Петар Шимић

С Википедије, слободне енциклопедије
Петар Шимић
Лични подаци
Датум рођења(1932-04-28)28. април 1932.
Место рођењаБихаћ, Краљевина Југославија
Датум смрти11. април 1990.(1990-04-11) (57 год.)
Место смртиБеоград, СР Србија, СФР Југославија
Професијавојно лице,
друштвено-политички радник
Члан КПЈ од1948.
Војна каријера
СлужбаЈугословенска народна армија
19561990.
Чинадмирал
председник Комитета Организације СК у ЈНА
Период22. април 198811. април 1990.
ПретходникГеоргије Јовичић
НаследникБожидар Грубишић

Одликовања
Орден братства и јединства са златним венцем Орден југословенске заставе са златним венцем Орден народне армије са златном звездом
Орден за војне заслуге са златним мачевима Орден народне армије са сребрном звездом Орден за војне заслуге са сребрним мачевима

Петар Шимић (Бихаћ, 28. април 1932Београд, 11. април 1990) био је адмирал ЈНА и друштвено-политички радник СФР Југославије.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 28. априла 1932. у Бихаћу, у радничкој породици. Након завршетка основне и средње школе, 1951. уписао је Вишу војнопопомрску академију у Сплиту. Као најбољи у класи, на почетку војничке каријере, распоређен је на Галеб, школски брод Југословенске ратне морнарице и резиденцијалну јахту председника ФНРЈ Јосипа Броза Тита.[1]

Након службе на Галебу, налазио се на наставничким дужностима и службовао у гардијском морнаричком одреду. Упоредо се школовао на високим војним школама, а завршио је и Вишу школу политичких наука. У Југословенској ратној моранрици налазио се на дужнсотима — начелника Штава војнопоморског сектора, помоћника команданта Војнопоморске области, председника Комитета Организације СК у ЈРМ, начелника политичке управе Савезног секретаријата за народну одбрану, помоћника савезног секретара за народну одбрану адмирала флоте Бранка Мамуле и др. Маја 1988. изабран је за председника Комитета Организације СК у ЈНА и аутоматски постао члан Председништва Централног комитета СКЈ.[1]

Као припадник ЈНА, заједно са другим генералима, представљао је „тврду струју” унутар Савеза комуниста и оштро се противио деполитизацији Југословенске народне армије, као и могућности раздруживања Југославије. На састанку код начелника Генералштаба ЈНА Благоја Аџића, 7. априла 1990, на коме се разговарало о актуелној политичкој ситуацији и будућности југословенске федерације, добио је излив крви у мозак, након чега је пренет на Војномедицинску акадмију (ВМА), где је преминуо 11. априла 1990. године.[2][1] Сахрањен је 13. априла на гробљу Ловинац у Сплиту.[3]

Одликован је Орденом братства и јединства са златним венцем, Орденом југословенске заставе са златним венцем, Орденом народне армије са златном звездом и Орденом за војне заслуге са златним мачевима.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г „Jučer u Beogradu: Umro admiral Petar Šimić”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 12. 4. 1990. стр. 3. 
  2. ^ „Zbog naglog izljeva krvi u mozak: Operiran general Šimić”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 9. 4. 1990. стр. 32. 
  3. ^ „Čovjek širokih vidika i velikog plemenitog srca”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 14. 4. 1990. стр. 4.