Страст
Из Википедије, слободне енциклопедије
Страст (грч. παθος, лат. passio, - страст, страдање, трпња) је веома јако осећање према некоме или нечему. Страст се разликује од афекта тиме што она не наступа као тренутно стање, него представља трајно усмерење читаве човекове душе.[1]
За страст се често везује сексуална тематика, али она може бити и професионална, животна, итд. Вредновање неке страсти се врши према томе да ли је она усмерена на ниже или на више вредности, односно каква дела изазива.[1] У многим филозофијама и религијама се побеђивање страсти сматра највећом врлином.
Садржај |
[уреди] Филозофско виђење
Стоици су као идеал заговарали апатију или укидање страсти због њихове шкодљивости. Филозофија ренесансе је открила позитивну улогу афеката. Спиноза приговора оним филозофима који »страсти замишљају као пороке» и разликује страсти према томе да ли повећавају (радост) или смањују (жалост) моћ нашега деловања. Спиноза сматра да се нека страст може ограничити и уклонити само супротном и јачом страшћу. Кант разликује страсти и афекте, означујући »афект као воду која пробија насип а страст као велику реку која се у свом кориту све дубље пробија».
 |
Без страсти није ништа велико створено нити се без ње може створити. |
 |
|
— Хегел
|
Ернст Блох међу "афектима ишчекивања" разликује негативне афекте (страх, тескоба), који су успркос отпору »потпуно трпни«, и позитивне афекте као што је нада. За Блоха нада садржи »битно праву будућност« или битак који још није испуњен.
|
|
Нада, тај анти-афект ишчекивања против страха и тескобе, је најљудскије од свих унутарњих узбуђења и доступна је само људима; она се уједно односи спрам најдаљег и најсветлијег хоризонта. Она је у унутрашњости прохтева који субјект не само има, него се из њега, као неиспуњен, суштински састоји.[1] |
|
[уреди] Хришћанско виђење
 |
Овом чланку или једном његовом делу је потребно сређивање. Прилагодити енциклопедијски стил
Погледајте како се мења страна за помоћ, или страну за разговор. Уклоните ову поруку када завршите. |
Страсти су у теолошком смислу, посебне слабости и лична својства људске природе која, кад се не држе у границама природе, могу унети грешно стање и могу довести до пропадљивости и смрти. Страсти најбоље откривају страствену црту и двој ност људске природе, односно показују да су природне способности, због изопачења слободне воље, постале извор греха који отвара врата трулежности или пропадљивости. У људској природи постоје, наиме, не само природни афекти, него и наклоност према греху везана за те афекте. Ми познајемо афекте као "слабости", као неразумне тежње и грешна узбуђења. Бестрашће или чистота, отуд, јесу резултат човечне воље да држи афекте у границама "разума" природе, да слушањем Христа излечи страсне и неразумне нагоне воље. Исус Христос је примио афекте, претрпео је драговољно људска страдања (φθορα), али Он их је ослободио њиховог грешног карактера Својим безгрешним рођењем, Својим непорочним животом и Својим васкрсењем. Што се тиче природних афеката, Он је истоветан са нама, те отуда и Његова способност да страда ради нас. Међутим, Он је природним афектима одузео њихову грешну наклоност и тако у нашу природу унео непропадљивост да се "ово распадљиво обуче у нераспадљивост, и ово смртно обуче у бесмртност" (1. Кор. 15, 53). Он је апсолутно слободан од греха благодарећи непромењивој сталности Његове слободне воље; страствену црту наше природе исправио је неизмењивошћу Своје слободне воље (Максим Исповедник, Одговори Таласију 42).
[уреди] Напомене
[уреди] Види још
| Осећања |
|---|
|
Бес • Брига • Гађење • Гнев • Гроза • Депресија • Досада • Екстаза • Емпатија • Завист • Задовољство • Заљубљеност • Захвалност • Збуњеност • Злурадост • Жаљење • Жеља • Изненађење • Испразност • Кајање • Кривица • Љубав • Љубомора • Меланхолија • Милосрђе • Мржња • Мука • Нада • Надахнуће • Наклоност • Непријатељство • Носталгија • Огорчење • Одушевљење • Озлојеђеност • Осујећеност • Паника • Патња • Подељеност • Пожуда • Понижење • Понос • Потиштеност • Предосећај • Презир • Прихваћеност • Просветљење • Равнодушност • Радозналост • Разочарање • Самосажаљење • Саосећање • Симпатија • Смиреност • Срам • Срећа • Стидљивост • Страст • Страх • Стрепња • Стрпљење • Сумња • Туга • Ужас • Усамљеност • Усхићеност • Фанатизам • Хистерија • Чуђење |
