Мануел де Фаља
| Мануел де Фаља | |
|---|---|
|
|
|
| Информације | |
| Датум рођења | 23. новембар 1876. |
| Датум смрти | 14. новембар 1946. |
| Дела | |
Мануел де Фаља (шп. Manuel de Falla; , 23. новембар 1876 — , 14. новембар 1946) је био шпански композитор.
Живот [уреди]
Мануел де Фаља је рођен у Кадизу. Прве музичке инструкције пружила му је мајка. Часове клавира имао је од своје девете године. Деведесетих година 19. века студирао је музику у Мадриду: клавир код Хосеа Трага (Jose Trago) и композицију код Фелипеа Педреља (Felipe Pedrell). Године 1899. добио је прву награду на клавирском такмичењу. Исте године свом презимену је додао де.
Током боравка у Мадриду заинтересовао се за шпанску народну музику, посебно за андалузијски фламенко. Њен утицај се снажно осети у већини његових дела. Године 1905. написао је своје прво значајно дело, оперу у једном чину Кратак живот (La vida breve), која је први пут изведена 1913. године.
Де Фаља је од 1907. до 1914. године боравио у Паризу, где је упознао велики број композитора који су утицали на његов стил, међу којима импресионисте Клода Дебисија (Claude Debussy) и Мориса Равела (Maurice Ravel). Од шпанских композитора на њега је највише утицао Исак Албениз. У предвечерје Првог светског рата враћа се у Мадрид. Тада Мануел де Фаља улази у зрелу фазу стваралаштва.
У Мадриду је компоновао неколико својих најбољих дела, међу којима се издвајају следећа:
- Љубав чаробница (El amor brujo, 1915), балет
- Ноћи у вртовима Шпаније (Noches en los jardines de España, 1916), композиције за клавир и оркестар
- Тророги шешир (El sombrero de tres picos, 1917), балет
Од 1921. до 1939. године Мануел де Фаља је живео у Гранади, где је компоновао луткарску оперу Луткарско позориште мајстора Педра (El retablo de maese Pedro, 1923) и Концерт за чембало и камерни ансамбл (1926). У овим делима је мањи утицај шпанске народне музике, а већи неокласицизма.
Де Фаља је у Гранади започео рад на оркестарској кантати Антлантида, коју је сматрао својим најважнијим делом. Наставио је рад на кантати након што се 1939. године преселио у Аргентину. Дело је остало недовршено.
Де Фаља је покушао да спречи убиство песника Федерика Гарсије Лорке, који је био његов близак пријатељ. Након победе Франциска Франка у Шпанском грађанском рату, Мануел де Фаља је напустио Шпанију и отишао у Аргентину.
Мануел де Фаља је умро у Алта Грасији, у аргентинској провинцији Кордоба. Године 1947. његови посмртни остаци су пренети у Шпанију и положени у катедралу у Кадизу.
Музика [уреди]
- Драмска дела
- El conde de Villamediana ("Гроф од Виљамедијане") - сарсуела (изгубљена), 1887.
- La casa de tócame Roque ("Луда кућа") - сарсуела (изгубљена), 1900.
- Limosna de amor ("Љубавна милостиња") - сарсуела 1901-1902.
- Los amores de la Iñes ("Ињесине љубави") - сарсуела, 1902.
- El cornetin de órdenes ("Војна труба") - сарсуела, око 1903.
- La cruz de Malta ("Малтешки крст") - сарсуела, око 1903.
- Prisionero de guerra ("Ратни заробљеник") - сарсуела, око 1903-1904.
- La vida breve ("Кратак живот") - лирска драма, 1904-1905.
- El amor brujo ("Љубав чаробница") - балет, 1914-1925.
- Soleá ("Солеа") - опера, 1916.
- El sombrero de tres picos ("Тророги шешир") - балет, 1916-1917.
- El Fuego fatuo ("Варљива светлост") - опера (недовршена), 1918-1919.
- El retablo de maese Pedro ("Луткарско позориште мајстора Педра") - луткарска опера, 1919-1923.
- Auto de los reyes magos ("Приказ мудраца са истока") - опера, 1923.
- El gran teatro del mundo ("Велико светско позориште") - опера, 1927.
- La vuelta de Egipto ("Повратак из Египта") - опера, 1935.
- Atlántida ("Атлантида") - кантата (недовршена), 1927–1946.
- Оркестарска дела
- Noches en los jardines de España ("Ноћи у вртовима Шпаније") - за клавир и оркестар, око 1909-1916.
- Homenajes ("Омажи") - за оркестар, 1938-39.
- Клавирска дела
- Nocturno ("Ноктурно") - 1896.
- Serenata andaluza ("Андалуска серенада") - 1900.
- Canción ("Песма") - 1900.
- Vals-capricho ("Валцер-капричо") - 1900.
- Cortejo de gnomos ("Поворка гномова") - 1901.
- Hoja de album ("Страница из албума") - 1902.
- Allegro de concierto ("Концертни алегро") - 1903-1904.
- Cuatro piezas españolas ("Четири шпанска комада") - 1906-09.
- Fantasía bética ("Бетичка фантазија") - 1919.
- Canto de los remeros de Volga ("Песма веслача на Волги") - 1922.
- Pour le tombeau de Paul Dukas - 1935.
- Дела за камерне ансамбле и соло инструменте
- Melodía para violonchelo y piano ("Мелодија за виолончело и клавир") - 1897.
- Pieza en Do mayor y Romanza ("Комад у Ц-дуру и Романса") – за виолончело и клавир, 1898.
- Fanfare pour une fête ("Фанфаре за светковину") – за две трубе, тимпан и добош, 1921.
- Concierto para clavecín, flauta, oboe, clarinete, violín y violonchelo ("Концерт за чембало, флауту, обоу, кларинет, виолину и виолончело") - око 1923–1926
- Fanfare sobre el nombre de Arbós ("Фанфаре о пореклу имена Аробос") - за трубе, хорне и бубњеве, 1934.
- Вокална дела
- Preludios ("Прелудијуми") - за глас и главир, око 1900.
- Dos Rimas ("Две Риме") - за глас и главир, око 1900.
- Tus ojillos negros ("Твоје црне очице") - за глас и главир, 1902-1903.
- Cantares de Nochebuena ("Песме Бадње вечери") - за глас и главир, 1903-1904.
- Trois mélodies ("Три мелодије") - за глас и клавир, 1909-1910.
- Siete canciones populares españolas ("Седам шпанских народних песама") - за глас и клавир, 1914.
- Oración de las madres que tienen a sus hijos en brazos ("Молитва мајки са децом у наручју"), 1914.
- El pan de Ronda que sabe a verdad ("Хлеб из Ронде са укусом истине") - за глас и клавир, 1915.
- Psyché ("Психа") - за глас, флауту, харфу, виолину и виолончело, 1924.
- Soneto a Córdoba ("Сонет за Кордову") - за глас и харфу (или клавир), 1927.
- Sinite parvulos - за три дечја гласа, 1932.
- Balada de Mallorca ("Балада о Мајорки") - за хор, 1933.
- Invocatio ad individuam Trinitatem - за три женска гласа, 1935.
- Himno marcial ("Борбена химна"), 1937.
Спољашње везе [уреди]
- Фондација Мануел де Фаља
- Дела Мануела де Фаље - MP3 формат
- Дела Мануела де Фаље - MIDI формат
- Ритуална игра ватре
