Иван Гундулић — разлика између измена

Иван Гундулић
Иван Гундулић
	Иван Гундулић
Датум рођења	9. јануар 1589.
Место рођења	Дубровник, Дубровачка република
Датум смрти	8. децембар 1638. (49 год.)
Место смрти	Дубровник, Дубровачка република

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 4. децембар 2013. у 23:09

Иван Џиво Гундулић (итал. Giovanni Francesco Gondola, надимак Мачица; 9. јануар 1589 — 8. децембар 1638) је био један од најзначајнијих песника српског порекла^[1] у Дубровачкој републици. Познат је по епу Осман, који представља најзначајније дело дубровачке књижевности и најуспелији словенски барокни еп^[2], као и по пасторалном делу Дубравка. САНУ га је уврстила међу 100 најзнаменитијих Срба, док се у Хрватској сматра једним од најзначајнијих хрватских песника.

Биографија

Гундулић је рођен у властелинској породици као најстарији син Франа Гундулића и Џиве Градић. Породица Гундулић била је позната још у 13. веку, а њени чланови обављали су разне државно-административне послове у Дубровнику и околини. Иван Гундулић је имао три сина, од којих је један био песник, а један маршал аустријске војске.

Век је провео као чиновник републике, скоро на свима положајима. Два пута је био кнез у Конавлима, прво 1615 — 1616, а други пут 1619. године^[а]. Постаје сенатор^[3] 1636. године, а 1638. изабран је за члана Малог већа, али је умро пре него је стварно ушао у то највише управно тело Републике. Осим тога постао је и члан напуљске књижевне „Академије доконих“. После кратке болести умире децембра исте године. Сахрањен је у фрањевачкој цркви у Дубровнику.

Потомци Гундулића бивају протерани из Дуборвника као Срби-католици почетком 20. века^{[тражи се извор]}

Дела

Џиво Гундулић је био веома плодан писац, један од најзнаменитијих писаца дубровачког барока. Већ у младости Гундулић почиње да се бави књижевним стваралаштвом, претежно световног карактера. У наредном периоду мање се бави стварањем дела световног карактера и почиње да пише дела духовног карактера. Пишући, Гундулић веома често у својим делима користи копулацију, књижевну фигуру која је и данас непозната српском језику.

Његова најважнија дела су: еп Осман, побожни спев „Сузе сина разметнога“ и пастирска игра (пасторала) „Дубравка“. Написао је велики број митолошких драма. Сачуване су кратке драмске сцене „Дијана и Армида“, прерада „Просерпина уграбљена“ и превод „Аријадна“. Остале су изгубљене. Поред тога, преводио је и „псалме Давидове“, седам на броју. Њих је штампао заједно са побожном песмом „Од величанства Божијех“.

Рефлексивно-религиозни спев Сузе сина разметнога, рађен према „Сузама светога Петра“ од италијанског песника Тансила, можда је његово најбоље дело, иако није највеће. Штампан је у Венецији 1622. године, а друго издање, због велике читаности, излази већ наредне године. Мотив је позната библијска прича о блудном сину, приказана у монологу, снажном песничком инспирацијом и у раскошном руху ренесансне поетике. Песма је епска само по дужини, у ствари ту нема епске радње и причања догађаја, већ је цела песма болна и лична исповест младићких грехова, сазнања и покајања. Вероватно да му је библијска личност послужила као згодна алегорија за исказ сопствених проживљавања. Песма је сва у лирском заносу, проткана филозофским опажањима о ништавилу телесног задовољства и пролазности среће. Стил је веома раскошан, пун лепих антитеза и метафора. Дикција је крепка и узвишена, у складу са предметом. Са чисто формалне стране Гундулић је унео једну новину: строфу од шест стихова осмерца. Као сва Гундулићева дела, тако и ово има известан етички значај, наиме да живот почива на скромности и да је духовно задовољство изнад чулног и пролазног.

„Дубравка" је пастирска игра, испевана под утицајем италијанске пасторалне поезије. Први пут је изведена 1628. године пред дубровачком публиком. У овој пасторали Гундулић слави брак из љубави, поштење и честитост. Та етичка мисао је овде представљена у алегоричној форми. Гундулић је предмет поставио на националну основу, јер се радња одиграва у Дубровнику. Он је Дубровчане приказао симболично: као виле и пастире. На дан св. Влаха, заштитника Дубровника, обичај је био да најлепши момак узме најлепшу девојку. Пастир Миљенко је тај момак, а девојка пастирица Дубравка. Судије буду поткупљене и Дубравку доделе ружном и старом Грдану, али због срџбе Божије то буде на време откривено и Дубравка полази за Миљенка. У почетку пасторале хор пастира и вила слави слободу и једнакост „дубраве“ (Дубровника), а на крају пастири славе тријумф чисте љубави и поштења над материјалним богатством.

Напомене

^ Сачувано је његово писмо од 19. јуна 1619. године у коме се жали на кријумчаре вина на простору под његовим надзором.

Референце

^ Група аутора, 100 најзнаменитијих Срба, Београд,1993.г.
^ Александар Милановић, „Кратка историја српског књижевног језика“, Београд 2004. ISBN 86-17-11104-6
^ Иван Гундулић / Краљ од пјесника, ур. Дуња Фалишевац, Мозаик књига, Загреб, 2005., стр. 7;

Литература

Милан Решетар, Гундулићев „Осман“, Братство, XVIII, 1923.
Исидора Секулић, Ивана Гундулића Сузе сина разметнога, Џиво Гундулић, Сузе сина разметнога, Београд, 1979.
Мирослав Пантић, Поетика Гундулићевог „Османа“, Мирослав Пантић, Сусрети с прошлошћу, Београд, 1984.
Злата Бојовић, Џиво Гундулић краљ илирске поезије, Београд, 1990.
Злата Бојовић, Осман Џива Гундулића, Београд, 1995.

Спољашње везе

[3] Сачувано је његово писмо од 19. јуна 1619. године у коме се жали на кријумчаре вина на простору под његовим надзором.

[Пешак-1] Група аутора, 100 најзнаменитијих Срба, Београд,1993.г.

[Аца-2] Александар Милановић, „Кратка историја српског књижевног језика“, Београд 2004. ISBN 86-17-11104-6

[4] Иван Гундулић / Краљ од пјесника, ур. Дуња Фалишевац, Мозаик књига, Загреб, 2005., стр. 7;

[1]

[2]

[а]

[3]

@@ Ред 16: / Ред 16: @@
 | женски_пол          =
 }}
-'''Иван ''Џиво'' Гундулић''' ({{јез-ита|Giovanni Francesco Gondola}}, надимак ''Мачица''; [[9. јануар]] [[1589]] — [[8. децембар]] [[1638]]) је био један од најзначајнијих песника [[Дубровачка република|Дубровачке републике]]. Познат је по [[еп]]у ''[[Осман (еп)|Осман]]'', који представља најзначајније дело [[Дубровачка књижевност|дубровачке књижевности]] и најуспелији [[Словени|словенски]] [[барок]]ни еп<ref name="Аца">Александар Милановић, ''„Кратка историја српског књижевног језика“'', [[Београд]] [[2004]]. ISBN 86-17-11104-6</ref>, као и по пасторалном делу ''[[Дубравка (Иван Гундулић)|Дубравка]]''. [[Српска академија наука и уметности|САНУ]] га је уврстила међу [[100 најзнаменитијих Срба (књига)|100 најзнаменитијих Срба]], док се у [[Хрватска|Хрватској]] сматра једним од најзначајнијих хрватских песника.
+'''Иван ''Џиво'' Гундулић''' ({{јез-ита|Giovanni Francesco Gondola}}, надимак ''Мачица''; [[9. јануар]] [[1589]] — [[8. децембар]] [[1638]]) је био један од најзначајнијих песника [[Србин|српског]] порекла<ref name="Пешак">Група аутора, 100 најзнаменитијих Срба,  Београд,1993.г.</ref>  у [[Дубровачка република|Дубровачкој републици]]. Познат је по [[еп]]у ''[[Осман (еп)|Осман]]'', који представља најзначајније дело [[Дубровачка књижевност|дубровачке књижевности]] и најуспелији [[Словени|словенски]] [[барок]]ни еп<ref name="Аца">Александар Милановић, ''„Кратка историја српског књижевног језика“'', [[Београд]] [[2004]]. ISBN 86-17-11104-6</ref>, као и по пасторалном делу ''[[Дубравка (Иван Гундулић)|Дубравка]]''. [[Српска академија наука и уметности|САНУ]] га је уврстила међу [[100 најзнаменитијих Срба (књига)|100 најзнаменитијих Срба]], док се у [[Хрватска|Хрватској]] сматра једним од најзначајнијих хрватских песника.
 == Биографија ==