Страст

Из Википедије, слободне енциклопедије

Страст, уметнички приказ

Страст (грч. παθος, лат. passio, - страст, страдање, трпња) је веома јако осећање према некоме или нечему. Страст се разликује од афекта тиме што она не наступа као тренутно стање, него представља трајно усмерење читаве човекове душе.[1]

За страст се често везује сексуална тематика, али она може бити и професионална, животна, итд. Вредновање неке страсти се врши према томе да ли је она усмерена на ниже или на више вредности, односно каква дела изазива.[1] У многим филозофијама и религијама се побеђивање страсти сматра највећом врлином.

Садржај

[уреди] Филозофско виђење

Стоици су као идеал заговарали апатију или укидање страсти због њихове шкодљивости. Филозофија ренесансе је открила позитивну улогу афеката. Спиноза приговора оним филозофима који »страсти замишљају као пороке» и разликује страсти према томе да ли повећавају (радост) или смањују (жалост) моћ нашега деловања. Спиноза сматра да се нека страст може ограничити и уклонити само супротном и јачом страшћу. Кант разликује страсти и афекте, означујући »афект као воду која пробија насип а страст као велику реку која се у свом кориту све дубље пробија».

Без страсти није ништа велико створено нити се без ње може створити.
 

Ернст Блох међу "афектима ишчекивања" разликује негативне афекте (страх, тескоба), који су успркос отпору »потпуно трпни«, и позитивне афекте као што је нада. За Блоха нада садржи »битно праву будућност« или битак који још није испуњен.

Нада, тај анти-афект ишчекивања против страха и тескобе, је најљудскије од свих унутарњих узбуђења и доступна је само људима; она се уједно односи спрам најдаљег и најсветлијег хоризонта. Она је у унутрашњости прохтева који субјект не само има, него се из њега, као неиспуњен, суштински састоји.[1]
 

[уреди] Хришћанско виђење

Овом чланку или једном његовом делу је потребно сређивање. Прилагодити енциклопедијски стил

      Погледајте како се мења страна за помоћ, или страну за разговор. Уклоните ову поруку када завршите.

Страсти су у теолошком смислу, посебне слабости и лична својства људске природе која, кад се не држе у границама природе, могу унети грешно стање и могу довести до пропадљивости и смрти. Страсти најбоље откривају страствену црту и двој ност људске природе, односно показују да су природне способности, због изопачења слободне воље, постале извор греха који отвара врата трулежности или пропадљивости. У људској природи постоје, наиме, не само природни афекти, него и наклоност према греху везана за те афекте. Ми познајемо афекте као "слабости", као неразумне тежње и грешна узбуђења. Бестрашће или чистота, отуд, јесу резултат човечне воље да држи афекте у границама "разума" природе, да слушањем Христа излечи страсне и неразумне нагоне воље. Исус Христос је примио афекте, претрпео је драговољно људска страдања (φθορα), али Он их је ослободио њиховог грешног карактера Својим безгрешним рођењем, Својим непорочним животом и Својим васкрсењем. Што се тиче природних афеката, Он је истоветан са нама, те отуда и Његова способност да страда ради нас. Међутим, Он је природним афектима одузео њихову грешну наклоност и тако у нашу природу унео непропадљивост да се "ово распадљиво обуче у нераспадљивост, и ово смртно обуче у бесмртност" (1. Кор. 15, 53). Он је апсолутно слободан од греха благодарећи непромењивој сталности Његове слободне воље; страствену црту наше природе исправио је неизмењивошћу Своје слободне воље (Максим Исповедник, Одговори Таласију 42).

[уреди] Напомене

  1. ^ 1,0 1,1 1,2 Strast, Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.

[уреди] Види још

Осећања

Бес • Брига • Гађење • Гнев • Гроза • Депресија • Досада • Екстаза • Емпатија • Завист • Задовољство • Заљубљеност • Захвалност • Збуњеност • Злурадост • Жаљење • Жеља • Изненађење • Испразност • Кајање • Кривица • Љубав • Љубомора • Меланхолија • Милосрђе • Мржња • Мука • Нада • Надахнуће • Наклоност • Непријатељство • Носталгија • Огорчење • Одушевљење • Озлојеђеност • Осујећеност • Паника • Патња • Подељеност • Пожуда • Понижење • Понос • Потиштеност • Предосећај • Презир • Прихваћеност • Просветљење • Равнодушност • Радозналост • Разочарање • Самосажаљење • Саосећање • Симпатија • Смиреност • Срам • Срећа • Стидљивост • Страст • Страх • Стрепња • Стрпљење • Сумња • Туга • Ужас • Усамљеност • Усхићеност • Фанатизам • Хистерија • Чуђење

Направи књигу