује са понатим грађевинама, најчешће са Етеменанкијем, зигуратом посвећеном месопотамском богу Мардуку који је подигао Набупаласар, вавилонски краљ (око 600. п. н. е.). Сумерски мит са сличним елементима је испричан у тексту Енмеркар и господар Арате.

Спољашње везе [уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Вавилонска кула