Пиа Млакар

С Википедије, слободне енциклопедије
Пиа Млакар
Пиа и Пино Млакар.
Лични подаци
Датум рођења(1908-12-28)28. децембар 1908.
Место рођењаХамбург, Краљевина Пруска
Датум смрти24. март 2000.(2000-03-24) (91 год.)
Место смртиЉубљана, Словенија
ДржављанствоСловенија, СФРЈ, Краљевина Југославија, Краљевина Пруска
ОбразовањеКореографски институт Рудолф Лабан
Занимањекореограф, балерина
Породица
СупружникПино Млакар
Уметнички рад
ПољеБалет
Правацмодерни експресионизам, романтика и класика.
НаградеПрешернова награда 1949 и 1978

Пиа Млакар (Хамбург, 28. децембар 1908 – Љубљана, 24. март 2000) била је словеначка плесачица и кореографкиња. Пиа је била немачког порекла и право име јој је било Марија Луиз Шолц.[1] Одрасла је у породици интелектуалаца, а и сама је била образована. У Дрездену је завршила Лицеј – женску гимназију. Школовала се код Рудолфа вон Лабана, у његовом кореографском институту у Берлину и кореографкиње руског порекла Јелене Пољакове у Београду.[1] Њен целокупни опус и уметнички развој тесно је повезан са њеним мужем, такође плесачем, Пином Млакаром, за кога се удала 1929. године.

Каријера[уреди | уреди извор]

Најава наступа Пије и Пина Млакар у Задужбини Илије М. Коларца, 10. новембра 1933 године.

Прве ангажмане имала је у Дармштату као члан балетског ансамбла у Ландестеатру, а од 1930. је у Фридрихстеатру у Десауу наступала као солисткиња.[1] Наступала је и у Цириху, где се посебно истакла улогом Јеле у комаду Франа Лотке, Ђаво у селу. Од 1946. до 1952. и од 1954. до 1960. је, заједно са мужем, била на челу балетске трупе СНГ у Љубљани, а у међувремену, од 1952. до 1954. године на челу балетске трупе театра у Минхену.[2]

Била је плесачица велике изражајности, споја модерног експресионизма, романтике и класике. На почетку каријере плесала је главне улоге у балетима, за које је осмишљавала кореографије заједно са супругом Пином.[1]

Као играчки пар су гостовали у Новом Саду, где је 17. марта 1933 године одржано Концертно вече – вече Млакаревих игара у дворани хотела Слобода, у организацији новосадског Црвеног крста.[2] Са својим концертним програмом, под називом Млада пота, представили су се крајем 1932. у више градова у земљи, као и у Прагу и Цириху.[2] У више наврата заједно са мужем је наступала у Задужбини Илије М. Коларца у Београду.[3][4]

Пиа је добитница многобројних признања за своје уметничко стваралаштво, а са Пином је два пута награђена Прешерновом наградом, 1949. и 1978. године.[2]

Улоге[уреди | уреди извор]

Програм концерта Пина и Пие Млакар, који се одржао 19. фебруара 1948 године у Задужбини Илије М. Коларца.

Пиа и Пино Млакар су заједно поставили око 30 балета, од којих 12 целовечерњих, који су извођени да домаћим и страним сценама[2]. Нека од дела у којима је наступала су:

  • Кнегиња, у балету Франа Лотке Балада о једној средњовјековној љубави, који је награђен бронзаном медаљом на првом светском такмичењу кореографа у Паризу 1932. године.
  • Херц дама, у балету Игора Стравинског Игра карата (1938)
  • Прва жена, у Бетовеновом делу Прометејева бића (1938)
  • Самосталне кореографије су Плесач у оковима, коју је извела без музичке пратње (1956) и Дафнис и Хлое Мориса Равела (Љубљана, 1960)

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г „Mlakar Pia”. Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje. Приступљено 28. 03. 2022. 
  2. ^ а б в г д „Млакар Пиа”. Енциклопедија Српског народног позоришта. Приступљено 28. 03. 2022. 
  3. ^ Програм концерта Пије и Пина Млакар у Задужбини Илије М. Коларца (1933), Београд
  4. ^ Програм концерта Балетских уметника Млакар у Задужбини Илије М. Коларца (1948), Београд
Пиа Млакар на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пиа_Млакар&oldid=27375070”