Регулација утицаја
Регулација утицаја је важан концепт у психијатрији и психологији и у блиској је вези са емоционалном саморегулацијом. Међутим, ово друго је више одраз стања расположења појединца него њиховог утицаја. Регулација утицаја је стварни учинак који се може показати у тешкој ситуацији без обзира на расположење или емоције. Уско је повезан са квалитетом егзекутивних и когнитивних функција, што овај концепт разликује од емоционалне саморегулације. Неко може имати ниску емоционалну контролу, али висок ниво контроле над својим или њеним афектом, па стога демонстрира нормално међуљудско функционисање као резултат нетакнуте спознаје.[1][2][3][4][5][6]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Berking, Matthias; Whitley, Brian (30. 8. 2014). Affect Regulation Training: A Practitioners' Manual. Springer. стр. 5. ISBN 9781493910229. Приступљено 24. 4. 2019 — преко Google Books.
- ^ Fonagy, Peter; Gergely, Gyorgy; Target, Mary; Jurist, Elliot L. (24. 4. 2019). Affect Regulation, Mentalization, and the Development of the Self. Other Press, LLC. стр. 93. ISBN 9781892746344. Приступљено 24. 4. 2019 — преко Google Books.
- ^ Hill, Daniel (31. 8. 2015). Affect Regulation Theory: A Clinical Model. W. W. Norton & Company. ISBN 9780393711325. Приступљено 24. 4. 2019 — преко Google Books.
- ^ Taylor, Graeme J.; Bagby, R. Michael; Parker, James D. A. (7. 10. 1999). Disorders of Affect Regulation: Alexithymia in Medical and Psychiatric Illness. Cambridge University Press. стр. 7. ISBN 9780521778503. Приступљено 24. 4. 2019 — преко Google Books.
- ^ Schore, Allan N. (6. 8. 2012). Affect Regulation and the Origin of the Self: The Neurobiology of Emotional Development. Psychology Press. стр. 390. ISBN 9781135693930. Приступљено 24. 4. 2019 — преко Google Books.
- ^ Bradley, Susan J. (16. 7. 2003). Affect Regulation and the Development of Psychopathology. Guilford Press. стр. 81. ISBN 9781572309395. Приступљено 24. 4. 2019 — преко Google Books.
