Ноеми Киш

С Википедије, слободне енциклопедије
Ноеми Киш
Ноеми Киш
Лични подаци
Пуно имеНоеми Киш
Датум рођења(1974{{month}}{{{day}}})1974. (49/50 год.)
Место рођењаГеделе, НР Мађарска
Књижевни рад
Најважнија делаВежбе пејзажа, Гранични случајеви, Транс

Ноеми Киш (мађ. Kiss Noémi, рођена 1974. у Геделу) је мађарска списатељица, чија су дела превођена на енглески, немачки, бугарски, румунски и српски језик. Немачка штампа сматрала је Киш једним од најперспективнијих писаца њене генерације.[1][2][3]

Биографија[уреди | уреди извор]

Киш је студирала компаративну књижевност, социологију и мађарске студије на Универзитету у Констанцу у Немачкој, као и на Универзитету у Мишколцу у Мађарској, где је предавач од 2000. године. Докторирала је на Универзитету у Мишколцу 2003. године за дисертацију о Паулу Целану, објављену под насловом Határhelyzetek. Paul Celan költészete és magyar recepciója (Гранични случајеви: поезија Пола Целана и њена мађарска рецепција). Киш редовно објављује кратке приче, измишљене путописе о источној Европи, и есеје о фотографији и књижевности. [4]

Она је ванредни професор на Католичком универзитету Естерхази Карољ у Јегри од јесени 2023.

Она је писац и путник. Њена фикција приказује независне и рањиве женске фигуре, које понекад флертују са ексцентричним, али се чешће боре у превише познатим окружењима. Њен роман Sovány angyalok (Танки анђели, 2015) прича причу о убиству злостављане жене, Ikeranya (Мајка близанаца, 2013) тражи нови језик да говори о трудноћи и мајчинству, док Trans (Транс, 2006) авантуре у области сексуалности, гранична искуства, промене улога. Њена најновија књига Balaton (Балатон, 2020) приказује скривене тензије испод површине мултикултуралног и безнадежно парохијског окружења најпопуларнијег летовалишта 1980-их у Мађарској током последњих година диктатуре из угла младих приповедача прича. Дело које је потом објављено је друго, проширено издање Rongyos ékszerdoboz (Отрцана кутија за накит, 2018; прво издање, 2009), збирка источноевропских путописа који балансирају на ивици фикције и фантастике. Киш такође предаје књижевност на Универзитету у Мишколцу, њене академске књиге укључују истраживање фотографије и књижевности, као и монографију о Паулу Целану.

Киш често присуствује међународним књижевним фестивалима, између осталих у Берлину, Грацу, Хамбургу, Кремсу, Темишвару, Русеу. Године 2009. била је сарадник на Literarisches Colloquium in Berlin у Берлину [5], а 2013/2014. била је резиденцијални писац у Цириху. [6]

Киш је мајка близанаца, дечака и девојчице рођених 2010. [1] Са породицом живи у Будимпешти.

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Tájgyakorlatok (Вежбе пејзажа), Будимпешта, JAK-Kijárat, 2003. (кратке приче)
  • Határhelyzetek. Paul Celan költészete és magyar recepciója (Гранични случајеви: поезија Пола Целана и њена мађарска рецепција), Будимпешта, Anonymous, 2003.
  • Trans, Будимпешта: Magvető, 2006. (кратке приче)
  • Was geschah während wir schliefen, Берлин: Matthes und Seitz, 2009. (на немачком)
  • Транс, Београд: Агора, 2007. (на српском)
  • Rongyos ékszerdoboz (Отрцана кутија за накит), Будимпешта: Magvető, 2009. (кратке приче/путопис)
  • Schäbiges Schmuckkästchen. Resien in den Osten Europas, Берлин/Минхен/Цирих: Europa Verlag, 2014. (кратке приче/путопис) (на немачком)
  • Fotográfia és irodalom, Мишколц: Műút, 2011. (есеји о фотографији и књижевности)
  • Ikeranya, Будимпешта, Magvető, 2013. (кратке приче)
  • Sovány angyalok, Будимпешта, Magvető, 2015. (Роман)
  • Lámpaoltó Pöttyös néni, Будимпешта, Pagony, 2018. (књига за децу)
  • Rongyos ékszerdoboz - Utazások Kelet-Európában II, Magvető, 2018. (кратке приче/путопис)
  • Balaton, Magvető, Будимпешта: Magvető 2020. (кратке приче)
  • Balaton, Europa Verlag, Минхен, 2021. (кратке приче)
  • A Bálna és a Srác, Pagony Kiadó , 2021. (књига за децу)
  • Karácsony a Dunán, Novellák , 2022. (кратке приче)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Erich Follath: Hauptstadt der Träume.DER SPIEGEL 41/2010 (German)
  2. ^ Olga Hochweis: Kämpferisch und sanft. Die Schriftstellerin Noemi Kiss im Porträt. Deutschlandradio Kultur, Radiofeuilleton Profil 2009-9-12 (German)
  3. ^ Stefanie Peter: Noémi Kiss: Was geschah, während wir schliefen. Unterwegs mit der transsexuellen Eisenbahn. FAZ 2009-6-20 (German)
  4. ^ „Noémi Kiss — internationales literaturfestival berlin”. www.literaturfestival.com. 
  5. ^ http://www.lcb.de/gaeste/2009.htm (retrieved 2014-12-9)
  6. ^ Felix Werner: Noémi Kiss für sechs Monate in Zürich at buchmagazin.ch on 2013-11-28

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ноеми_Киш&oldid=27704141”