Рига од Фере

Из Википедије, слободне енциклопедије
Рига од Фере

Ρήγας.jpg
Рига од Фере

Информације
Датум рођења 1757.
Датум смрти 24. јун 1798.
Место смрти Београд (Османско царство)
Дела
Потпис

Рига од Фере (грч. Ρήγας Βελεστινλής-Φεραίος; 175724. јун 1798) је био грчки револуционар, песник, национални херој, претходник и прва жртва устанка против Османског царства. Задављен је у кули Небојша у Београду.

Рани живот[уреди]

Рођен је у богатој породици цинцарског порекла у Велестину у Тесалији, близу античке Фере. Након школовања постао је учитељ у насељу Кисос. Када је имао двадесет година убио је једног значајног Турчина, па је побегао на планине Олимп, где се придружује једној скупини војника под водством Спире Зере.

Касније се придружује монасима на Атосу. Примио га је Косма старешина манастира Ватопеда. Затим је отишао у Константинопољ, где је био секретар фанариота Александра Ипсилантија. У Букурешту се вратио у школу, научио је неколико језика и постао је службеник влашког кнеза Николаса Маврогенаса. Када је избио Руско-турски рат 1787—1792 био је задужен за инспекцију војске у Крајови.

Ту је постао близак пријатељ отоманског официра Османа Пазваноглуа. Упознао се и са побуњеничким пашом од Видина, кога је спасао од Маврогенасове освете. Чуо је у то доба за Француску револуцију, па је почео веровати да је нешто слично могуће на Балкану. Веровао је да је могуће самоопредељење православног становништва унутар Османског царства. Рига од Фере се састајао са грчким епископима и побуњеничким вођама тражећи подршку за устанак.

Након смрти Маврогенеса Рига од Фере се вратио у Букурешт и једно време је радио као преводилац при француском конзулату. У то време написао је чувену грчку верзију Марсељезе, химне француских револуционара. Та верзија је позната преко Бајроновог цитирања „синови Грка, устаните“.

У Бечу[уреди]

Око 1793. Рига од Фере је отишао у Беч. Циљ му је био да тражи од Наполеона помоћ и подршку. У Бечу је живело доста Грка, па је ту уређивао грчке новине Ефемерис. Направио је и штампао је мапу Велике Грчке, која би обухватала и Константинопољ. Штампао је памфлете узимајући у обзир идеје Француске Револуције. Били су то Декларација о правима човека и грађанина, Нови политички устав, Становници Румелије, Мала Азија, Егејска Острва и Кнежевине Влашка и Молдавија. Те памфлете је намеравао да дели да би потакао општебалкански устанак против Османског царства. Штампао је и многе грчке преводе страних дела. Своје песме је сакупио у једном рукопису, а штампане су после његове смрти 1814.

Смрт[уреди]

Рига од Фере у Београду

Започео је дописивање са Наполеоном. Послао му је табакеру направљену од ловоровог корена из Аполоновог храма. Настојао је да види славног генерала у Венецији. Док је путовао према Венецији издао га је један грчки трговац. У Трсту су га ухапсиле аустријске власти, које су биле савезник Османског царства, а биле су забринуте због идеја Француске револуције. Аустрија га је предала турском управнику Београда. У Београду су га заточили и мучили. Одмах по хапшењу покушао је да се убије.

Од Београда су га намеравали послати да му султан у Константинопољу одреди казну. Међутим задавили су њега и пет његових сарадника у кули Небојша у Београду. Бојали су се да ће Ригин пријатељ Осман Пазваноглу ослободити Ригу од Фере. Тела су им бацили у Дунав. Ригине последње речи су биле:

Викицитати „Ја сам посејао богато семе. Долази час када ће моја земља брати славно воће“
({{{2}}})

Идеје и заслуге[уреди]

Спомен плоча испред куле Небојша где је Рига од Фере задављен

Рига од Фере је писао модерним грчким и својим песмама је изазвао револуционарни жар у Грчкој.

Писао је о окрутном турском систему данка у крви, о систематском тлачењу, о забрани учења грчке историје и језика, о конфискацији цркви и претварању у џамије. Рига је написао много књига и песама о грчкој историји и постале су јако популарне. Једна од најчувенијих је Турио у којој је написао:

Викицитати „Боље је живети један сат као слободан, него четрдесет година бити роб.“
({{{2}}})

Подстицао је Грке да напусте градове и да крену у планине, где има слободе. Статуа Риге од Фере налази се на улазу Универзитета у Атини. Постоји и његова статуа у Београду у улици Риге од Фере.

Литература[уреди]

  • Чланак укључује текст из енциклопедије Британика једанаесто издање из 1911, која је сада у јавном власништву. In turn, it cites as references:
    • I. C. Bolanachi, Hommes illustres de la Gréce moderne (Paris, 1875)
    • E. M. Edmonds, Rhigas Pheraios (London, 1890)
    • Rizos Neroulos, Histoire de la révolution grecque (Paris, 1829)
  • Neagu Djuvara, Între Orient şi Occident. Ţările române la începutul epocii moderne ("Between Orient and Occident. The Romanian Lands at the beginning of the modern era"), Humanitas, Bucharest, 1995
  • Gianni A. Papadrianou, Ο Ρήγας Βελεστινλής και οι Βαλκανικοί λαοί ("Rigas Velestinlis and the Balkan peoples")
  • Woodhouse, C. M. (1995). Rhigas Velestinlis: The Proto-martyr of the Greek Revolution. Denise Harvey. ISBN 960-7120-09-4. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :