Рача (Бајина Башта)

Рача
Рача;
	Насеље Рача и манастир Рача
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Златиборски
Општина	Бајина Башта
Становништво
— 2011.	591
Географске карактеристике
Координате	43° 55′ 18″ С; 19° 33′ 12″ И / 43.9217° С; 19.5533° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	573 m
	Рача Рача на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	031
Регистарска ознака	BB

Рача је насеље у Србији у општини Бајина Башта у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 591 становника. Атар села Раче чини цео слив реке Раче.

На подручју Раче налази се манастир Рача, задужбина краља Драгутина. Садашњу цркву подигао 1795. године архимандрит Хаџи Мелентије Стевановић.

О селу[уреди | уреди извор]

Село се налази на врху потока, који десно и лево падају у реку са Соколине, Соколарице, Црњуше, Борање са леве стране Борова, Жлијепца и Главице са десне стране. Налази се на 573 метара надморске висине и доста је разуђено.

Манастир Рача се налази на обронцима Таре, месту где река Рача излази из кањона, на 6 km западно од Бајине Баште. Манастир је био од великог значаја за насељавање села. Калуђери и свештеници из разних крајева тражили су склоништа у овом манастиру. Због тога су и своју ближу и даљу родбину досељавали недалеко од манастира како би били у близини. Из тог разлога село се ширило и насељавало. Рача је због манастира често пљачкана и расељавана. Сваки турски поход на манастир, стављао је цело село у покрет. Године 1813, у једном од турских похода, манастир је напао Мемиш-ага из Сребрнице. Упадом у манастир заклао је два калуђера, а манастир је након овог напада остао потпуно опустошен и уништен. Рачани су побегли из села на више страна по Подрињу и спустили се дубоко низ Дрину и у преко савске крајеве. Рача данас нема старијих родова од 200 година.^[1]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Рача живи 549 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,1 година (37,4 код мушкараца и 44,9 код жена). У насељу има 219 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,07.

Најстарији досељеници села били су Бучовићи. Доселили су се из Мокре Горе. Када се један од њих покалуђерио са собом је превео два брата. Населили су се на старом насељу у Борањи. Породица је дуги низ година имала традицију калуђера и свештеника, који су се касније иселили из овог места. Уз њих су дошли од Братоножића поп Вучета и Глигорије Живановићи и испод њих се населили на Борањи. Одувек су били свештенички род, који је и другим местима давао свештенике. Данас носе презимена: Средојевићи, Живановићи, Пантелићи, Јеремићи и Митровићи.^[2] Рачани се данас углавном баве пољопривредом, већина домаћинства узгаја малине.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.^[3]

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[4]
Година	Становника
1948.	986
1953.	902
1961.	836
1971.	786
1981.	800
1991.	765	750
2002.	672	706
2011.	594

Етнички састав према попису из 2002.‍^[5]

Срби	668	99,40%
Југословени	2	0,29%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[6]


	м	ж
?	0	0
80+	3	6
75—79	10	22
70—74	11	27
65—69	15	33
60—64	14	13
55—59	14	20
50—54	28	21
45—49	34	33
40—44	28	20
35—39	28	20
30—34	18	25
25—29	33	15
20—24	16	22
15—19	27	15
10—14	24	22
5—9	20	11
0—4	15	9
Просек :	37,4	44,9

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	185	183	181	181	195	214	219

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	47	46	36	49	22	15	3	1	0	0	3,07

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	279	90	167	11	7	4
Женски	292	42	168	72	10	0
УКУПНО	571	132	335	83	17	4

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	166	39	0	0	61
Женски	94	38	0	0	23
УКУПНО	260	77	0	0	84
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	7	19	7	4	9
Женски	2	2	6	4	0
УКУПНО	9	21	13	8	9
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	6	2	1
Женски	0	2	2	7	5
УКУПНО	0	2	8	9	6
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	6	0	0	5
Женски	3	0	0	0
УКУПНО	9	0	0	5

Види још[уреди | уреди извор]

Манастир Рача

Референце[уреди | уреди извор]

^ Порекло села
^ Историјат Бајине Баште
^ Становништво
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] Порекло села

[2] Историјат Бајине Баште

[3] Становништво

[4] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[5] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[6] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]