Сава Керковић
| сава керковић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1909. |
| Место рођења | Мокра Гора, код Ужица,  Краљевина Србија |
| Датум смрти | 27. новембар 1943. (33/34 год.) |
| Место смрти | Ћослије, код Гламоча,  НД Хрватска |
| Професија | учитељ |
| Деловање | |
| Члан КПЈ од | 1936. |
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
| Служба | НОВ и ПО Југославије |
Сава Керковић (Мокра Гора, код Ужица, 1909 — Ћослије, код Гламоча, 27. новембар 1943) био је учитељ и учесник Народноослободилачке борбе.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 1909. у селу Мокра Гора, код Ужица. Његов отац Љубомир био је учитељ, а погинуо је током Првог светског рата, у борби на Гучеву 1914, као резервни официр Српске војске.[1][2]
Основну школу је завршио у родом месту, а четири разреда гимназије и Учитељску школу у Ужицу. У јесен 1931. постављен је за учитеља у Бабајићу, код Љига. Поред просветног рада, био је друштвено ангажован и учествовао у организовању културног и спортског живота у Бабајићу и Љигу. Радио је у учитељском удружењу, читаоници, књижници и спортском друштву Спартак.[1][2]
Године 1936. постао је члан тада илегалне Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Био је један од организатора демонстрација 27. марта 1941. у Љигу. Након окупације Југославије, 1941. прикључио се Народноослободилачком покрету (НОП). Био је борац Колубарске чете, а потом Колубарског батаљона Ваљевског партизанског одреда.[1][2]
Након Прве непријатељске офанзиве био је борац Пратеће ћете, односно Пратећег батаљона Врховног штаба НОВ и ПОЈ, са којим је прошао борбе у источној Босни, северној Црној Гори, походу у Босанску крајину, током Четврте и Пете непријатељске офанзиве.[3] Указом Врховног штаба НОВ и ПОЈ 14. октобра 1943. постављен је политичког комесара Прве партизанске ваздухопловне базе у Ливну, чији је командант био Миле Павичић.[4][1][5]
Погинуо је 27. новембра 1943. на партизанском аеродрому на Гламочком пољу, у близини села Ћослије. Том приликом авион Прве ваздухопловне базе требао је да у Италију пребаци Прву војну мисију НОВЈ, која је одатле требала да отпутује у Каиро, у Штаб савезничке команде за Блиски исток. У тренутку када се авион ДО-17 спремао да полети из правца Бања Луке појавио се немачки авион и у ниском лету напао партизански авион, који је потом потпуно изгорео.[5][1]
Заједно са Керковићем, тада су погинули — Иво Лола Рибар, шеф прве војне мисије НОВЈ; Петар Ерцигоња, механичар стрелац; Божо Уршић, десетар; двојица стражара Петар Кузмић; као и двојица британских официра мајор Робин Уедерли и капетан Доналд Најф.[5]
Име Саве Керковића данас носи основа школа у Љигу,[6] а од 1956. је носила и основна школа у Мокрој Гори, али је она касније угашена и припојена основној школи „Богосав Јанковић” из Кремне. Његово име носи једна улица у Ваљеву.[7]
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Споменик палим борцима и жртвама фашизма у Љугу -
Спомен-плоча на споменику у Љугу -
Спомен-плоча код споменика у Љигу
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д Čuvari 1977, стр. 368.
- ^ а б в „Порекло презимена Керковић”. poreklo.rs. 18. 6. 2014.
- ^ Kučan 1996, стр. 46.
- ^ Зборник НОР 1949, стр. 357.
- ^ а б в Čuvari 1977, стр. 428.
- ^ „OŠ „Sava Kerković” Ljig”. osnovneskole.edukacija.rs. n.d.
- ^ „Pretraga ulica — Save Kerkovića”. planplus.rs. n.d.
Литература[уреди | уреди извор]
- Зборник докумената и података о народноослободилачком рату југословенских народа, том II, књига I — Билтен Врховног штаба Народноослободилачке војске Југославије 1941—1945. Београд: Војно-историјски институт Југословенске армије. 1949. COBISS.SR 58734343
- Čuvari našeg neba. Beograd: Vojnoizdavački zavod. 1977. COBISS.SR 165914119
- Kučan, Viktor (1996). Borci Sutjeske. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. COBISS.SR 48005900
Просветни радници у НОБ | ||
|---|---|---|
Истакнути учесници Народноослободилачког рата и народни хероји Југославије који су по професији били просветни радници | ||
| Професори |  | |
| Учитељи |
| |
