Национални парк Закоума

Координате: 10° 50′ 52″ N 19° 38′ 52″ E / 10.84778° С; 19.64778° И / 10.84778; 19.64778
С Википедије, слободне енциклопедије
Национални парк Закоума
IUCN категорија II (национални парк)
Мапа са локацијом заштићене области Национални парк Закоума
Мапа са локацијом заштићене области Национални парк Закоума
Мјесто Чад
Координате10° 50′ 52″ N 19° 38′ 52″ E / 10.84778° С; 19.64778° И / 10.84778; 19.64778
Површина3,000 km²
Основано1963. године
Управљачко тијелоНационални паркови Африке

Национални парк Закоума је национални парк у југоисточном делу Чада, Саламат региону и површине је 3.000 km².[1][2][3] Закоума је најстарији национални парк у држави, успостављен 1963. године председничким декретом, дајући му највиши облик заштите према националним законима. Са њим управља непрофина организација за заштиту афричких паркова од 2010. године, у партнерству са Владом Чада.

Флора и фауна[уреди | уреди извор]

Закоума је део суданско—сахеланског вегетационог подручја на којима се налазе жбуња, високе траве и шуме акације.[4] Биљне врсте које настањују парк укључују врсте Combretaceae и Vachellia seya.[4][5]

У Закоуми пописане су разне врсте великих сисара као што су антилопа, афрички биво, афрички слон, жирафе (укључујући једне од највећих популација кардофанских жирафа у земљи), хартбист, афрички леопард и афрички лав.[6][1][2][7]
Године 2016. британски лист The Independent написао је да је у последњих неколико година дошло до повећања популације бивола, жирафа и лавова.[1] Јужноафрички Тајмс известио је да у парку постоји присуство хиљада бивола, више од 13 лавова и непознати број леопарда, као и план за поновно успостављање врсте црног носорога.[8]

Постојала је студија о малим копненим сисарима Националног парка Закоуме, објављена 2004. године. Глодари у парку укључују врсте као што су Arvicanthis niloticus, Taterillus congicus, Mastomys erythroleucus, Lemniscomys zebra, Acomys johannis, Acomys johannis, Mus mattheyi, Xerus erythropus и врсту Mastomys kollmannspergeri. Све ровчице пописане у парку припадају врсти Suncus.[4]

Птице пописане у парку укључују нојеве, ждралове, орлове, Ardea alba modesta, чапље, пеликане и роде.[2][7][9] Специфичне врсте укључују Bucorvus abyssinicus, Lybius rolleti, Merops nubicus и Quelea quelea.[10][11][12]

Слонови[уреди | уреди извор]

Популација слонова у парку доживела је велики пад током 2000-их година иако су процене варирале.[13][14] Према часопису Национална географија и Теч Тајмсу, на простору Националног парка Закоума живело је више од 4.000 слонова 2002. године, а 2005. мање од 900, док је 2010. године било између 400—450 слонова настањених у овом парку.[7][15] Кина Дејли извештала је да је између 3020 и 3835 слонова било у парку између 2005 и 2006 године, а Хиндустан Тајмс да је на простору парка почетком 2006. године било 3500 слонова.[16][17] Британски The Independent издао је извештај 2010. године о томе да је 4000 слонова настањивало Закоуму 2006. године.[1]
Си-Ен-Ен, Њујорк тајмс и Тајмс извештавали су о 4300—4500 слонова у парку током 2002. године и око 450 слонова у парку од краја 2012. до априла 2015. године.[3][8][18]

Слонови Закоуме су пописивани 2014. године у склопу пописа слонова у Африци. Након великих залагања непрофитне организација Афрички паркови 2010. године, број слонова у парку престао је да опада, а стада су касније почела поново да се шире дуж парка.[2][7][19] По попису из фебруара 2017. године у парку је настањено више од 500 слонова, што вероватно представља највеће јединствено стадо слонова на свету.[7][15]

Више до 100 слонова у Закоуми убијени су 2006. године.[16][20][21] Седам слонова убијено је 2007. године, што указује на смањење убијања слонова, због напора за заштиту Закоуме.[7] Ипак, почетком 2010. године од стране суданских ловаца у парку је убијено 60 слонова, непосредно пре почетка преузимања вођења парка од стране Афричких паркова.[22] Године 2015. Си-Ен-Ен известио је да у парку од 2011. године није било убијања слонова, као ни наредних пет година.[3] У периоду између 2010—2013 није било рађања слонова, али рођено их је око 50 између 2014—2015. године, а још 70, 2016. године.[7][15][18] Према листу The Independent, рођена су 23 слона 2013. године и још 20 њих 2015. године.[1] Си-Ен-Ен је извештавао априлу 2015. године, да је више од 40 слонова рођено 2013. године.[3] Према наводима Афричких паркова између 2016. и фебруара 2017. године, није било лова на слонове.[15]

Црни носорог[уреди | уреди извор]

Последњи црни носорог на простору парка виђен је 1972. године.[3][23] У периоду од 2015—2016, непрофитна организација Афрички паркови развила је план о поновном насељавању Националног парка Закоума са црним носорогом.[1][23][24]
Након потписивања меморандума о разумевању између влада Чада и Јужне Африке 2017. године, од стране Министарства за животну средину, у Закоуму је допремљено шест црних носорога у складу са уговором о њиховом надгледању.[13][25]

Историја[уреди | уреди извор]

Национални парк Закоума најстарији је национални парк у Чаду, основан 1963. године.[26][13][15] Животињски свет у парку угрожавала је трговина слоновима, лов и риболов. Напад на парк десио се 2007. године, када су побуњеници убили 3 чувара парка и више слонова, због 1,5 тона слоноваче.[27][28] Влада Чада почела је да ради са Афричким парковима 2010. године, како би помогла у управљању и заштити парка, њеног дивљег света а нарочито у заштити слонова.[1][3][7][15] Стратегија за борбу против лова у парку укључује 60 опремљених чувара са глобалним позиционим системима за праћење, опрему за комуникацију и употребу возила.[1][7][15] Европска унија уручила је 6,9 милиона евра 2011. године у систем зашитите овог парка.[29] Напори за заштиту проширили су се и ван граница парка.[7] Ловци су у више наврата нападали национални парк од 2010. године и убили неколико чувара.[1][3][7][18]
Због учесталих напада у парку су изграђене базе, набављен још један авион и оформљен тим за хитне интервенције назван Мамба.[3][7] До 1998. године 23 чувара су погинула штитећи парк, укључујући још 7 2007, 4 између 2008 и 2010. и 6 чувара 2012. године.[29]

Народи Чада прославили су педесетогодишњицу парка у фебруару 2014. године. Одржана је церемонија у част обележавања, а присуствовао јој је и председник Чада, Идрис Деби.[26]
Афрички паркови који су руководили Националним парко Закоума заслужни су за смањење лова и риболова, сече шуме као и за повећање популације слонова.[7][13]

Године 2016. у камповима у парку било је више од 5000 локалних становника. Наредних година отворено је више туристичких кампова и тиме повећан капацитет за пријем туриста.[29]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з Dymoke, Alex (13. 4. 2016). „Zakouma: a life-line for Chad's elephants”. The Independent. London: Independent Print Limited. ISSN 0951-9467. OCLC 185201487. Приступљено 25. 10. 2017. 
  2. ^ а б в г Antonínová, Markéta (30. 4. 2014). „Flying Over Zakouma National Park in Chad”. Great Elephant Census. Приступљено 25. 10. 2017. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж Formanek, Ingrid; Thompson, Nick (10. 4. 2015). „Conservation is war: Inside the battle to save Africa's elephants”. CNN. Приступљено 26. 10. 2017. 
  4. ^ а б в Granjon, Laurent; Houssin, Céline; Lecompte, Emilie; Angaya, Maho; César, Jean; Cornette, Raphaël; Dobigny, Gauthier; Denys, Christiane (септембар 2004). „Community ecology of the terrestrial small mammals of Zakouma National Park, Chad”. Acta Theriologica. 49 (2): 215—234. Приступљено 25. 10. 2017 — преко Springer Science+Business Media. 
  5. ^ Calenge, Clement; Maillard, Daniel; Gaillard, Jean-Michel; Merlot, Leon (јул 2002). „Elephant damage to trees of wooded savanna in Zakouma National Park, Chad”. Journal of Tropical Ecology. 18 (4): 599—614. Приступљено 26. 10. 2017. 
  6. ^ East, Rod (1990). Antelopes: Global Survey and Regional Action Plans, Part 3. International Union for Conservation of Nature. стр. 159. Приступљено 9. 11. 2017. 
  7. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л Nuwer, Rachel (2017). „The Rare African Park Where Elephants Are Thriving”. National Geographic. ISSN 0027-9358. OCLC 643483454. Приступљено 25. 10. 2017. 
  8. ^ а б „Chad battles poachers in war to save elephants”. The Times. Johannesburg: Times Media Group. 27. 4. 2013. Приступљено 9. 11. 2017. 
  9. ^ „Wildest in Africa.”. The Sunday Independent. Sekunjalo Investments. 15. 4. 2012. Архивирано из оригинала 30. 3. 2018. г. Приступљено 9. 11. 2017 — преко HighBeam Research. [Претплата неопходна (помоћ)]. 
  10. ^ „Celebrating Zakouma National Park”. Africa Geographic. 11. 3. 2015. Приступљено 7. 2. 2018. 
  11. ^ Bell, Colin (17. 3. 2015). „Black-breasted barbet spotted in Zakouma”. Africa Geographic. Приступљено 7. 2. 2018. 
  12. ^ „Breathing new life into Chad’s Zakouma National Park”. Africa Geographic. 4. 9. 2017. Архивирано из оригинала 30. 03. 2018. г. Приступљено 7. 2. 2018. 
  13. ^ а б в г „Chad extends key conservation area in national park”. The Citizen. Johannesburg: Caxton and CTP Publishers and Printers. 2017. Приступљено 26. 10. 2017. 
  14. ^ Hancock, Stephanie (31. 5. 2007). „Tourists brave Chad's wild territory”. BBC News. Приступљено 9. 11. 2017. 
  15. ^ а б в г д ђ е Del Rosario, Arrianne (8. 2. 2017). „Chad Zakouma National Park in Africa Offers Elephants Refuge from Poachers”. Tech Times. Приступљено 26. 10. 2017. 
  16. ^ а б „Poachers slaughter 100 elephants in Chad”. China Daily. 1. 9. 2006. Архивирано из оригинала 30. 3. 2018. г. Приступљено 9. 11. 2017 — преко HighBeam Research. [Претплата неопходна (помоћ)]. 
  17. ^ „Elephant Population Goes Down Alarmingly in Central Africa”. Hindustan Times. New Delhi: HT Media. 12. 12. 2008. OCLC 231696742. Архивирано из оригинала 30. 3. 2018. г. Приступљено 9. 11. 2017 — преко HighBeam Research. [Претплата неопходна (помоћ)]. 
  18. ^ а б в Gettleman, Jeffrey (31. 12. 2012). „Rangers in Isolated Central Africa Uncover Grim Cost of Protecting Wildlife”. The New York Times. The New York Times Company. ISSN 0362-4331. OCLC 1645522. Приступљено 26. 10. 2017. 
  19. ^ Leithead, Alastair (27. 12. 2017). „The country that brought its elephants back from the brink”. BBC News. Приступљено 7. 2. 2018. 
  20. ^ „Science; Notebook”. The Washington Post. Washington, D.C. 4. 9. 2006. ISSN 0190-8286. OCLC 2269358. Архивирано из оригинала 30. 3. 2018. г. Приступљено 9. 11. 2017 — преко HighBeam Research. [Претплата неопходна (помоћ)]. 
  21. ^ „Chad elephants come under attack from ivory poachers.”. The Mercury. Durban: Sekunjalo Investments. 8. 3. 2007. Архивирано из оригинала 30. 3. 2018. г. Приступљено 9. 11. 2017 — преко HighBeam Research. [Претплата неопходна (помоћ)]. 
  22. ^ Swingler, Shaun (10. 12. 2014). „Chad, Botswana Beacons of Hope”. Cape Times. Архивирано из оригинала 30. 3. 2018. г. Приступљено 9. 11. 2017 — преко HighBeam Research. [Претплата неопходна (помоћ)]. 
  23. ^ а б Smith, David (21. 8. 2015). „Black rhino to be reintroduced in Chad”. The Guardian. Guardian Media Group. Приступљено 25. 10. 2017. 
  24. ^ Gitau, Beatrice (21. 8. 2015). „How One Group Plans to Save Black Rhinos from Poachers in South Africa”. The Christian Science Monitor. Boston: Christian Science Publishing Society. ISSN 0882-7729. Архивирано из оригинала 30. 3. 2018. г. Приступљено 9. 11. 2017 — преко HighBeam Research. [Претплата неопходна (помоћ)]. 
  25. ^ „South Africa brings black rhinos back to Chad”. The Times. 9. 10. 2017. Архивирано из оригинала 30. 03. 2018. г. Приступљено 7. 2. 2018. 
  26. ^ а б „Chad marks Zakouma National Park anniversary”. The Washington Post. 21. 2. 2014. Приступљено 25. 10. 2017.  Note: Slides 1–7; 9–11.
  27. ^ Begley, Sharon (10. 3. 2008). „Extinction Trade”. Newsweek. ISSN 0028-9604. Архивирано из оригинала 30. 3. 2018. г. Приступљено 9. 11. 2017 — преко HighBeam Research. [Претплата неопходна (помоћ)]. 
  28. ^ „Bid for ivory ban to save our giants.”. Sunday Tribune. 3. 6. 2007. Архивирано из оригинала 30. 3. 2018. г. Приступљено 9. 11. 2017 — преко HighBeam Research. [Претплата неопходна (помоћ)]. 
  29. ^ а б в Roberts, Sophy (30. 1. 2015). „Up close with elephants in Chad”. Financial Times. London. ISSN 0307-1766. Приступљено 7. 11. 2017. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Национални_парк_Закоума&oldid=26948270”