Тенеси

Из Википедије, слободне енциклопедије
Тенеси
Држава Тенеси
Застава Грб
Застава Грб
Положај
Главни град Нешвил
Највећи град Мемфис
Гувернер Бил Хаслам
Службени језик енглески
Површина 109.247 km²
 - Копнена 106.846 km²
 - Водена 2.400 km²
Становништво 2008.
 - Број 6.214.888
 - Густина становништва 53,29 ст./km²
Временска зона Eastern: UTC-5/-4 (источни део)
Central: UTC-6/-5(средњи и западни део)
Проглашење за савезну државу САД
 - Датум 1. јун 1796.
 - Поредак 16.
Географска дужина 81°39′W — 90°19′W
Географска ширина 34°59′N — 36°41′N
Ширина 195 km
Дужина 710 km
Висина
 - Највиша 2026 m
 - Најнижа 54 m
Скраћенице
 - Поштанска TN
 - ИСО 3166-2 US-TN
Веб-сајт www.tennessee.gov

Тенеси (енгл. Tennessee) је савезна држава САД, која се налази у њеном источном делу. Површина државе је 109.247 km², а број становника по попису из 2000. је 5.689.283. Главни град је Нешвил, други по величини, а највећи је Мемфис са 670,902 становника. Тенеси је ступио у САД 1796. године, као шеснаеста држава.

Тенеси се састоји од 95 округа. Убраја се у јужне савезне државе. Назив Тенеси од појма Танаси, назива једног индијанског насеља на реци Мали Тенеси. Један од надимака државе је Држава добровољаца. Овај назив потиче из времена Америчког рата за независност у којем су учествовали бројни грађани Тенесија као добровољци.

Географске одлике[уреди]

Планински масив Апалачи доминира источним делом државе, а река Мисисипи означава западну границу државе. Држава Тенеси има 6.214.888 становника, по том критеријуму је 17. америчка држава, и површину од 42169 км² по том критеријуму је 36 држава. Тенеси граничи са осам савезних држава: Кентаки и Вирџинија су на северу; Северна Каролина на истоку; Џорџија, Алабама и Мисисипи на југу, те Арканзас и Мисури на западу. Клима је умерено континентална, а на југу прелази у суптропску. Годишња количина падавина је 1 000 мм. Главни водоток је река Тенеси с притокама и вештачким језерима, као лева притока Охаја у сливу Мисисипија. Тенеси је индустријско-пољопривредна земља. Има развијену металургију, црну и обојену (алуминијум), стројоградња, хемијска индустрија, гуме, текстили, прехрамбена индустрија и др. Преовладавају поседи средње величине - просечна величина: 56 ha. Развијена пољопривреда (памук, дуван, соја, кукуруз и др.). Рељеф је већином низински, осим на истоку где постоје нешто већа узвишења.

Историја[уреди]

Подручје данашњег Тенесија су насељавала индијанска племена од пре 11.000 година. У времену између 1539. и 1543. године, подручје источно од реке Мисисипи је истраживао шпански истраживач Ернандо де Сото. Током насељавања европских колониста, већина домородаца је протерана према југу и западу, нарочито племена Мускоги и Yуцхи. До оснивања савезне државе Тенеси, подручје је било у склопу Северне Каролине, познато и као Југозападна територија. Дуго времена, ово подручје је важило као област у којој нема владавине закона, јер влада Северне Каролине није могла да успостави одрживу законодавну и судску власт. У периоду од 1785. до 1790. године уследили су први покушаји да се Тенеси прогласи савезном америчком државом. На северу данашњег Тенесија основан је град Франклин. Након пет година сталних свађа и препуцавања са владом Северне Каролине, те честих упада индијанских племена, новоформирана влада у граду Гренвил се распала, те подручје Тенесија поново потпада под власт Северне Каролине.

Тенеси постаје савезна америчка држава путем одлуке Сената 1. јуна 1796. године као 16. држава. Између 1838. и 1839. године, око 17.000 Чероки Индијанаца који су преостали на територији Тенесија је протерана на запад Арканзаса. Овај чин је познат и као Стаза суза.

Као последња јужна држава која се одвојила од САД током америчког грађанског рата, Тенеси се 2. јуна 1861. године припојио Конфедеративним Америчким Државама. Након грађанског рата, донесен је нови Устав 22. фебруара 1865. године којим је укинуто ропство те је 18. јуна 1866. године ратифициран Четрнаести амандман на Устав САД. Тиме је Тенеси постао прва држава југа која се поново припојила Сједињеним Америчким Државама (24. јула 1866. године). На почетку 19. века, Тенеси је био држава из које су долазиле најпиторескније фигуре америчке историје: Дејви Крокет, Ендру Џексон и Сем Хјустон. У 20. веку, Тенеси је доживео снажни развој привреде и индустрије. 1960-их и 1970-их година, држава је била жариште покрета за људска права.

Становништво[уреди]

Становништво чини 79,2% белаца, 16,8% афроамериканаца, 3,1% средњоамеричког и латиноамеричког порекла, 1,3% азијског порекла и 0,3% индијанског порекла.

Религије[уреди]

Главне верске заједнице у 2000. години су биле: Јужна баптистичка конвенција са 1.414.199 верника, Уједињена методистичка црква са 393.994 верника, Христова црква са 216.648 верника , те Католичка црква са 183.161 верника. Постоји велики број других секти, углавном протестантски орјентисаних.

Старосна структура становништва[уреди]

Старосна структура становништва Тенесија је следећа:

  • до 18 година старости: 1.447.050 (24,0 %)
  • од 18 до 64 године: 3.824.660 (63,3 %)
  • више од 65 година: 767.093 (12,7 %)

Просечна старост износи 37,2 године, док су 48,9% становништва мушкарци, а 51,1% жене.

Етничке групе[уреди]

Индијанци: Чероке, Каскинампо, Шони и Тали. Од припадника других домородачких племена на територију Тенесија долазили су и: Цатаwба, Цхиаха, Чикаси, Тускегее, Yуцхи и можда Офогоула.

Највећи градови[уреди]

Мемфис
Мемфис
Нешвил
Нешвил
Поредак Град Популација Ноксвил
Ноксвил
Чатануга
Чатануга
1 Мемфис 650.100
2 Нешвил 569.892
3 Ноксвил 173.890
4 Чатануга 155.554
5 Кларксвил 103.455
6 Мурфризборо 68.816
7 Џексон 59.643
8 Џонсон Сити 55.469
9 Кингспорт 44.905
10 Френклин 41.842



Образовање[уреди]

У Теннессееију постоји неколико значајних високошколских установа, као што су:

Политика[уреди]

Тенесија је 60-их година 20. века био средиште покрета за грађанска права црнаца, који је досегао свој врхунац 1968. године атентатом на Мартина Лутера Кинга у Мемфису. Политичка атмосфера у Тенесију се променила раније него у другим јужњачким државама. Путем владине организације Теннессее Валлеy Аутхоритy омогућена је ранија индустријализација, а тиме и модерније уређено друштво, више него у Мисисипију и Алабами. Јужњачки конзервативни демократи су изгубили политичку моћ у Тенесију већ у време покрета за грађанска права. Оснаживање републиканаца је отпочело с председничким изборима 1952. Од тада, демократи су освојили изборе само 1964., 1976., те у време мандата Била Клинтона 1992. и 1996. године. Матична земља Ала Гора, данас се сматра претежно конзервативна. Изборно тело Тенесија при председничким изборима чини једанаест гласова. Пре 1980. године било их је десет.

Привреда[уреди]

Реални бруто домаћи производ по становнику је 2006. године износио 33.825 долара (државни просек: 37.899 $, по ГДП међу 50 савезних држава Тенеси је на 31. месту). Битан економски потицај је дошао од стране Теннессее Валлеy Аутхоритy, што је довело до развоја производње електричне енергије, инфраструктуре и индустријализације. Нарочито су доста развијене хемијска, машинска и аутоиндустрија, текстилна и дрвна индустрија, узгој дувана, памука, соје и кукуруза, шумарство и рударство, највећим делом копају се руде цинка, фосфати, угаљ и пирит, а у великој мери развијен је и туризам.

Култура[уреди]

Тенеси се сматра „колевком“ блуза и рокенрола (Мемфис), као и кантри музике (Нешвил). Познат је и по чувеним типовима вискија (Џек Денијелс и Џорџ Дикел). Своје прве радове током 1950-их снимили су музичари попут; Елвиса Преслија, Џонија Кеша, Карла Перкинса, Џерија Ли Луиса, Роја Орбисона и Чарлија Рајха.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :